Зашто сам Србин, а нијесам Црногорац
Одма' да ви речем да о политику нећу да причам.
Ђед ми је био Србин. Отац комуниста, па Црногорац, а данас је разочаран. То му је тренутно нација – разочаран.
Зашто сам ја Србин, а не Црногорац?
Прво, мрско ме писат' 4 слова више.
Друго, лакше избјегнем поса', јер кад се изјасним ка' Србин, сваки поса' који ми отац ил' стрико нађу, а који је намјењен једино Црногорцима, нема шансе да добијем.
Треће, кад барим ђевојке, ако речем да сам Србин, одма' ме питају: „А имаш ли кога у Београд?“ Ако речем да имам, ето мене ђевојка (а свак' има неког у Београд). А ка' Црногорац, мор'о би имат' кућу ил' викендицу на море, и поса' при владу ил' у криминал (што му дође на исто), а то не би мога' имат' и да ми стрико среди, па што ћу да се брукам.
Четврто, ако речем да сам Црногорац, поп Мићо неће ме причестит' на Божић, а што онда постим задњу седмицу. А не могу да не постим, јер нас мајка вазда у кућу ћера да постимо, па и отац пости, мада не вјерује ни у шта више.
Пето, ако речем да сам Црногорац, шта сам друго до сламка у пласт истије безвезних ликова. А кад речем да сам Србин, сви ме попреко гледају и одма' упадам у очи свима. Сви ме запажају и свима идем на к...ц. Тако сам јединствен и свој, другачији, а опет исти ка' и ђед и ништа другачији од осталих, само што су остали глупи то да с'вате.
Шесто, везано за пето. Баш зато што кад речем да сам Србин, зато сам прави Црногорац, јер је лако бити п...а и г...о међу људе. Ал' је тешко бит' свој на своме. Зато прави Црногорац може једино бити Србин, а не неки несој, који се приклања како вјетар дува.
Седмо, нећу у НАТО, оца им, толики су народ у свијет завили у црно, па су и нас бомбардовали и сад ми треба да им љубимо скуте и шаљемо своју ђецу да гине за њих.
Осмо, данас да би био Црногорац, мораш да усвојиш неку фенси идеологију и причаш како ништа није битно, ни преци, ни потомци, ни историја, ни вјера. Како су битна нека људска права и демократија. И кад дођеш до краја те приче, видиш да је у ствари једино битно бит' педер.
Девето, Волим ја да слушам и гледам Северину, али ако хоћу да се напијем и провеселим, брате, не иде то уз Кнеза. Хтео, не хтео, морам пуштит' Цецу или Секу... А то ти је све српска музика. Значи, ако хоћу да се провеселим ка' прави Црногорац, морам слушат' српску музику. А ко слуша српску музику, прича српски, крсти се с три прста и гусла у гусле, што друго може бит' до православни Шиптар?
Десето И какви би ми то Црногорци били да нас сви воле, да смо у НАТО, да с Русима ратујемо, да нам педер слободно Подгорицом шета, да нам ислам ни мало не смета, да радимо ка' Швабе, и живимо ка' ЕУ бабе. Не бива!
Видовдански Србогорац
