Biser No 10Ili "Svakome je svoja muka najteža" ili ... "Pravi prijatelj se i u muci prepoznaje".
Bilo je to pre 5 godina odnosno tačnije 31.05.2011.
Toga dana sam sa sinom obišao svoj pčelinjak koji je bio na već završenoj bagremovoj paši u Subotičko-Horgoškoj peščari...
Namera nam je bila da obeležimo nove mlade matice za koje sam već znao da nose novi život pčelinjih zajednica punom snagom...
Ali .... avaj!?
Već kod prve zajednice sam video da pčela ima jako malo...
Novih jaja i larvi je bilo na 3-4 rama, a pčela svega u jednoj ulici...?
Pogledam sledeću košnicu i vidim istu situaciju...
Pomislio sam da je u pitanju neko novo trovanje pčela, ali mrtvih pčela ispred košnica nije bilo...?
Odmah sam rekao: neko nas je oplačkao oduzimanjem pčela iz košnica...
Sin to nije mogao da poveruje rekavši da ja fantaziram...?!
Pogledao sam još par košnica, zaključio isto i od muke sve prekinuo i pobegao kući, jer mi je sve preselo...
Sutradan sam se javio prijatelju-pčelaru, policajcu lokalnog MUP-a.
Rekao sam mu tada da je bio i još jedan pokušaj krađe pre dve nedelje usred bagremove paše, ali je krađa bila sprečena zahvaljujući kolegi pčelaru iz Mola koji je bio komšija i koji je svoje pčele čuvao non-stop i danju i noću.
Rekao sam mu tada tip, boju kola i vrstu prikolice u pokušaju krađe...
Odmah se zbunio i rekao da su ista takva kola dan ranije zaplenili u pokušaju krađe pčela oko 10km dalje od moga pčelinjaka.
Pa onda je sve jasno, znate ko je, imate broj šasije, broj motora, reg. broj itd...? Slavodobitnički sam ja uzvratio.
E, moj druže!? Rekao je on...
U tome i jeste problem!
Zašto bre, upitao sam ja?.
Reč je o ... "našem čoveku", pripadniku iste službe...
Zanemeo saam i zaćutao...
Opljačkano mi je bilo 11 LR košnica.
Znali su to mnoge moje kolege iz našeg Udruženja, ali mi niko nije ponudio nikakvu pomoć...
Međutim, javio se jedan meni veoma dragi čovek, oko 350km udaljen od mene (Stoiša iz Jagodine) i ponudio mi da mi za "dž" nadoknadi 11 paketnih rojeva. Iako je to meni bilo geografski veoma daleko, ipak s velikom radošću sam predlog prihvatio.
Nije važno koliki je trošak benzina, važno je da ću videti dragog prijatelja i da mi on to poklanja od srca...
Pčelinjak sam uspešno sanirao...
Prošao je juni i došao je i kraj jula meseca i kraj suncokretove paše...
I tada mi se javlja pčelarski kolega, policijac kome sam se požalio za krađu 01.06.2011.
Rekao mi je da je i on opljačkan na suncokretovoj paši i da me moli za moju pomoć kao predsednika Udruženja pčelara "Pčela" iz Subotice...?
Izvini druže, ali ako ti kao predstavnik vlasti nisi mogao meni da pomogneš samo 2 meseca ranije, kako ja mogu pomoći tebi kao predsednik jednog udruženja građana?
Da, bilo mi je žao i njegovog stradanja, ali morao sam da uzvratim kako sam samo mogao!
Učimo se na tuđim iskustvima i čuvajmo svoje pčele...
Na žalost, tako je to danas.
