Ovde želim kao domaćin ovog sajta da sebi dam za pravo da opišem neka od mojih predavanja za koja mislim da
ih ne smem zaboraviti zbog raznih okonosti!
A bilo ih je vrlo mnogo!
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kako sam počeo?
Odavno sam član Spos-a a za časopis Pčelar sam do sada napisao preko 55 tekstova iz različitih oblasti u pčelarstvu.
Pisao sam za mnoge pčelarske časopise a evo samo nekih: Beogradski pčelar, Hrvatska pčela, BH pčelar, Pčelarski Žurnal, Crnogorski pčelar...
Davne 2005. godine održao sam svoje prvo zvanično predavanje u Užicu!
Šta je za mene ono značilo?
To je bila prekretnica u mom pčelarskom životu!
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Preko 30 godina sam radio u prosveti, prenosio svoja znanja na mlade generacije, trudio se da uvek budem u toku aktuelnosti materije koju izlažem i da je na najbolji mogući metodički i pedagoški način prezentujem mojim slušaocima.
Naravno, uz čitanje literature, sve sam to godinama upijao i učio od mojih starijih kolega koji su samnom radili.
Koliko sam u tome uspeo, na generacijama je da ocene a moje je da se sećam detalja i uživam u napretku onih kojima sam znaje prenosio.
Prvo predavanje...bojažljvo sa strahom i sa nadom da će Užički pčelari (bilo je tada veoma dobrih i iskusnih kolega), biti razumni i neće me provocirati!
Međutim, iako su 99% bili korektni, ipak se nađe jedan "pčelar" Maksimović koji javno izreče sledeće: " Samo sam lošije predavanje ovde slušao od Umeljića"!
Uh!
Prepadoh se ali laknu mi?
Milsim u sebi, odlično, znači bolji sam od Umeljića, dakle nisam najgori!
Bez veze, otkuda ja da budem bolji od pčelarskog "vuka"?
No, brzo Maksimovića (tako se brko zvaše...kasnijih godina mi se izvinio), ućutkaše kolege!
E to je moj predavački početak i nikada ga neću zaboraviti.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Danas sam već stekao ogromnu rutinu, praktično i teorijski se nadogradio, hoću reći da u određenim temama izlažem svoju tehniku rada a i tehnike rada kolega koji su mi dali za to odobrenje i uvek ih imenujem!
Kakav pristup ima svojim predavanjima?
Nikada nisam bio pohelpan na novac, ali sam kroz život naučio da u ovom sadašnjem prilično surovom svetu, ništa nema besplatno, što bi naš narod rekao ništa za džabe!
Takođe, svestan sam i da su pčelarska udruženja u većini slučajeva siromašna i bez dovoljno novca za edukaciju pa se opredeljuju za one predavače koji maju jevtiniju varijantu naplate!
To im nikako ne zameram, naprotiv slažem se u svakom slučaju.
Šta je za mene moje pčelarsko predavanje?
Moja predavanja su za mene nadahnuće i za svako se posebno pripremam i ugrađujem poneki novi detalj, tako da kada ga slušaju na dva mesta (kao ovih proteklih dana u Makedoniji), uvek ima ponešto različito!
Zašto je nadahnuće?
Pa naprosto jer se obraćam ljudima - pčelarima koji su sa više ili manje pčelarskog iskustva, ljudima koji od predavanja očekuju mnogo, koji u većini u meni (pa i svakom predavaču), vide inovatora, praktičara i od koga očekuju nešto novo!
Nadahnuće je i što upoznajem uvek nove ljude, mlade i straije, susrećem se sa odličnim praktičarima a neretko, zapravo vrlo često posećujem njihove pčelinjake, upoznajući za mene novitete u tehnike rada i učeći mnogo iz tih poseta!
Nadahnuće jer vrlo često vidim mlade ljude pa i dame što me posebno obavezuje da budem što bolji i konstruktivniji u svom izlaganju materije.
Za mene su moja predavanja, realnost uz koju uživam, moja muzika, moja pesma, moja radost i želja!
Uvek se trudim da najobičnijim Srpskim jezikom, bez akademskih izraza, bez suvišnih fraza, grafikona i tabela, dočaram materiju pažljivom slušaocu, prateći očima ponašanje onih koji su naspram mene, njihove reakcije na osnovu kojih procenjujem da li je tema dosadna ili mogu još govoriti?
Često se "saživim" sa okruženjem, ne štedim sebe i ne obraćam pažnju na vreme jer temeljno analiziranje zahteva i vremenski prostor koji ponekad nekome može biti i dosadan!?
Naravno, dosadan je onima koji "više znaju", a nemaju nit tolerancije, ali takvih je na mojim predavanjima sasvim malo!
Jedno zapažanje:
Divno i iskreno na nedavnom predavanju u makedonskom Brodu, pčelar Kosta Galimanoski iz Kičeva na večeri reče:
Profesore Zečeviću za mojih godina (a imam ih prilično), nikada niko i nigde nije uspeo da me priveže za stolicu dvaipo sata a kod vas sam sedeo maltene otvorenih sta, očiju i ušiju!
To je nešto za čega treba živeti, zašta se treba boriti i ne štedeti sebe.
Do opisa nekih mojih predavanja, veliki pozdrav strpljivim kolegama koju su imali želju da ovo pročitaju a i ubuduće da čitaju.
p.s.
Sva svoja dosadašnja predavanja širom bivše Juge, zabeležena su fotoaparatom a poneka i video kamerom a snimke čuvam u sopstvenoj arhivi!
