I ZA KRAJ JOS I OVO :
Te 2004god.odlazim u penziju,racunajuci da cu sada imati svo vreme ovoga sveta,da se posvetim malo ozbiljnije mojim
pcelama.Ali ne bude uvek onako kako covek pozeli vec kako mu to zivot nalaze.Pocese da stizu "domaci zadatci"od svih:
"Te deda posto neradi nema obaveza da mu ne bude dosdno,da uradi ovo da uradi ono, ma uvek se naslo nekakvih "obaveza"
Shvatih da sada kao penzioner imam manje vremena za pcele,nego kada sam radio.
Sin te godine dolazi iz armije( 2003 zavrzio fakultet),te i tu jurnjave oko posla,e sto se tice sina i njegovog interesovanja za
pcele,upocetku bi sve kako treba,do jednog dogadjaja.Jednom prilikom sam vadio neke prazne ramove za pretapanje,i dodavao
njemu da ih nosi do kuce.U jednom trenutku pogledam a on bez sesira:"Igore,stavi sesir" "Nece one mene"rece on.Ma nije proslo
ni 2minuta, on cucio,prekrio lice rukama:"Rekoh li ja da uzmes sesir"Pridjoh mu pogledam ono dve zaoke taman ispod nosa.
Izvadih mu to, udjosmo u kucu stvih mu leda,i ja se vrtim da zavrsim onost sam zapoceo.Mislim u sebi :"Ma neka to mu je skola
za u buduce".Zavrsih to sto mi je preostalo,kad on seta ispre kuce,pogledam, bogami lepo nateklo:"Hajde idemo u Dom Zdravlja"
Doktorka,komsinica iz zgrade,pita:"Jesu li ga ranije ujedale pcele,da li je imao problema"? "Ma jesu,sve je prolazilo sa manjm otocima"
"Dacu ja njemu ipak inekciju, posto je to,malo na nezgodnom mestu".E,tu nasadose problemi:"Ma znas li ti cale od kada ja nisam
primio inekciju"....razni izgovori,ipak sto se mora mora.Od tada se moj sin drzi podalje od pcela ma da i dalje kada mi zatreba pomoc
pomogne,pogotovu od kako sam 2011god. operisao kicmu.
Pocetkom aprila meseca 2011god.odlazim u Beograd na "Banjcu"gde mi stavljaju nekakve "plocice i srafove"ucvrscuju cetri prsljena,
bivam tamo 15 duih dana,zmisljajuci sebe sa stakam,stapovima....ali ja uz pomoc sestara vec treci dan stadoh na svoje noge?!!!
Dolazim kuci,ipored protivlenja supruge posle 4-5 dana odlazim u selo da vidim svoje "stdo". Kraj aprila,sve ucvetalo,i uz moju
asincenciju,dodajemo po jedn polunastavakPolako se oporavljam,uzpevam da pocnem i kola da vozim,iskradem se dok je Vera na
poslu da odem do sela,mada posle budem debelo grdjen ali zelja ....,sta cu.I cega sam se pribojavao to se i desi:zbog "nemara"
pocese u mau-junu,da sukcu rojevi.....jedan, drui,treci...,uspeli smo nekako da zbrinemo 5-6 rojeva,a koliko je otislo to sami bog zna?
Jul mesec,ponovo moram u Beograd na rehabilitaciju,vezbe.Ko se seca tada onih nesnosnih vrucina,kada su temparature bile
preko 40oC.Posle 20-ak dana dolazim,a od onih pomenuti rojeva,cudo ni jedanu poklopnu dasku nisam mogao podici..?Naime zbog
onih visokih temparatura,javila se medljika,pcele ne samo da su napunile ona 4-5rmova nego su izgrizle i pregradnu dasku,i popunile
i napunile prazni deo kosnic(DB-10),da ne povrjete!!!!Jedva smo ja i supruga uspeli da to nekako dovedemo u red.
2012 godine slicna greska,april mesec solidna vocna pasa,ja u maju(secate se kakav je bio sneg na Zlatiboru)odlazim u Pribojsku Banju,po povratku, od bagrema nema nista izmrzaao i opet kada sam trebao biti tu ja nisam,normalno opet krece rojenje.
Troice,prislava,roj na orahu,Vera navalila,ja cu ad se penjem,ti samo pripremi sta treba,nevredi nemoze se protiv zene.....Gledam
nije visoko,jedno 3m,pope se zena zbrisa cetkom onaj roj:"Mozez li sama da sidjes" "ma mogu",i eto ti padobranca,promasi i merdevine,ni danas neznam,kako sam uspeo da predjem preko ograde ,"Ne pomeraj se",pomislio sam "Gotovo ode kicma...?"
Dohvatih onu fajtalicu sa vodom poceh da je prskam...."Nije mi nista...nije mi nista...samo su me pcele izujedale po nogam.."
Polako i sam neverujuci, da je sretno prosla,pomogoh joj da ustane,izmakosmo se malo dalje u hlad,e sada mene stize nekakav
strah,panika,drhtanje...stvarno i danas mi je ta slika pred ocima..."Idemo lekaru", "Ma necu nije mi nista...idi vidi sta je sa pcelama"
"Ma koje pcele sve da zapalim..",cak mi neda da nikoga pozovem,tu smo bili skoro svi,prislava je
Udjosmo u kucu,vide svi da nesto nije u redu,....!!!! Isprica Vera sta se desilo , ali pusto zensko tvrdoglavo nece lekaru i tacka.
Uvece dolazimo ustan,vidim da nije bas sjajno,ali idalje nece lekaru."Ma samo me malo bole ledja.....i ovo stosu me izujedale...
Vidim,da ne vredi pricati,sednem za kompjuter i ....ma koje pcele,dajem oglas da prodajem sve....i pcele i kosnice centrifugu,ma sve,sve
Vec sutradan,pozivi...kako ,sta sto prodajete,ne objasnjavam mnogo...steglo mi se nesto u grlu..ne pusta.Treci dan,uvecesedimo ja Vera
kad zvoni telefon:"prodajete pcele...."Dopusti Vera da zavrsim rzgovor:"dobro Dragoje dali si ti normalan ja umalo da se polomim a ti
prodajes,mene nista ne pitas...ja onaj roj nedam,a i pola od onih pcela su moje....pa ti vidi"!!!Vidim da je ozbiljna,usta sebe uvalih?
I tako ostadose nase pcele tamo gde i trebaju da budu,i nadam se da ce jos dugo,dugo biti.
Eto to bi bila moja istinita prica,e sad sto ja nisam neki pisac da to malo doteram,stlski oblikujem ali razumecete.
