65 godina mature
-- 65 godina mature - zvanična proslava u školi i potom u restoranu, on je udovac, ona udovica.
Znaju se godinama, od školskih dana i redovno su prisustvovali prošlim godišnjicama.
Ovu 65-godišnjicu svog odelenja zvanično obeležavaju u prisustvu samo još dvoje školskih vršnjaka koji su takodje ostali bez bračnih partnera, ali su bili raspoloženi da dodju na zvaničnu proslavu.
Veče u restoranu sa "Muzikom naše mladosti" je bilo izuzetno, njihovo raspoloženje izvanredno. Udovac joj je često upućivao poglede divljenja, ona bi mu smešeći se uzvraćala.
Konačno je prikupio hrabrost i upitao je: “"Hoćeš li da se udaš za mene?"
Posle šest sekundi pažljivog razmižljanja, odgovorila je, « Da,… da hoću! »
Veče se za udovca završilo izuzetno lepo. Medjutim, sledećeg jutra bio je u nevolji.
Da li je rekla “Da” ili “Ne”?
Nije bio u stanju da se seti. Pokušavao je, ali bez uspeha.
Prisećao se kompletnog razgovora prethodne večeri, ali njegovo sećanje je bilo kao izbrisano.
Setio se pitanja koje je postavio, ali nije uspeo da se seti njenog odgovora. Sa zebnjom i nemirom je pozvao telefonom.
Objasnio joj je da ga memorija ne služi više kao pre. Potom je prepričao prethodno veče. Pošto se malo ohrabrio, upitao je: “Kada sam te pitao da li bi se udala za mene, da li si rekla “Da” ili “Ne””?
‘Oh, ne budi luckast, rekla sam ‘Da, naravno da hoću.’ I mislila sam to sasvim iskreno. ‘
Udovac je bio presrećan. Osetio je da mu se puls ubrzava.
I potom je ona dodala : ‘Tako sam srećna sto si zvao, jer nisam mogla da se setim ko me je to pitao!’
