Interesantne pričice!

[Đoko Zečević]

Bravo Zorane za prikaz nekadašnje tzv. "stidne" ali i ljudske istine!
Na sreću od nas tada niko nije umro od gladi iako je upravo bilo ovako kako Popadić sroči!
Još uvek ponegde u selima kod nas važi poslovica: "kod domaćina na čast a kod siromaha na slast"!

[Kostadinović Rade]

Грешке су могуће...

     Један је брачни пар одлучио је да проведе празнике на Карибима, у истом хотелу где су провели медени  месец  20 година раније.
     Међутим, због пословних обавеза жена није могла да отпутује заједно са супругом, па су се договорили да ће он да крене, а она ће доћи пар дана касније.
      Кад је стигао и сместио се, видео је да има приступ на Интернет. Одлучио је да жени послати e-mail... али је погрешио адресу и, не приметивши, послао је поруку на туђу адресу...
      Тај e-mail примила је једна удовица која се управо вратила са мужевог спровода.
       Недуго затим њен син је ушао у собу и затекао мајку у несвести испред рачунара! Изненађен, погледао је у екран и прочитао поруку који је мајка била управо читала: 
        „Драга жено: срећно сам стигао! Пут је био угодан. Вероватно се чудиш што ти се јављам преко e-maila, али сад и овде имају компјутере и могуће је јавити се својим најдражима. Чим сам стигао уверио сам се да је све спремно и за тебе када стигнеш идући петак. Једва чекам да ми се придружиш и да ће и твоје путовање бити угодно као и моје.
П.С.: немој да носиш пуно одеће јер је овде паклено топло“.

Твој љубљени супруг

 

 

[Đoko Zečević]

Rade,
gde ovo nađe?
Pa da te nemamo trebalo bi te izmisliti!

[Mihajlović Verica]

    Doroti Brister

    Lik jednog pčelara

    Mi se pčelari znatno razlikujemo od ljudi drugih zanimanja. Posebna smo klasa specijalista koji dobro obavljamo mnoge poslove. Spadamo u sve kategorije, oblike, boje, godine i polove.
    Pored pčelarstva, bavimo se i stolarstvom, farbarstvom i pokućanstvom. Takođe, znamo kako se zida, riba, pari vrelom vodom i dimi.
    Rođeni smo optimisti. Gledamo unapred na prinose u medu narednih godina, kada se zapletemo u neprilike zbog promašaja u oovj godini.
    Pčelari su najsrećniji onda kada sunce sija, biljke cvetaju a pčele pune nastavke medom. Međutim, naše se raspoloženje menja i pada na najniži nivo onda kada je paša u toku a kiše neprestano padaju.
    Pčelari su svedoci čudnih zbivanja u prirodi - čuda rađanja - neminovnosti smrti i osećaja da pozadi svih ovih zbivanja postoji jedan savršen poredak.
    Pčelari ne pripadaju sindikatima, ne poštuju četrdesetočasovnu nedelju i ne upotrebljavaju tablete za spavanje. Sami se reklamiraju, sami prodaju sopstvenu robu i sami se kritikuju. Ponekad traže pomoć i od svojih konkurenata i zahvalni su za sve što im dođe sa te strane.
    Pčelar mora da ima duh pionira, surovost planinara, snagu mazge i volju vola. On zna da stvara i ono što je nemoguće. Svakako u tom pokušaju niko ne može da ga ometa. U stanju je da počne jednu imperiju sa rojem pčela iz jednog trulog panja i to jednom zarđalom ručnom testericom i sa iskrivljenim čekićem, ali možete se slobodno kladiti da on tu neće stati. On uvek teži novim stvarima i traži bolje puteve da dođe do cilja.
    Mi, pčelari, smo u suštini hodočasnici. U stanju smo da na rasklimatana kolica natovarimo desetak košnica, da ih povežemo konopcima od trave i da ih uz pomoć električne lampe i molitve preselimo na bolju pašu udaljenu tridesetak kilometara. Brzo posle toga bacimo u zaborav džombaste puteve koje smo u toku noći prevalili, duboke jarke i bodljikave ograde kroz koje smo se verali. Ali nakon desetak dana, kada podignemo poklopne daske na košnicama i ugledamo zabelele ivice okvira i bujan rad pčela, momentalno zastanemo i sa zadovoljnim osmehom na usnama duboko uzdahmeno i pomislimo kako smo jedan mudar poduhvat obavili.
    Pčelar ima karakteristično strpljenje kada posmatra matičnjak iz koga mlada matica izlazi ili posmatra košnicu iz koje treba da izađe roj. Pčelar zna i za očajanja, naročito kada prilikom pregleda košnica naiđe na bolesno leglo ili umiruće društvo napadnuto voštanim moljcima.
    Mi, pčelari, smo uporni ljudi. Može da nam se dogode znatni gubici od vatre, nevremena, bolesti i neprijatelja pčela, ali se opet brzo snalazimo i mirimo sa stanjem i sa onim što je ostalo počinjemo sve iznova.
    Uvek smo ekonomični - pešačimo po nekoliko kilometara sa košnicom na leđima i dimilicom pod rukom da bi skinuli kakav roj sa pčelama uhvaćen na visokoj grani nekog drveta. Ne brinite, mi ćemo roj sigurno skinuti sa grane pa makar na tom poslu proveli više od pola dana ili pola noći.
    Pčelar čuva svaku sitnicu - za svaki slučaj, možda će jednog dana trebati - sve od male daščice do zarđalog eksera, odbačene kantice, zarđale žičane mreže, pocepane sargije, pa do odrpanog kombinezona. Mi ne nosimo kratke pantalone, košulje sa kratkim rukavima, niti pantalone bez dubokih džepova. Od standardne nošnje mi imamo samo šešir i pčelarsku kapu, ponekad rukavice, a od pribora pčelarski nož i dimilicu.
    Pčelar je najčešće blagorodan čovek. Radije deli svoje dragoceno vreme sa susedom i poklanja kantice meda siromasima ili onima koji to zaslužuju, nego da prodaje med na stotine kilograma onima koji njegovu dobronamernost ne shvataju.
    Pčelari treba da su dobri govornici, učitelji, naučnici i snalažljivi ljudui. Treba da su im srca otvorena prema drugima i da rado primaju obaveštenja i pouke, pa da ih posle oni prenose na druge, da predviđaju teškoće i da ih na vreme otklanjaju. Pčelari treba da ublažavaju nerve svojih suseda kada njihove pčele navaljuju na bunare ili pojila. Da objašnjavaju značaj i koristi od pčela, posebno kao oprašivača voća, povrća i poljskih kultura i da objašnjavaju teškoće koje će čovečanstvo doživeti ako nestanu pčele.
    Pčelari su sve ono što je pomenuto i još mnogo što šta. Kada se prvi put upoznamo sa pčelama i dobijemo nekoliko uboda od njih i pribavimo dve - tri košnice mi se možemo nazvati početnicima. Ali kada pribavimo veći broj košnica i provedemo više meseci ili godina radeći sa pčelama, kada često podižemo i nosimo košnice, savijamo se i studiramo, kada se naučimo da primamo udarce i razočarenja bez roptanja i kada pored svega toga smatramo da smo ipak imali neku korist ili radost i zadovoljstvo od pčela i da se ponosimo našom profesijom - tek onda smo pčelari.
    Sa engleskog: Dušan Simonović (“Pčelar” 11-12/1970)

[Kostadinović Rade]

Verice svaka ti cast i puno hvala sto si nam ovu pricu prezentovala ovde.

Iako je pisana pre vise od 40 godina i sada je veoma aktuelna. Vecina nas ce se i danas naci u njoj.

[Kostadinović Rade]

Živim u maloj planinskoj varošici. Svi smo u dugovima do grla. Turistička sezona je ravna nuli - nikoga nema, niko ne dolazi,
niko se ne najavljuje da će doći. Iznenada u Markov pansion dođe neki stranac i traži apartman. Naravno da ima slobodnih!
Stranac ostavi 100 eura na recepciji, uzme ključ i ode da ruča I obiđe apartman.
Marko zgrabi lovu i otrči do mesara da mu vrati dug za nabavljeno meso. Mesar uze pare i ode da vrati dug svom dobavljaču.
Ovaj otrči do farme da plati prase seljaku za koje je dugovao još od Božića. Seljak uze pare i otrči do lokalne "ženske" koja
mu je duže vreme davala na kredit i zapretila da će početi da uračunava i kamatu.
"Ženska" uleti u Markov pansion da plati dugovanja za sobu još od prošle godine. Marko uze pare, a stranac siđe u tom trenutku
i reče da mu se apartman ne sviđa. Ovaj mu vrati njegovih 100 eura i stranac ode.
Svi u našem mestu su zaključili da nije bilo neke velike zarade, ali su bar uspeli da vrate dugove i da se ipak dobro živi.
 

[Lukovic M. Slobodan]

"LJUTICA'

Lepim zemaljskim  čudom koje se zove PČELA, bavili su se mnogi umni ljudi, od Aristotela, Virgilija,Katona, Plinija pa do naših Jovana Živanovića,Tihomira Jevtica, prof.Kulinčevića, potom do mnogih ruskih naučnika: Prokopovića,Krivcova, Lebedeva i mnogih drugih...
Čitalac će lako razumeti zašto nisam i ja odoleo a da se ne pridružim ovoj vrsnoj momčadiji u proučavanju ovog genijalnog insekta.Nije najbolja prilika da iznosim naučna dostignuća do kojih sam došao u proučavanju pčela, mislim da će biti dovoljno da iz mojih varljivih i nepouzdanih uspomena istrgnem samo jednu stranicu...

U staroj truloj Jugoslaviji, iz političkih razloga moj otac nije nastavio sa školovanjem već se posvetio zemljoradni, drvodeljstvu i pčelarstvu.. Imali smo na stotine košnica, prvo vrškara a potom djerzonki na više spratova. Gde god bi našao pogodno mesto, moj otac je naseljavao pčele...Rasušeno bure za rakiju uz neznatne drvodeljske prepravke otac je pretvarao u košnicu.
Zašto da duplja na kruški karamanki zvrji prazna- govorio je otac , kad je to prirodna košnica za pčele. U svom nevidjenom entuzijazmu otac je išao tako daleko da je pokušao da pčele nastani u dimnjak ali mu to nije uspelo iz razumljivih razloga.Ja iz tog slavnog vremena ne pamtim ništa drugo osim neprekidnog zujanja pčela...Umesto da mi drži časove iz matematike, otac me je podučavao pčelarstvu. U svojoj trećoj godini života slobodno sam se kretao po pčelinjaku a u sedmoj godini već sam znao raditi oko pčela.Znao sam više tada nego sada, jer tada sam pamtio a sada zaboravljam...

Kasnog leta 1941 godine, na putu sa severa ka jugu, u našu avliju banu jedna Nemačka divizija..
Konji, mazge, mule, topovi, laki tenkovi, kamioni, oklopni transporteri, sjaj i svita hitlerovska...
Grdna vojska, oficiri, generali....Pantalone... Čizme, šapke, epolete.. Dopade im se nekako mesto i položaj naše kuće, miris cveća, miris meda, izvor mineralne vode pored kuće..Vidim ja, ma rešili da će da ostanu u Srbiji za sva vremena... Kuvar i pozadinci nameštaju veliki kazan, onaj general se brije... Sapun, higijena, pomada, kolonjska voda... Naredi general te po selu pokupiše vidjenije ljude a medju njima nadje se i moj otac.. Odvedoše ih kod crkve i tu ih streljaše...
Jad i tuga, šta da se radi..
E sad dolazi ono glavno: General- izbrijan i nalicka, preko tumača, traži da mu izvadimo meda iz košnica u saću, veli, to je mnogo gut.. Hoće on to da guta sa hladnom izvorskom vodom.. Baka Ikonija mu kaže da ona to ne zna  niti ume da radi, to je radio samo otac a vi ste ga streljali... Mene pita- umem li ja da vadim med u saću, ja naravno umem ali se pravim Toša i kažem mu da ne umem i da to nikad nisam radio..
Soldatija se raskomotila i raspojasala, brčkaju se na potoku i sunčaju, a konji, mazge i mule pasu po našem ružičnjaku.
Dobro- kaže general, ja izvaditi meda i bude mnogo, mnogo gut..
Pokaže mu baka Ikonija jednu košnicu koju smo mi zvali ,, ljutica ,,.. Njoj ni moj otac nije rado prilazio, bilo je to jako, vredno ali zločesto društvo..Meni danas izgleda ukršteno sa nekim šumskim pčelama.
Genera, lep, obrijan i naparfemisan, do pojasa se raskomotio, prilazi košnici, skida kapak sa košnice i vadi ram sa saćem i pčelama... Kao po nekoj  neshvatljivoj komandi, ceo pčelinji narod iz košnice ruknu na generala.. General je uleteo u prava klješta, u najstrašniju zasedu..Jednostavno je oboren na zemlju... Nekoliko oficira potrča da pomogne generalu..Istovremeno, pčele iz ostalih košnica, uznemirene dogadjajem, sunule su po razgolićenoj soldatiji..Nastade piska, vika i vriska..
Konji, mazge i mule uz njisku stuštiče se putem prema jugu Srbije, prema Kosovu i Metohiji..
Nekoliko vojnika počeše da pucaju iz pištolja, to još više razljuti pčelice- vrednice.. Ostadoše samo živi oni koji bi se proslavili u maratonu..
General, kuvar, dva oficira i puškomitraljezac, Bog da im dušu prosti- podlegoše.
Sutradan ujutro kad se koliko' toliko sve smirilo, baka Ikonija i ja predadosmo ih majki zemljici..
Što se tiče naše kuće, mi smo se dobro ovajdili. Ostade nam veliki kazan u kome i danas kuvamo meću za svinje i topimo mast, dvadeset ćebadi, 114 košulja, puno peškira, sedam sanduka mirišljavog sapuna, 3 džaka soli, aleve paprike, dosta šećera, prinča, bibera pa 6 pari generalskih čizama za koje smo tada mislili da su to futrole za budak.. Najveća uspomena mi je danas pribor za brijanje onog generala pa ga i danas koristim..Ostade dosta oružja i municije.
Kada je o ovom dogadjaju obavešten Hitler, kažu da se od muke upišao u gaće, jer je u ovu diviziju polagao najveće nade u pogledu totalnog uništenja Srbije.
U knjizi poznatog ruskog istoričara Medova ova dogadjaj zabeležen je na strani 378 a u fusnoti je opisao kako je reagova baćuška Staljin, kada je čuo za ovaj dogadjaj, pa je tada rekao:
,,BIĆE DA JE TO NEKA BALKANSKA ZAJEBANCIJA ,,

[Lukovic M. Slobodan]

Izvinjavam se citaocima, prednji tekst  LJUTICA napisao je Mita Petrovic' pcelar
a ja sam vam ga samo prezentovao..

[Trifunović Milijan]

Postovani kolega Rade,
Nista dodati, nista oduzeti, svaka ti je na svom mestu !!!.
Al sta mozemo, jedino nam ostaje da svoje okruzenje podsecamo, po onoj naropdnoj,
"nekad bese sad se spominjase" .

[Kostadinovski Đole]

Verice divim se liku pcelara nadam se i ja ku da budem PCELAR
Rade vazno je da niko niome ne uguje dobro je kad se krug zatvori

[Mihajlović Verica]

Verice divim se liku pcelara nadam se i ja ku da budem PCELAR

Ti si već  PČELAR
.....................................
Evo još jedene interesantne priče ...

MUVE I PČELE


   Ovu zanimljivu pričicu koju verujem mnogi znaju ovom postavom poklanjam svima, nekima da se potsete a nekima da se prepoznaju.
Koliko ljudi poznajemo a da pripadaju nekoj od ovih grupa i da li nas to zanima kojoj grupi ko od naših poznanika pripada?

Jednom smo upitali starca Pajsija:
- Vi nam neprestano govorite da pozitivno mislimo. Željeli bismo da nas posavjetujete kako da se suočimo sa sljedećim problemom. Često nam dolaze neki ljudi i kažu da neki sveštenici uzimaju mnogo novca za vršenje svetih dužnosti, kažu da puše i sjede po kafanama, pa čak kažu i da su neki sveštenici upleteni u nemoralne radnje, i uopšte, žestoko ih optužuju a i iznose dokaze kako bi to potvrdili. Šta da odgovorimo ljudima koji optužuju sveštenstvo?
Starac nam je ovako odgovorio:
- Iz iskustva znam da su ljudi podijeljeni u dvije kategorije. Treća kategorija ne postoji. Ljudi pripadaju ili jednoj, ili drugoj kategoriji.

Prva kategorija podsjeća na muve.
Glavna osobina muve je da nju privlači nečistoća. Kada se, na primjer, muva nađe u bašti punoj cvijeća prekrasnog mirisa, ona ga neće ni primjetiti, a zaustaviće se na nekoj nečistoći koju nađe na zemlji. Počeće da kruži unaokolo i osjetiće se sasvim lagodno u smradu. Kada bi muva mogla da govori, i kad biste vi od nje zatražili da vam pokaže ružu u bašti, odgovorila bi vam: „Ja uopšte ne znam kako ruža izgleda. Znam samo gdje da nađem đubre, wc i blato.” Postoje ljudi koji podsjećaju na muvu. Ljudi koji pripadaju ovoj kategoriji navikli su da misle negativno i u životu uvijek traže loše strane, nipodaštavajući i odbijajući prisustvo dobra.

Druga kategorija su oni što podsjećaju na pčelu, čija je glavna osobina da uvijek traga za nečim slatkim i prijatnim da bi na njega sletjela. Kada bi se pčela našla u sobi punoj nečistoće, sa komadićem bonbone u uglu, ona bi zanemarila svu nečistoću i sletjela bi na bonbonu. Kada biste od pčele zatražili da vam pokaže gdje se nalazi baštensko đubre, odgovorila bi: ”Ne znam. Mogu ti reći samo gdje da nađeš cvijeće, slast, med i šećer.„ Ona zna samo za dobre stvari u životu, dok su joj one rđave nepoznate. To je druga kategorija ljudi koja ima pozitivne misli i vidi samo dobru stranu stvari. Oni se uvijek trude da prikriju zlo kako bi zaštitili bližnje, a ljudi prve kategorije se trude da izlože zlo i da ga iznesu na površinu.

Kada neko dođe kod mene i počne da optužuje druge ljude, dovede me u tešku situaciju. I ja im uvijek navedem ovaj primjer. Kažem im da odluče kojoj kategoriji žele da pripadaju, kako bi mogli da nađu ljude iste vrste i da se sa njima druže.
(izvor:mudremisli )

[Knežević Zoran]

Pismeni zadatak jednog beogradskog osnovca o ptici sovi.

            Sova

   Sova je ptica. Ona danju spava, a noću je potpuno slepa, kao slepi miš. Pošto ja ne znam puno o sovama, pisaću o životinji koju znam.
To je krava. Krava je sisar. Ona ima šest strana: gornju, donju, levu i desnu. Na zadnjoj strani je rep. Na kraju repa je jedna četka. Ona služi da se krava brani od muva, da ne bi upadale u mleko. Mleko visi ispod krave. Na prednjoj strani je glava koja služi da na njoj rastu rogovi. Rogovi služe da bi krava bola. Glava služi i da bi na nju stala usta. Krava jede malo, jer ono što pojede, jede dva puta. Usta služe i da bi krava mukala. Ako ne muče, onda su joj usta puna. Muška krava je vo. Vo nije sisar.
Meni još uvek nije jasno kako se dobija mleko.

[Knežević Zoran]

    KORPORACIJSKE  LEKCIJE

      S obzirom da ulazimo u period promena,  slede tri lekcije , dobijene  iskustvom velikih stranih korporacija , kako bi smo preživeli te promene...

LEKCIJA BROJ 1.
      Sedi vrana na drvetu, i po ceo dan ne radi ama baš ništa.  Kada je mali zeka ugledao vranu, upita je: “ Mogu li i ja da sedim kao ti i da po ceo dan ne radim ništa ? ” Vrana odgovori: “ Naravno, zašto da ne. ” I, tako zeka sedne na zemlju ispod vrane da se odmara i da ne radi ništa Nakon nekoliko, iznenada, pojavi se lisica, skoči na zeca... I pojede ga !
. Poenta priče je...
Da bi sedeo i ne radio ništa... Moraš da sediš jako, jako visoko !

LEKCIJA BROJ 2.
     ” Razgovaraju ćurka i bik: “ Volela bih da mogu da dohvatim vrh drveta ;  reče ćurka , “ ali nemam dovoljno snage.” “ Pa , zašto ti ne bi grickala malo moje balege ?” , odgovori  bik .” Ona je prepuna hranljivih sastojaka “Ćurka pojede jednu gromuljicu balege i shvati da joj je to stvarno dalo dovoljno snage da se popne  na prvu granu drveta .Sledeći dan , nakon što je pojela još balege, popela se na drugu granu. Konačno, nakon dve nedelje , ona je ponosno sedela na vrhu. Ali, ubrzo ju je ugledao farmer,  vešto je upucao puškom i tako je smaknuo sa drveta. .
. Poenta priče je:
Sranje te možda može dovesti do vrha, Ali te ne može održati gore.

LEKCIJA BROJ 3.
         Mala ptica je letela na jug nošena vetrom. Postalo je jako hladno, ptičica se smrzla i pala na zemlju, na veliko polje. Dok je ležala na zemlji, prišla joj je krava I ispustila nešto balege na nju.  Dok je smrznuta ptičica ležala u gomili kravljih govana , shvatila je kako joj je postalo toplo . Balega ju je u stvari otkravila !  Ležala je tako topla i srećna , pa je od radosti počela da peva. Prolazeći tuda, mačka je čula ptičiju pesmu i prišla je da to istraži.  Prateći zvuk , mačka je otkrila  pticu ispod gomile kravljih govana , a zatim ju je spretno izvukla napolje i pojela !
.            Poenta priče je:
             1) Nije svako ko te uvaljuje u govna tvoj neprijatelj.
             2) Nije svako ko te iz govana vadi tvoj prijatelj.
             3) A kada si u velikim govnima, drži jezik za zubima !

[Ćosović Momčilo]

Крагујевчани непревазииђени сте.

[Šuljagić Goran]

Pod prozorima nekog profesora psihologije, koji su, inače, gledali u park, deca su svakodnevno igrala fudbal. To je profesoru jako smetalo, naročito u popodnevim časovima, kada je želeo da se odmara, jer su deca, kao što je i normalno, pravila veliku buku. Razmišljao je kako da reši taj problem? Znao je da ako bude vikao i terao decu iz parka, da to ništa neće pomoći, šta više, može stvar i pogoršati, jer bi deca, u tom slučaju, još više pravila galamu, samo da mu napakoste. Profesor je smislio plan i počeo da ga provodi u delo.

Izlazio je svaki dan i sam u park i posmatrao decu kako igraju. Ostajao bi do kraja njihove igre, i davao im po neku paru, da bi mogli kupiti sladoled. Deci u početku nije bio jasan postupak čudnog čoveka, iako im je on prvog dana rekao da ih plaća zato što voli fudbal i voli da gleda kako igraju. Deca su na kraju to prihvatila, kao normalnu nagradu za njihovu igru.
Ta profesorova igra se, neko vreme, ponavljala svaki dan. Deca su igrala fudbal, profesor ih posmatrao i na kraju utakmice redovno im davao pare za sladoled. A onda, jednog dana, kada su deca došla u park, profesora nije bilo. Čekali su neko vreme, ali, kako se profesor nije pojavljivao, revoltirano su zaključili: Cicija, ako neće da plaća, nećemo ovde ni igrati! Krenuli su potražiti drugi teren za svoju igru, a profesor se zadovoljno smeškao, posmatrajući ih iza zavese, kako odlaze.