КАКО САМ ПОСТАО ПЧЕЛАР?

[Sovilj Darko]

kucao sam preko mobilnog pa imam ogranicenje u broju slova po poruci zbog toga je duzi tekst u vise poruka,izvinjavam se zbog toga.

[Stojanovic Živoslav]

E, poštovane kolege, mogao bih i ja nešto reći na ovu temu!
Meni niko u familiji nije bio pčelar.
Međutim pamtim med kao veoma vrednu i hranu i lek po tome, kada bih se razboleo, meni je moja pok. komčinica tetka- Milka Stevanović donosila med u saću. Bio je od bagrema i dan-danas, posle nekih oko 55 godina pamtim taj fascinantni ukus.
Živeći ovde na severu Bačke, ali ipak kao dete sa sela, želeo sam imati neko svoje parče zemlje za voće, povrće ...
I tako kupih 1986 najpre jednu motiku (7.200 m2), pa potom još jednu motiku subotičkog "piska".
Zasadih tamo uglavnom voće iz mog rodnog kraja (Šumadija, jugozapadno od Smedereva).
Oduševljavao sam se kada je to voće počelo da cveta, ali plodova ne beše?! 
U sebi sam pomislio: pa da nema ko da opraši te cvetove, moram nabaviti bar jednu košnicu!!!
Međutim, o pčelama nisam pojma imao!?
Šetajući se ulicama Subotice u jednoj poljoprivrednoj apoteci, u izlogu opazih jednu malu brošuru o pčelarstvu.
Morao sam da je kupim i odmah da je isčitam u jednom dahu!!!
Bio sam oduševljen.
Sutradan sam otišao u jednu knjižaru i kupio mnogo ozbiljniju knjigu o pčelarstvu. Bila je to knjiga Pčelarstvo od rahmetli Husnije Ćerimagića. Isčitao sam je bezbroj puta i pored pozamašne pčelarske literature koju danas posedujem, nju sam najčešće čitao i uvek joj se ponovno vraćao.
Naprečac sam doneo odluku da kupim bar 3 košnice s pčelama.
To sam i uradio 08.08.1991. godine, kupivši 3 DB košnice dvanaestice za ukupno 360 DM kada sam u kući imao samo 500DM i odmah ih odneo u svoj voćnjak.
Tada je moja supruga klela i mene i moje pčeletine!? 
Odmah sam se učanio u dp u Subotici.
Valjda nekim svojim radom i konstruktivnim diskusijama u društvu u tom najnezgodinijem vremenu "rata u okruženju", brzo sam se afirmisao i napredovao.
Ubrzo sam postao podpredsednik dp, pa predsednik dp, pa predsednik SPOV-a i krajem prošle decenije i predsednik SPOS-a. Te kao "političke funkcije" su me nagonile da se širim i povećavam broj košnica.
Stid me je bio da u drugoj polovini 90-tih prošlog veka kada sam bio predsednik SPOV-a, a u predsedništvu su bile sve same legende vojvođanskog, srpskog pa i YU pčelarstva (Ivan Vener, Momčilo Končar, dr Luka Kolarević, Đorđe Radošević, Stojan Nićetin i dr...) ja imam najmanje košnica!!!
Bilo kako bilo, posle oko 10 godina pčelarenja, moja supruga je promenila mišljenje i rekla mi: "*ebeš mužu ti tvoju fakultetsku diplomu, nama da nije pčela mi bi pocrkali od gladi"! 
Pčele sam kupio zbog mog malenog voćnjaka, ali one su tamo bile samo od avg.1991-jula 1992 i nikada više, jer sam postao seleći pčelar. Tragikomično je da sam zbog voćnjaka nabavio pčele, ali da sam zbog pčela sasvim zapostavio voćnjak.
Ipak, presrećan sam da sam se počeo baviti ovim predivnim zanimanjem koje bih svakom svom prijatelju preporučio.
Pozdrav svima!

[Jovanović Miroslav]

Poučna priča gospodina Žike. Danas mladi bez posla tumaraju po ulicama i kafićima bez svrhe i cilja očekujući neki posao. Mogu slobodno reći da sam pomogao jednom mladom čoveku da osnuje pčelinjak. Sada ima 10 rojeva. Dečko je ozbiljno shvatio posao i uradio 40novih košnica, ramovi, so. Bio bih srećan čovek ako bi moji sinovi jednog dana postali pravi pčelari. Polako ih uvodim u svet pčela i za sada imaju interesovanja. Šta sam hteo da kažem ovom porukom. Ako gospodin Žika sa fakultetskom diplomom na prvo mesto stavlja pčelarstvo, mladi ugledajte se na njega.

[Živković Jovica]

Pcelarstvom u mojoj familiji bavila se samo moja prababa Denka sredinom proslog veka, kako drugacije nego trmkama i za potrebe ukucana.
Iz price koje sam mnogo puta slusao o njo bila je to jedna mudra i humana zena koja je poznavala i narodnu medicinu i tako pomagala drugima.
Moj put je slican njenom, jer i ja sam se prvo zainteresovao za narodnu medicinu a onda i za pcelarstvo jer to je usko povezano.
O tome kroz sta sam sve prosao kada sam postajao pcelar ne bih voleo da iko vise prodje, ali ako ne napisem niko nece ni znati.
Te prve godine nisam bio svestan koliko pcele mogu biti opasne po coveka kada cuvaju ono sto je njihovo. Naime kada sam trebao
da podmetnem prsten i ubacim Apigard protiv varoe izabrao sam sparno popodne kada su one jako bile nervozne a ja nedovoljno
opremljen i zelen. Usled silnih uboda doziveo sam anafilaticki sok gde sam 6 puta gubio svest i budio se i preziveo uz pomoc Hitne pomoci.
I danas se ponekad zapitam sta je to u meni sto nakon toga nije pokolebalo moju ljubav prema pcelama vec je samo jos vise ojacalo...kada
o ovome nekome pricam ja kazem da su me pcele samo testirale koliko sam zaista njihov zaljubljenik...
Tema je zaista za svaku pohvalu.

[Đoko Zečević]

Poštovane Kolege,
Priče o počecima pčelarenmja su sve interesantnije i interesantnije?
Svaka vam čast.
I sa ovakvim tekstovima, ovaj naš forum zaista dobija na još većem kvalitetu.
Samo pišite koliko god želite i što konkretnije pa neka bude i an dve strane.

Želja mi je da u budućnosti mlade gneracije iz našeg foruma, koji će nadam se ostati kao pisana reč trajno,
nauče kako su im preci počinjali pčelariti.
Jer kako davno pokojni Ratko Joković, pčelarska gromada iz Lučana napisa, "Slava pripada našim precima, a na nama je da sačuvamo uspomenu na njih", a ja bih dodao i da crpimo znanja iz pisanja o našim precima!

Jer kao što Joca napisa, "jer ako ne napišem, niko neće znati"!

Ili Žikina konstatacija: "Pčele sam kupio zbog mog malenog voćnjaka, ali one su tamo bile samo od avg.1991-jula 1992 i nikada više, jer sam postao seleći pčelar. "Tragikomično je da sam zbog voćnjaka nabavio pčele, ali da sam zbog pčela sasvim zapostavio voćnjak.
Ipak, presrećan sam da sam se počeo baviti ovim predivnim zanimanjem koje bih svakom svom prijatelju preporučio".

Pozdrav i veliko hvala svima koji su se odvažili da nam prenesu tok svojih pčelarskih početaka.

[Stefanović Dragoje]

     Davne 1954, tadasam kao dete ziveo kod dede,koji je tada imao,koliko se secam 4-5 vrskara postavljenih ispod strehe kuce.
      Tada se pricalo da ko ima pcele da je pravi domacin sto je donekle i tacno.Iz tog vrmena,ostalo mi je u secanju kada je deda
      doneo raspolucenu,vrskaru(pletaru) a ono med curi koja rados!!Sada znam da je to verovatno bilo oko male gospojine.
      Kasnije 1957ostajem bez oca(roditelji su se razveli mnogo ranije kada sam imao 2god.zato sam i bio sa majkom kod njenog oca)
      majka se ponovo udaje,a ja mada nerado,odlazim da zivim kod stica.I gle cuda :Ikod strica iznad kuce vrskare,ali i 2ili3djerzonke.
      Znaci veci domacin od dede? Secam se dva dogadjaja za mene upecatljiva:prvi kada se cedio med(stric je imao i centrifugu),a mi
     deca se otimamo koce da okrece, a za nagradu smo dobijali da lizemo zidove centrifuge, i normalno molili boga da ostane zto vise
     meda u njoj.Drugi dozivljaj,nije toliko "sladak" ali ja ga se rado secam i prepricavam,ponekad se salim na svoj racun.
     Letnje doba,pustio se roj ja dete.bos,kratke pantalonice,neka majicica,zove stric:"Dragoje dodji da drsis vrskaru da stresemo roj"
     Nema sesira,rukavica,nicega,stacu kod strica nije bilo"Ma joj ja to nemogu,nesmem..."jednostavno znala se rec starijeg.
     Uzmem onu vrskaru,a glava prosla ramena,sav se skupio a stric ponovo "Nemoj slucajno da si pustio"Poce bombardovanje,
     dobro je mislim ja,nijedna me ne zvcnu,kad osetih uz nogu gamizu pcele,plako,polako i u nogavicu od kratkih pantalonica.
     Finale,dva uboda mozete da predpostavite gde?!!!Sigurno se pitate dali sam tada pustio vrskaru:Ne nisam,ne zato sto sam
    hrabar.nego sto nisam smeo.Druga su to vremena bila,jedan roj vredeo koliko jedna ovca. Odlazim u srednju skolu u Valevo 1963.god
     kod ujaka, kad i kod njega pcele?
     E, sada kako ja pocijem dagajim pcele:Tada 1988-89 vec ozenjen,dvoje dece,supruga poce da pati o neke alergije.Koga god pitamo
   za savet,svi kazu:Samo domaci prirodan med.Pitamo jednog pcelara:dobro dacu vam,ali nece da naplati, drugi,treci isto tako,vise me
    sramota.Tada u to vreme sestr od strica i zet su radili u osnovnoj skoli nedaleko od Kosjerica(Seca Reka),odemo kod njih upsetu
     sedimo takou hladu pricamo,kad zet:"Dodje da vidis nesto" Skola na jedno 20-ak metara na jedno metar od zemlje nekakav otvor
    (nije odzak) unutra na samom pocetku roj pcela. Zagolica me nesto:"Ma hocu ja da pokupim te pcele"a nemam nista osim  dobre
     volje,cucijo ja zagledam u onaj roj... ma nema sanse da se to izvadi.Setimse jednog kolege pozovem ga:"Ma hocu nema problema...
     ali ja nemam nista osim dobre volje..... Sve ja imam samo ces morati doci po mene.Sednem u kola i pravo kod njega.Usput mu
     pricam,kako ja zeznuto, a on kaze:"Nista ti ne brini....samo jesili ti siguran da hoces da se brines o tim pcelama?E tu se u meni javi
     neka vrsta dali inata,zelje,ma stalno idem kod drugih za teglu meda,a oni necu ni da mi naplate,uvek se prema tim ljudima osecam
    duzan.....Ma hocu i gotovo!!!!Dolazimo u skolu pridje covek pogleda:"treba mi jedna kartonska kutija od cipela" Lepo od kutije
    napravi kao djubrovnik,zavuce u onaj otvor, i iz tri cetri zahvata sve su pcele bile u vrskari.Vec je bilo uveliko popodne,sestra nam
     dade jedan caraf omotasmo vrskaru i pravac kod zeninih u selo(3km od Kosjerica),posto sam ja pravi"proleter".Eto ,u naj kracem,
     takoje sve pocelo,pcele su mi jos uvek na "mirazu",mada me kolega Milun zeza ali nema veze ne ostajem ni ja duzan.
     
     

[Kostadinović Rade]

     Davne 1954, tada sam kao dete ziveo kod dede, koji je tada imao, koliko se secam 4-5 vrskara postavljenih ispod strehe kuce...   

Sjajana prica Dragi... a bilo pre tacno 60 godina, zar ne?

Pozdrav iz Kragujevca

[Stefanović Dragoje]

    Tacno toliko moj Rade,a da nisam ni osetio.Ipak,i pored svega,bilasu to lepa vremena,lepo je tada bilo pcelariti, nije bilo
    varole,nozemoze,krecnog legla....i drugih bolestina,nije trebao fluvalinat,amitraz,razne kiseline i dr.Danas nazalost
    nema ni prirodnih livada,sve vetacke trave,a sta da tu nadje? Nego, posto si iz Kragujevca znasli mozda
    Mila Todorovica,kod njega sam bio pre 3-4god. radio je matice za Apicentar,uzimao sam matice od njega?

[Kostadinović Rade]

   Posto si iz Kragujevca znasli mozda Mila Todorovica, kod njega sam bio pre 3-4god. radio je matice za Apicentar, uzimao sam matice od njega?

A kako, ne bi znao Mila i njegovog brata Dragana Todorovica iz sela Dragusice, opstina Knic, na oko 25km od Kragujevca. Oni su mi bili dragi gosti na mom ispracaju u penziju iz MUP-a RS, pored krema srskog pcelarstva: dr Matija Markovic, prof dr Milan Cirovic, Stevo Galic, Mineli, Dragan Jevtic, Stepa iz Race... neka nezamere ostalih jos preko dvadeset uglednih pcelara.
Inace Mile je redovni kooperant Apicentra vec punih 18 godina u sa bratom odgaja oko 3000 matica godisnje. Samo jednu godinu pre njega saradnju sa Apicentrom je poceo Mileta Markovic.
Matice majke dobija od profesora Kulincevica. Naravno i ja cesto uzimam matice od Todorovica.
Upravo su dobili novi broj fiksne telefonije pre nekoliko dana:  034/659 22 45.

[Šuljagić Goran]

U mojoj porodici se niko nije bavio pčelarstvom.
Kao dečak sam svako leto odlazio na školski raspust  kod babe i dede na Taru (majka je rodom sa Tare a otac sa Zlatibora)  i uvek sam voleo da odem kod komšija koji su držali po 10-tak košnica i nisam imao strah da pridjem košnicama kada su obavljali preglede...nekada se desilo i da bivam uboden al ništa strašno...bez straha sam i sledeći put dolazio...Sve sam napuštao kad me komšija preko livade doziva: Goraneeeee, ajmo kod 'čela...Kada sam stasao i počeo da razmišljam o bavljenju pčelarstvom, nisam za to imao uslova...Živeo sam u stanu. Kasnije se hvala Bogu stvoriše uslovi...kupih kuću sa okućnicom, imam i pristojan voćnjak gde mogu da držim košnice...Ali paralelno sa tim dodjoše nam ova "srećna" vremena i trčanje za prokletim dinarom da bi se porodici obezbedila egzistencija...(oženjen sam i imam dva sina)...tako da moja razmišljanja se udaljiše od pčelica...
Ali zato pre neku godinu dodje jedan pčelar, inače je moj prijatelj, iz Bajine Bašte i dotera košnice na suncokret i ja se tu nadjem da mu pomognem oko istovara...tada se kod mene i javi želja da ja krenem lagano da učim pčelarstvo...Odlučim se i kupim prve košnice a znanjem počnem da se naoružavam iz kupljenih knjiga, preko interneta, a odnedavno od kada sam postao član foruma, sve što me je zanimalo mogao sam naći na forumu koji mislim da je svojevrsna enciklopedija, ne samo iz oblasti pčelarstva nego i šire!
Sada trenutno posedujem 30 košnica od toga 25 LR i 5 DB10, a inače sam seleći pčelar.
Pozdravljam sve kolege i svima želim puno uspeha u radu!

[Đoko Zečević]

Kolega Dragoje,
Priča za knjigu! Svaka čast. Čista desetka!
Malo ću ti, kada stignem srediti tekst (izvini moja profesionalna deformacija), ništa neću izbaciti ali ću ga pregledno urediti jer vredi ga
više puta isčitati.
Ali...gde je nastavak do današnjeg dana Murazdžijo?
Hajde dopiši pa da kompletiramo vrlo lepu priču?

Nekada sam peške išao iz Taora u Ražanu preko Radanovaca, po kiši, bos ali sa... tada je to vredelo je!

Hvala za priču.

[Đoko Zečević]

U mojoj porodici se niko nije bavio pčelarstvom.
Kao dečak sam svako leto odlazio na školski raspust  kod babe i dede na Taru (majka je rodom sa Tare a otac sa Zlatibora)  i uvek sam voleo da odem kod komšija koji su držali po 10-tak košnica i nisam imao strah da pridjem košnicama kada su obavljali preglede...nekada se desilo i da bivam uboden al ništa strašno...bez straha sam i sledeći put dolazio...Sve sam napuštao kad me komšija preko livade doziva: Goraneeeee, ajmo kod 'čela...Kada sam stasao i počeo da razmišljam o bavljenju pčelarstvom, nisam za to imao uslova...Živeo sam u stanu. Kasnije se hvala Bogu stvoriše uslovi...kupih kuću sa okućnicom, imam i pristojan voćnjak gde mogu da držim košnice...Ali paralelno sa tim dodjoše nam ova "srećna" vremena i trčanje za prokletim dinarom da bi se porodici obezbedila egzistencija...(oženjen sam i imam dva sina)...tako da moja razmišljanja se udaljiše od pčelica...
Ali zato pre neku godinu dodje jedan pčelar, inače je moj prijatelj, iz Bajine Bašte i dotera košnice na suncokret i ja se tu nadjem da mu pomognem oko istovara...tada se kod mene i javi želja da ja krenem lagano da učim pčelarstvo...Odlučim se i kupim prve košnice a znanjem počnem da se naoružavam iz kupljenih knjiga, preko interneta, a odnedavno od kada sam postao član foruma, sve što me je zanimalo mogao sam naći na forumu koji mislim da je svojevrsna enciklopedija, ne samo iz oblasti pčelarstva nego i šire!
Sada trenutno posedujem 30 košnica od toga 25 LR i 5 DB10, a inače sam seleći pčelar.
Pozdravljam sve kolege i svima želim puno uspeha u radu!

Gorane, poreklom zemljače,
Iako su Šuljagići pripadnici Novovaroške opštine (većinom), ipak svi vole da kažu Zlatibor i Čajetina...!
Naravno, ti si samo po očevoj liniji poreklom odavde, pa te neću kritikovati...svakako se šalim, nećeš se valjda naljutiti?

Lepu si priču počeo ali si mogao još malo da je detaljišeš, daispričaš i neki interesantan događaj, rojenje, eventualni gubitak matice, poneki bolan ubod... šta je bilo najinteresantnije i još drugih dogodovština?
Inače, i ovako je priča jako dobra.

Zahvaljujem ti se na pohvalama za ovaj naš forum. U pravu si, polako prerasta u malu enciklopediju pčelarstva.
Svi radimo na tome.

Živ mi i zdrav bio.
Neko dobro mesto za moj kamoin ćeš tamo obebediti - suncokret.

[Stefanović Dragoje]

          Dragi profesore,
     Nemam nista protiv toga da moj tekst koji je priznajem pisan "z'brda s'dola"kako vi prosvetari volite da kazete,cak sa vise
     bicemi izuzetno zadovolstvo,a ispunicete vase dato  obecanje prilikom pokretanja ove teme. Iskren da budem do kraja
     ovo sto sam napisao je samo jedan mali "insert"ima toga jos .....samo dreba sesti i "zagrejati stolicu".
     Ako se secate,onog vaseg susreta u Valjevu i reci coveka:..."Da se od pcela moze postati bogat..",kada sam procitao tu
     recenicu hiljadu zmaraca je proslo kroz mene,tako" obicni ljudi" a tako mudri saveti.Voleo bih ako vas put nanese
     u Kosjeric da budete moj gost ili bar kratko vidjenje sve zavisi od vas.

[Đoko Zečević]

U redu Dragoje, sredićemo tekst a ti slobodno piši i dalje pa ćemo ga kada završiš spojiti i napraviti veliku priču!
Znam da imaš toga jako mnogo, događaja, doživljaja sa pčelama, pa samo piši kada stigne u ovim zimskim večernjim satima.

Što se tiče naslova priče "Bogataš u srcu", ona je inspirisana životnim iskustvom pokojnog dede Živana Veselinovića,
legende srpskog pčelarstva, a moje umeće je bilo zapravo da je pretočim u interesantnu priču!
Na osnovu rezultata tadašnje ankete u časopisu Pčelar, čini mi se da sam u tome prilično uspeo?

Što se tiče svraćanja kod tebe, kada se ukaže prilika prvi put, pijemo kafu.
Biće mi veliko zadovoljstvo jer mi smo tu negde i generacija!

Pozdrav sa Zlatara

[Šuljagić Goran]

Profesore i zemljače moj dobri,
Kakva more ljutnja!? Pročitao sam ja dosta Vaših poruka u raznim temama i tu čovek može da naidje samo na tople i dobronamerne savete... A i onaj ko za šalu nezna i nije mu mesto na ovom forumu...
Što se tiče priče hteo sam da bude što sažetija, da ne bih "umarao" sa detaljima...bilo je naravno i bolnih uboda i nestanaka matica i jesenas sam imao veliki nestanak pčela, ali sam smatrao da to ne bi u priči trebao da pominjem, da je to za neku drugu temu...
Što se tiče suncokreta, biće mi veliko zadovoljstvo da nadjem mesto za Vaše pčele a i da se upoznamo i da se družimo...
U zdravlju da se vidimo!
Pozdrav