Поштоване колеге,ево отварам ову тему у нади да ќе мо се присетити како смо постали пчелари!
Да се малко присетимо,када је то било,и како смо тада неуморно радили и постали оно што смо данас,неки велики,а неки мали пчелари
али све је то исто,јер ко је у руци једном узео рам са пчелама, никада се више није одвајао од пчела,чак што више,прате га пчеле до краја живота!
Почечу од мене,једног фебруарског јутра(пошто сам ловац)поѓох са кером да уловим зеца ....
Кад сам се враќао куќи,стао сам до једног церовог храста( ја га памтим таквог) који је на самом планинском путу према селу,да припалим једну.
То место ме је одувек очаравало, јер има добар поглед на суседне ридове,а и је осунчано и има где и да се приседне.
Када сам устао и кренуо куќи,једна ме пчела ударила малте не у око,носила је чарапе жутим поленом од леске на ножицама,и ушла је у дрво.
То је мени привукло пажњу,и ја сам припалио још једну и сео да посматрам ша се дешава.Пчеле су почеле масовније да излазе јер се време отоплило
и сунце је учинило своје.Шта да кажем,рај за очи.Онда сам отишао куќи,и ником нисам ништа рекао!
Следеќи викенд,опет сам пошао на посматрање,и радовао се пчелама,али овог пута сам стабло обележио са ножичем своје иницијале.
Прошло је цео март,ја сам само надгледао шта раде пчеле и ништа више,али је дошао и тренутак када је требало да се друштво извади из дрвета и насели у кошницу.
Био је месец Април,и време се колко толко почело стабилизирати,и кренули смо са оцем и дедом да га извадимо из стабла.
Колко се сеќам,било је нешто више од 14 сати,пошто је дрво првиватно и има власника,ја нисам желео да га обарамо,веќ са сврдлом смо правили рупе и пушаљком смо димили
одоздо,али се тада време погоршало и захладило,па друштво није хтело да излази,или ми нисмо били неки добро потковани стручњаци за оваква дела.
Почеле су кише и захладело је,нисам скоро једну недељу видео дрво.Кад сам после тога проверио друштво више није било ту,дали због рупа са сврдлом(које смо колко смо могли
затворилу сувом травом и лишќем)оставили смо промају,или због рупе на доњем делу коју смо трули део проширили,и ушла је нека животињица не знам,али друштво више није било ту.
После тога сам тражио ново дрво,али нисам могао да наѓем,а онда са одлучио да купим пчеле,и тако је и било,купио сам природни,па онда и вештачки рој...и тако је све почело!
Морам да напоменем,да ово са пчелама што ми се десило,и још што ми се дешава,је само дар божји и хвала му на томе!
Пчеле су биле и остале божја створења,јер ко није ушао у ово царство,незна шта је право задовољство и уживање у животу!
