Pre dve nedelje napunio
sam 38 godina.
Ujutro, na svoj rodjendan
sam se probudio prilicno
neraspolozen.
Ipak, godine cine svoje!
Otisao sam u kuhinju
uveren da ce mi zena
osveziti dan
s jednim:
"Dobro jutro i srecan
rodjendan, muzicu moj
zlatni!"
A mozda me i iznenadi
kakvim darom.
Nista. Nije rekla ni dobro
jutro, a kamoli ostalo
cemu
sam se nadao!
Dobro, pomislio sam, s
godinama postanu takve,
ali
deca,
oni su me se sigurno setili.
Jok, ni oni nisu nista rekli.
Duboko razocaran otisao
sam na posao.
Cim sam usao u
kancelariju, docekala me
moja
sekretarica Lidija
sa osmehom na licu i
procvrkutala:
"Dobro jutro, gospodine
sefe, i sve najbolje za Vas
rodjendan!"
Odmah sam se osecao
bolje.
Ipak se neko setio da mi je
danas rodjendan.
Udubio sam u posao i
radio do 2.
Tada je na vrata pokucala
Lidija:"Znate,sefe, danas je
tako lep dan,
a i rodjendan Vam
je.Pozivam Vas na rucak!"
"To je najlepsa stvar koju
sam danas cuo" - odvratim
i
prihvatim poziv.
Otisli smo na rucak u
odlican intimni restoran
na
periferiji.
Popili smo par martinija i
beskrajno uzivali u
odlicnoj hrani.
Kad smo se vracali nazad,
Lidija upita:
"Znate,sefe, tako je
poseban dan, zasto se
vracati u
kancelariju?
"U pravu ste!" - rekao
sam,kao svaki dobar sef
zadovoljan svojom
sekretaricom.
"Onda Vas pozivam kod
mene na casu vina!"
Prihvatio sam. U njenom
stanu sam se udobno
smestio.
Lidija nam je nasula vino i
kad smo se kucnuli, rekla
je:
"Samo trenutak, sefe, da
se presvucem u nesto
udobnije!"
"Svakako, samo napred!" -
odgovorio sam, vidno
uzbudjen i u treptavom
iscekivanju.
Otisla je u spavacu sobu i
vratila se nakon pet
minuta.
U rukama je nosila veliku
tortu, a iza nje su isli
moja zena, moja deca,
prijatelji
i nekoliko kolega s posla.
I svi su pevali "Srecan ti
rodjendan...".
A ja sam sedeo na kaucu
potpuno iznenadjen i
go,golcat...
