Хвала свима.
Пећи ћу ракију уз помоћ искуснијих, али пошто је моја реч коначна и пошто командујем, тј. газдујем (шта и како треба радити),

решио сам да што више научим, да бих могао да спречим могуће грешке.
Када су ми ти искуснији рекли да је неопходно убацити неколико килограма шећера (у процесу ферментације као што ради Владимир), и да сви то раде, и да се та мала количина и не осети у ракији, само јој поправи слаткоћу -

решио сам да преиспитам да ли је то стварно тако. Уопште ми се не свиђа та идеја да у органску, непрскану шљиву сипам шећер.

Дакле, ФАЗА 1: обрао сам шљиву. У питању је стара сорта - шљива црвењача.
Кажу, од ње је најбоља ракија.
Шљиве сам убацио у буре од 200 килограма.
ФАЗА 2 - сад иде процес врења.
Шта следеће урадити? То ме копка. Да ли само тако оставити да стоји месец дана или муљати да би убрзали ферментацију? Неки кажу, треба муљати, други кажу, тако убране плодове оставити у бурету без муљања. И друга дилема, да ли додавати одмах мед, да би брже отпочели ферментацију? Ви сте се изјаснили да мед не треба сипати у комину, па ме занима, какве су последице ако бих сада, одмах после брања, сипао мед? Има ли неких лоших последица? Наиме, не бих да се посвађам са својим "менторима" у печењу ракије, тј. хтео бих да газдујем на дипломатски начин, па да поступим по њиховој рецептури, али да шећер заменим медом. Тј. не видим шта могу покварити, природна шљива, природан мед, али ако ви видите неку лошу последицу тог поступка, молим вас да ми укажете на њу.
Дакле, мислио сам да у буре од 200 килограма шљива сипам 2 кг багремовог меда.
(не за време печења, него сада, после брања, да бих убрзао ферментацију)