КАКО САМ ПОСТАО ПЧЕЛАР?

[Mojsić Branislav]

Evo vecih slika.

[Mojsić Branislav]

Jos jedna

[Grozdić Stanko]

Moj pradeda i deda su imali pcele u trmkama, deda ih je imao do osamdesetih godina i tada su mu nastradale, i od onda su se oko kuce vukle neke kosnice a na tavanu od stala i stare trmke, kosnice i jednu sam i sad oziveo su db mere, ali oko cetranast ramova noslile, daska camova sigurn cetiri pet cm, i jos poodavno je moj deda kupio centrifugu, aluminijumsku za med, kako rece na ledjima je nosio iz Kuceva nekih 5km od kuce, on prestao tada sa pcelarenjem a centrifuga isla iz ruke u ruku, prvo pozajmio sestri, pa ona nekom drugom itd., pre cetiri godine mi pricasmo o centrifugi, deda je tad bio ziv i nekako malo po malo, pa gde li je sad centrifuga, ja i otac preko rodjaka itd. nadjosmo coveka kod kog je dedina centrifuga koju mu je pozajmio nas rodjak, njemu pcele stradale i vrati on nama dedinu centrifugu, necu zaboraviti dedin osmeh kada je ponovo video, jer predpostavljam da je tada kada ju je on kupio bila jako skupa u odnosu na druge kucne potrepstine, no to znaju stariji pcelari...i tako dodje centrifuga u porodicu, a bogami te godine i snajka, ja se ozenih...
moj otac tada rece sta ce nam centrifuga a pcela nema, i predlozi da kupimo pcele
i krenusmo u traganje, bi negde mart mesec, obidjosmo neke cenjenije pcelare u kraju, ali oni jok nista nece da prodaju, ali polako za par dana kupih dva drustva na oko desetak ramova, pa jos cetiri, i mic po mic, zazimeh oko petnaest drustva, od toga tri prirodna roja, koja sam sam skinuo sa drveta kao totalni amater u pcelarstvu bez imalo prakse, nesto malo citanja... i  tako je bilo pre tri tri ipo godine, pa rojenja, kupovine rojeva pa se nakupi pcela, a najlepsi mi je ukras kosnica pletara naseljena pcelama a poklonio mi je stari pcelar iz sela Duboka Nikodije ili od miloste deda Kodi...
i tako sad VOLIM PCELE...

[Daniloski Blagoja - tajmistance]

Ma vole i pcele tebe Stanko.
Svaka cast na pricu,veoma interesantna i orginalna.

[Нешковић Драган]

Поштоване колеге,
Полако упознајем форум и нашао сам ову лепу тему. Мислим да су од изузетног значаја разне људске судбине овде записане, како онима који су их проживели тако и онима који ће ово некада прочитати. Можда неко, баш у овим редовима овде читајући, осети тај неки чудан титрај у себи у уђе у чаробан свет пчеларства. Да ли ће то баш тако да се деси не знам, али знам да случаја нема. Ове године 27 марта, једном мом пријатељу пчелару написао сам следеће:

... Наше јурцање у животу, у принципу је наш избор. Стално нам нешто треба и колико год се трудили да то нешто сустигнемо, као по правилу од тога нема ништа. Увек ми кажемо себи оно чувено, е још само ово ... и тако у недоглед. Увек има то "још само ово", а човеку време пролази ...

Има сигурно једно 7 година како ја размишљам и планирам да почнем да се бавим пчеларством. Све сам ја то лепо замислио и планирао да ту своју жељу испуним. Могао сам да сам имао памети, када год сам хтео да у старту оформим пчелињак од колико год кошница хоћу и да га уредим да буде као из бајке. Годинама сам замишљао тај свој пчелињак и осећао у души да је то оно што ме испуњава животном радошћу и миром који душа осети, само онда када нађе своје право место под Сунцем и у Божијем поретку.

Међутим ја ту своју жељу, коју сам могао да остварим у било ком трену нисам остварио, јер сам стално имао то "још само ово, још само оно и тако у недоглед ... све док ми се нису издешавале неке шашаве ствари у животу, и живот ми истумбале до крајњих граница. И тада сам имао жељу да остварим мисли о свом пчелињаку и осећао исти мир у души и говорио себи, е само да ово завршим и да дођем до новца и правим пчелињак ... само још ово ...
Тако је пролазило време у коме сам кидао нерве због мали милион проблема које сам имао, све чекајући да се ти проблеми реше. То је тако трајало све до пролећа прошле године, када сам се пробудио једно јутро, и рекао себи, доста је било. Тог трена сам знао да је са мојим дотадашњим начином живота завршено и да од тог секунда треба да променим живот из корена. Иако нисам имао у том трену динар један у џепу, донео сам одлуку да своју дугогодишњу жељу остварим, решио сам да коначно оформим свој пчелињак. Није ме занимало ни што немам новца, ни што немам појма о пчелама и пчеларству, ни како ћу уопште све то да изведем. Једноставно сам знао да је дошло време да постанем пчелар. Тако је и било. Убрзо после те моје одлуке, неке ствари су се покренуле у мом животу и до мене је дошло онолико новца колико на мом плацу видиш кошница. Зашто баш толико, ја не знам. Бог свети зна.

Још увек своје проблеме нисам решио, чекам да се реше неке ствари које не зависе од мене и то ће се ако Бог да решити ускоро. Међутим то чекање у ствари, чека само себе. Ја га више не чекам, ни то решење нити нешто друго. Дошло је време да се моја давнашња жеља да се бавим пчеларством оствари, а којим темпом ће то све ићи и када ће се та слика коју у глави носим годинама, о једном пчелињаку из неке моје бајке остварити, ја заиста не знам.
Оно што знам је чињеница, да је тај мој сан почео да се остварује и ја сам Богу на томе неизмерно захвалан.

Поштоване колеге, тако сам ја постао пчелар. Поздрав свима, свако добро и медно

[Šljivić Mlađen]

                      Dragane ti izmjesta startovao četvrtom, pa ono koliko
ja pratim tvoj rad na pčelinjaku da neznam da si početnik  rekao bi da si
pčelar već mnogo godina. Zahvaljujući forumima sada je mnogo lakše da
se brže savladadaju početničke muke ako je neko pravi ljubitelj  pčela. Ja
poznajem neke koji se već godinama pokušavaju baviti pčelarstvom, ali
se nemogu nazvati ni početnicima. Nešto kao zlo goveče do vijeka june.
I ako je ovo veoma nezgodna godina do sada toplo hladno valjda će i naše
ptice propjevati, a pčelice donijeti nešto i nama. Pozdrav sa Pala.

[Kostadinovski Đole]

Moj deda Djuro po majci cuvao je pcele, pcelario je sa trmkama i imao je uljanik ogradjeni pcelarnik kako decak cesto sam boravio kod deda i bake i gledao sam kako hvata roeve i divio sam se .
Dalecne 1974 godine kad sam se ozenio moj deda kako svadbeni poklon dao mi jedan roj u novu trmku.Dan kada mi je saopstio da sutra rano ujutro da ke mi donese trmku  bio sam presrekan i tu nok nisam spavao budan sam bio i iscekivao kad ke da dodje .  Deda sa trmkom je dosao rano ujutro pred da svane  kod mene radost kraj nema.Za mene taj poklon je bio najlepsi svadbeni poklon. trmka je bila pokrivena spletenom slamom ako ne gresim mislim da je ta slama cukarica od RZA bila a na vrh imalo je stari svapski slem steta sto nemam slike.
1975 godine upoznao sam pcelaraMetodija koji je bio iz Negotina na Vardaru a ziveo je naselje Vlae u Skopje on mi je postao mentor i ucio me kako se moderno pcelari. Ovozmozio mi i dobio sam sest nove kosnice DB 13 gratis za unapredjenje na pcelarstvo u makedonii.
Od ove kosnice  po nagovoru jednog prijatelja prevaranta 4 kosnice toliko je moglo da stane u jedno malo kombi i poslali smo ih u Zemun  Polje  u institut za pcelarstvo tako mi je rekao prijatelj, i da u te kosnice uselit ke mi visoko produktivne PZ sa selektirane matice i t d  do dan danas nisam uspeo da saznam gde su te kosnice zavrsile.
Od tadasni vojni otpad od JNA kupio sam drvene sanduke od municije i pravio sam kosnice db.
Pcelarnik mi bio postavjen u dvoriste u nasele Kisela Voda,  ne sekam se tacno koja godina je bila kad su saopstili da ke da bude avionsko tretiranje komaraca i treba da u okolini Skopje da se PZ treba zatvoriti nisam poslusao i svojom nemarnosti imao sam velike gubitke.
Napravio sam pauzu od nekoliko godina i 2011 dvojca moji prijatelji pcelari pokloni li mi po jednu prezimenu PZ i tako sam nastavio da pcelarim.  Naapravio sam nove kosnice DB desetke.
Od ov godine i moj sin Dejan poceo  da posebno pcelari kupio je 10 PZ i jednu dobio na poklon .
ovo su slike od drvene sanduke od municije

[Kostadinovski Đole]

moj prvi nukleus koj danas sluzi za cuvanje alata

[Kostadinovski Đole]

DB13  dobijeni gratis

[Нешковић Драган]

Млађене,
Сасвим си у праву, пчеларски форуми су од огромног значаја за све пчеларе, а за почетнике су немерљиво значајни.
Ми који тек почињемо да правимо прве пчеларске кораке, на форуму имамо огромну помоћ и дугујемо велику захвалност искуснијим колегама које нам несебично помажу.
Надам се да ће свима нама, преостали део сезоне донети више среће у сваком смислу.

Поздрав и медно

[Makuljević Predrag]

Ja sam dugo vreme razmišljao o pčelarstvu ali nisam imao samopouzdanja.
Moj najbolji drug Dragiša pčelari sa oko 100 proizvodnih zajednica u DB12 i 50 AŽ u kontejneru.
Mislim da je on imao najveći uticaj na mene.Kad sam slušao pčelarske priče sve mi je to bilo konfuzno.
Čitao sam raznorazne knjige ali na licu mesta bude kako ono beše šta sad da radim,otvaram košnicu a ni sam neznam šta tražim.
Više puta sam bio do Dragiše i gledao kako radi i ne samo kod njega jer u mom kraju ima dosta pčelara.Njegove reči slušaj ti svakog a uzmi za sebe šta misliš da je dobro a na kraju po prinosu meda u odnosu na broj košnica se vidi ko je kakav pčelar i sad pamtim.Gledao kako spremaju društva za pašu,pomagao oko selidbe na bagrem i suncokret.Od nekih sam video kako treba raditi a od nekih kako netreba a puni priče.
Kupujem 10 DB12 košnica i na poklon dobijam 8 rojeva a 2 kupim.
Sve više vremena provodim sa pčelarima naročito kad rade oko njih,kada se vrca med.
Kasnije su se kockice delimično složile i dolaze na svoje mesto što se tiče osnovnog znanja.
Apetiti rastu i stižem na 40 košnica smeštenih u DB 10 i nekoliko rojeva.
Pozdrav i svako dobro za sve pčelare.

[Đoko Zečević]

Svaka iskrena priča o počecima pčelarenja ima na neki način svoju lepotu i draž!
Različiti povodi, različito starosno doba, različliti motivi za početak su lepi razlozi da se satka tekst "Kako sam postao pčelar".
Otuda sve što kolege pišu, možda će nakada nekome biti inspiracija za nešto drugačiji pristup pisanju (sa literalnog stanovišta...roman i sl.), ali možda i trenutak da, kako Dragan napisa "...осети тај неки чудан титрај у себи у уђе у чаробан свет пчеларства",  ili podstakne svoje naslednike, komšije ili mlađane prijatelje da se bave ovim plemenitim poslom?
Zbog takvih razloga ovaj forum i postoji, bar ja tako mislim!

Pozdrav svim kolegama koji su se odvažili da otvore dušu i iskreno kažu kako počeše druženje sa pčelama.

[Sretenović Ljiljana]

                   OD ZELJE DO PCELARKE.

          Sedoh malo da odmorim,
          ideja se rodi sjajna.
          DA pcelrka ja cu biti,
          zamisao genijalna.

         Nemam roja ,ni kosnice ,
         a ni znanja nemam mnogo,
         nemam knjgu ni casopis,
         al mi zelja jaka mnogo.
       
         Znam ko mi pomoci moze,
         a kosnice ima dugo
         Radoslav je pcelar stari,
         idem k njemu sta bih drugo.

        Rojic dobih,a dva kupim,
        sad i pcele imam svoje,
        smesticu ih u kosnice,
        narandzaste,plave boje.

        Kaze otac stari meni,
        pcelari mi pretci bili,
        ja ne pamtim tako davno,
        geni su se nastavili.

         Zuje pcele meni drago,
         nigde kraja mojoj sreci ,
         a zelja mi sad jos jaca,
         da pcelinjak imam veci.










         
       

[Đoko Zečević]

Bravo draga Ljijlo!
Stihovima sve ispisano, delom učinjeno i ti postade pčelar!
Iz duše sroči stihove a Bog ti pomože da ostvariš želju koja je tinjala u tebi, a inficirana je genima predaka!

Lepo da lepše ne može biti.

Srećno!

[Kostadinović Rade]

Bravo, bravo Ljiljo za divne stihove....

Na ovom forumu sve najbolji pesnici medju pcelarima.... Tako treba.