Марко, добро си претпоставио. Циљ предавања је указати на могућности селећег пчеларења (за оне који се пчеларством баве из комерцијалних разлога) из перспективе брдскопланинског пчелара који пчелари на око 1000 мнв. Ђокови пчелињаци, флора, клима у потпуности одговарају нашим тако да нам је само пренио своја искуства и могућности коришћења више (бар двије паше). Пчелари са Романије за два сата вожње могу своје пчеле довести до Братунца гдје су са једне и друге стране Дрине велике багремове шуме. На Палама сада само један пчелар превози своје кошнице и Ђоко је поставио слике његовог пчелињака приликом ове посјете. Његови резултати су добри у смислу количине изврцаног меда и лакшој припреми друштава за зиму. Пчелињак је профитабилан сваке године док код стационарних можемо да причамо о профитабилности тек по неке године.
Генерално у току ове а и прошле године организовали смо више предавања са различитим темама. Од технологије, радова у појединим периодима године, кошница итд а да нисмо ни поменули селеће пчеларење. Овим смо да кажем заокружили циклус, пардон, још нам остаје да на крају (а требала је бити прва) одрадимо тему о биологији пчеле и животном циклусу пчелиње заједнице чиме би затворили циклус.
Што се тиче коришћења пашних услова нашег краја то пчелари са нижих подручја већ увелико користе и у све већем броју досељавају своје кошнице на паше планинских ливада Романије. Да ли сада друштва припремати за ране и бурне паше као што је багрем или их припремати за паше нашег подручја избор је на пчеларима.
Пуно поздрава за Логатец са Пала