Moji pčelarski biseri

[Lukovic M. Slobodan]

LJULJAJ ANU, NEMOJ MOJE KOSNICE

Dogodilo se to  pre 13 godina.U selu Gornje Crnjevo imam drvenu kucu,17 ari zemlje i
 naravno pcelinjak.Jedno pcelinje drustvo zateklo mi se kod kuce u Ivanjici i resim da
ga prebacim kod ostalih pcela u g.Crnjevo.Posto  u selu imam komsiju Nestora koji je
majstor za sve rabote,nazovem ga telefonom i zamolim da mi pored ostalih pcelinjih
 drustava napravi jedno postolje da imam gde da stavim kosnicu  posto su sva mesta
na pcelinjaku bila popunjena.Lepo ja to njemu telefonom objasnim gde ce to postolje
da postavi..Posto je on ,, majstor za sve" nisam sumnjao da to komsija  nece uraditi
kako treba.Komsija u sumrak ode na pcelinjak i tacno gde sam mu rekao postavi
jedno postolje sa 4 nogara,verovatno su ga pcele ubadale pa kolje nije stigao da dobro
ucvrsti..Isto vece ja sacekam da mi pcele udju u kosnicu, uz pomoc suraka ubacim
u ,, keca,,odvezemo do pcelinjaka i po mraku stavimo kosnicu na postolje.
Sa kolegom i drugarom pok. Slobodanom Mileticem, odlicnim pcelarem,dogovorimo
se da mu sutra pomognem na njegovom pcelinjaku u Lisi.Prilikom moga povratka
iz pcelinjaka ja zaboravim da ponesem neki kantar- uredjaj koji sam napravio za
merenje tezine kosnica..
Sutra dan ujutro  kada je Slobo Miletic dosao kod mene da me poveze u Lisu, ja mu
ispricam da sam kantar zaboravio sinoc da ponesem iz g.Crnjeva.
OK kaze on, idemo da uzmemo kantar i da popijemo kafu i rakiju. A bas je voleo radzu..
Dodjemo ti mi do vikendice,ja u kuhinju da pristavim lonce i da skuvam kafu, iznesem
na sto flasu sa radzom a ja ostah da sacekam da se kafa skuva..Kroz prozor kuhinje
gledam  ga kako jednu natocenu casu ispi na iskap a potom nategnu jednom onako
iz flase, ustade i ode u pravcu pcelinjaka.Ringla na resou slabo greje kao iz inata,
kafa nikako da provri..
Odjednom, moj ti drugar trkom ulece kod mene u kuhinju a za njim juri oblak pcela..
Zatvaraj vrata, pcele se raspomamile na sve strane..Ja ga pitam: Sta se dogodilo te
te pcele jure? - Idi pa vidi kaze mi on.Otvorim vrata,sa kljucevima u ruci pretrcavam
prostor od 10 metara do vrata na podrumu kako bi uzeo pcelarsku bluzu i rukavice.
Nekoliko pcela uradi svoj posao na mojoj glavi a ima ih jos desetak u kosi.Uletim
u podrum, poubijah one pcele sto su bile na meni..Obucem bluzu i rukavice,zapalim
dimilicu,uzmem u ruke i pcelarski noz pa na pcelinjak. Kad stigoh na pcelinjak imam
sta i da vidim. Ona kosnica koju sam sinoc doneo nalazi se 15  nize od pcelinjaka,
otkotrljala se jer je teren gde je pcelinjak jako strm.Ramovi sa pcelama poispadali
dok se kosnica kotrljala, pcele iz ostalih kosnica se raspomamile, pcelinjak bruji,...
Ono postolje koje moj komsija Nestor napravio iskrivljeno samo sto donje kolje nije
ni 5 sm. zabodeno u zemlju.Nekako na brzinu, pokupim one ramove sa pcelama i hranom,
na isto mesto stavin neka drveta,postavim sve nekako da moze da stoji kosnica..
Ulazim u kuhinju sav izubadan, moj drugar sedi za stolom i pije li pije iz one flase radzu..
Znao sam da je problem nastao sto komsija Nestor nije pobo kolje kako treba..
Pitam ja imenjaka: Dobro covece, sta si uradio sa onom pcelom ? Pa ja kako dodjoh
na pcelinjak vidim da ona ne stoji kako treba, malo je zaljuljah, i eto- kaze on.
Ma ljuljaj ti tvoju Anu ( supruga), sunce ti jarko, a ne moje kosnice...izustih ja ..
Umesto u Lisi nadjosmo se taj dan u Lovackom domu, na pcele zaboravismo, mesano
meso na zaru i ladan spricer, a mlogo, mlogo.....

[Stojanovic Živoslav]

Biser N^o 6
Ili "Jeljcin" u mojoj kući. 

Baveći se ovim našim divnim zanimanjem, pčelarstvom bio sam u prilici da upoznam niz predivnih ljudi ne samo iz Srbije nego i iz gotovo čitavog sveta. Međutim, jedan od najdražih mi je prof.dr Jožef Čižmarik iz Bratislave, čovek koji je magistrirao i doktorirao na propolisu.
Bio je s kraja 90-tih i početkom 2000-tih predsednik Apislavije, bio je često naš gost u Srbiji, a susretali smo se ne samo u Srbiji, nego i u Slovačkoj, Češkoj i u Mađarskoj.
Na predlog pok. predsednika SPOS-a, Mihajla Filipovića, angažovali smo ga za predavača na poznatom Pokrajinskom savetovanju pčelara u Novom Sadu 1997. godine, gde je imao veoma zapažen referat, naravno o propolisu.
Proveo sam tada s njim 3 dana za pamćenje....
Trećeg dana njegovog boravka, upriličili smo mu izlet do Bečeja i posetu tada verovatno najvećem pčelinjaku u zemlji (da, bio je veći i od pčelinjaka uvaženog I. Venera), pčelinjaku PIK-a Bečej.
Posle ručka u hotelu-dvorcu Fantast, ja mu predložim da se ne vraća za Novi Sad gde je bio odseo, nego da ga ja vozim do Subotice odakle će nastaviti put vozom do Bratislave.
I, prihvati on moj predlog i u dolasku, pošto smo imali vremena, ja ga svratim kod mene kući na Palić.
Pošto ja ne mogu bez zezanja pa čak ni sa ljudima sa akademskim titulama, ja mu tada rekoh: "G-dine Čižmarik, da li znate da Vi niste po prvi put u mojoj kući?"
Čovek me iznenađeno pogleda, jer je dobro znao da nikada nije bio kod mene!?
I ja mu onda pokažem knjigu Nijaza Abadžića u izdanju Nolita "Pčele i zdravlje" gde je u početnom delu knjige poglavlje o propolisu i gde Nijaz njega navodi kao poznatog stručnjaka i sve ilustruje nekom mladalačkom slikom Jožefa Ćižmarika iz vremena kada je on imao oko 25-26 godina.
Ljudi moji, kako se taj čovek obradovao i smejao i veselio se kao malo dete....
Nije uopšte znao da je bio citiran u toj knjizi...
S druge strane, tada je Čižmarik bio već u godinama, imao je pozamašnu težinu, a na slici iz knjige Nijaza Abadžića je bio ko maneken.
I tim povodom slatko reče: "Pa vidi kak ja tu mladežnji, a sad sam kak Jeljcin" . 
Da, zaista, likom je u to vreme mnogo podsećao na tada aktuelnog predsednika Rusije i zato dajem sliku Jožefa Č.

Poželeo je da ima tu knjigu....
Neku godinu kasnije uspeo sam da nabavim još jednu tu knjigu u nekoj subotičkoj antikvarnici.
I odneo sam mu je kao poklon na sledećem kongresu Apislavie u Karlova pri Nitri u Slovačkoj.
On je tada meni darivao dva primerka svoje nove knjige "200 znamenitih pčelara Slovačke i sveta".
U toj knjizi među svetskim znamenitim pčelarima, pored Lagstrota, Ruta, Šarla Dadana, Prokopoviča i dr... našlo se i ime jednog Srbina - prof. Jovana Živanovića. Jedna knjiga je bila za mene, a druga za muzej Živanovića u Sr. Karlovcima....

[Kostadinović Rade]

Bravo Deda, bravo Žiko. Nezna se koji je biser bolji, od ova 2. Hvala obojici.

Ovo su biseri za sva vremena. Ovaj Forum, kao nijedan, bogat je i time.

[Pavlov Dragi]

Super, samo nastavite.
Citamo sa uzivanjem.

[Stojanovic Živoslav]

Hvala prijatelju!
Evo nastaviću jedan malo nezgodan, mislim, jer je onako "en sex",
ali paziću da se ne ogrešim o Pravila cenjenog Foruma.

Biser N^o7
Ili "Muke predavača sa Foruma"

Bilo je to februara 2003.
Imao sam zakazano pčelarsko predavanje u Mužlji kod Zrenjanina gde gde me je pozvao moj cenjeni prijatelj Janoš Balint, tada tamošnji predsednik dp.
Bio je tada veliki sneg za ove naše vojvađanske prilike....
Na izlazu iz Subotice, uspeo sam da se zaglavim u nametima snega, morao sam da zatražim pomoć mojih sinova koji su me jedva isčupali iz smetova.
Uspeo sam da stignem u Mužlju ali sa 1,5 sat zakašnjenja. 
Kolege iz Mužlje su me uporno i disciplinovano čekale....
Tema je bila naravno o suncokretu, a prezentacija je bila putem grafoskopa.
Posle predavanja usledilo je druženje, večera itd...
Iz Mužlje sam krenuo nazad prema Subotici tek negde oko 22 sata.
Bilo je veoma hladno, temperatura je bila oko -20^o C., drveće je bilo svo u inju....
Vozeći se putem Mužlja-Zrenjanin-Kikinda, kod Melenaca sam skrenuo ulevo prema Novom Bečeju.
I tu pored crkve, na bus stajalištu neki čovek mi je podigao prst i stopirao me je....
Nekada sam i ja kao veoma mlad bio autostoper i zato sam svim autostoperima redovno stajao kada bi me zaustavljali sve tamo negde do 1991, a posle sam prestajao to da činim, bojeći se zloupotreba...?
Videvši siluetu autostopera, pomislio sam da više nema autobusa, kasno je, čovek se smrzava i red je da ipak stanem.
I stao sam....
Kada sam svoja kola zaustavio, počeo sam da prebacujem materijal sa suvozačkog sedišta (uglavnom grafo folije) na zadnje sedište kako bi taj autostper imao gde da sedne....
Otvorila su se suvozačka vrata i onda umilnim, slatkim ženskim, onako ljupko lalinskim glasom neko je prozborio: "Dobro veče, jel mož do Bečeja?"
Može, rekao sam ja.
I ušla je "ona", mlada i prelepa devojka starosti oko 25 godina....
Bila je odmah veoma pričljiva...
Uspostavili smo divnu komunikaciju, ali nismo ni izašli iz Melenaca, ja shvatam....."reč je bila o najstarijem zanatu na svetu"...
I usledila je "konkretna ponuda" sa cenovnikom....
Koliko "ovo", koliko "ono", koliko kompletno itd... 
Da je ne bih povredio rekao sam joj: "Izvinite, ja jesam oženjen, ali sam ipak zainteresovan za Vašu ponudu", ali iako sam mator (imao sam tada 53 godine), ja mislim da "to" ne moram da plaćam jer "to" mora biti na ... obostrano zadovoljstvo. 
Međutim, i njen marketing je bio sasvim na .... "nivoju".
Doslovce mi je rekla: "izvinite moja je strategija da se ulaznica mora platiti", ali zato, "kada Vam se god ukaže prilika da dolazite na ove terene, samo mi se dan ranije javite i onda plaćanja nema, sve ide samo na zadovoljstvo". 
Prolazili su kilometri i kilometri puta gde je svuda okolo bilo pozamašnog snega....
Stalno je predlagala da ... "negde skrenemo i da obavimo posao". 
Odbijao sam sve to vadeći se na visinu snega i opasnosti da se u tolikom snegu zaglavim....
Na ulazu u Bečej, pored neke deponije šljunka, predloži mi ona da tu skrenem i da ... "uradimo nešto".
Ja sam joj rekao da ne smem, jer je veliki sneg....
Na to mi je ona replicirala...."ma nema problema, bila sam ja tu danas sa jednim kamionžijom i on se nije zaglavio!" 
Da, ali to je kamion bio, a ja vozim Ford Mondea, zaglaviće se...., rekoh joj ja.
I onda mi zazvoni moj mobilni, neka "Nokia".
Podignem slušalicu i javi se moja prvovenčana: "Gde si....?"
Ja iskreno kažem: "u Bečejuuuuuu". 
"Dobroooo", reče ona, a moja stoperka odmah doda: "stanite ovde da izađem" - verovatno je imala nameru da peca novu mušteriju, mnogo interesantniju od mene u suprotnom pravcu prema Melencima.
I tako... propo mi je biznis....
Da se razumemo, o ovome sve zna moja prvovenčana, zato zlurade komentare ne šaljite....

Bio sam i pre par godina ponovo u Mužlji gde sam opet održao svoje pčelasrko predavanje.
U povratku kući opet sam prolazio kroz Melence...
Na tom bus stajalištu, željno sam isčekivao moju autostoperku....
Nije je bilo, a čak ni bus stajališta ne beše više.

PS! Poštovane kolege, budite obazrivi na svojim pčelarskim predavanjima! 

[Đoko Zečević]

Deda moj dobri,
Reče da je pokojni Slobo voleo radžu!
Pa što joj tepaš zar toliko mrziš jer znam dobro da je ti je ne voliš
Ja sam čuo od mojih starina da dok čovek može radžu, ima života zar ne?
Lepa priča a sećam se Slobovog pčelinjaka, čini mi se da je bio jednom u naslovu Pčelara ili na nekom kalendaru?
=================================================================================
E Žiko, Žiko, svašta se nešto tebi događalo!
Tvoj zemljak a naš Šumadinac ima drugih muka ali neće da nam ispriča?
Nožda neki put kada se odobrovolji ili popije neko pivo!
No, ja sam za svaki slučaj napisao malo govorčića Šumadincu, da se nađe za ne daj Bože!
Odličan si sa biserima samo nastavi.

[Tomicevic Blagomir-Grade]

Uh bre Ziko gde me podseti na Melence i S.Becej ziveo sam na pocetku karijere u Beceju,sada su mi sinovci i unuci tamo,kajakas Marko Tomicevic,vaterpolista Stefan,Junior Milan,sve sportisti,nasuprot njima ja sam provodio slobodno vreme u Melencima u banji cesto i Segedin nije bio daleko za jenu crvenu ludujes celu noc.

[Kostadinović Rade]

Stalno je predlagala da ... "negde skrenemo i da obavimo posao". 

A još ti pokazala i svoje vizit karte koje deli mušterijama i lično overava svaku "turu".
I kod nje, kao i mnogih danas taksista, frizera i sl. platiš pet, a šesta je besplatna. Poslovna, baš.

[Tomicevic Blagomir-Grade]

Pre tri god.otera smo ja i moj kum R.pcele u B.Brestovac na suncokret,bili su tamo Ranjdjo,Budo,Kolar,Aco i joos ove boranije sa po dvaestinu kosnica.Posle desetak dana podjo smo da ih obidjemo mojomO.Korsom na plin malo trosi,dogovor bese ja kola kum plin,kum natovari nastavaka na korpu i ako je bio oterao po dva nastavka prazna na svakoj kaze zlu netrebalo,po mom iskustvu rezervoar plina trebalo bi da traje do tamo i nazad ako idemo preko Rudnika i Topole bar do G. Milanovca.Obidjo smo nase pa i kolega kako to i dolikuje bogami naseta smo se sto kolima sto peske pa krenusmo kuci."Kume da mi dotocimo malo plina odmah ovde a dopunicemo kad stignemo u Ivanjicu" "Ma jok sipacemo u Cacku odjednom,oce da se ogrebe za put Cacak-Ivanjica."Kume terali smo nastavke na korpi a i lutali smo dosta po polju"Neboj se kume znam ja imace"Kume ja nemogu da guram kola bole me ledja"Ja cu kume samo ti uzivaj' .Kad smo bili na 5-6km.ispred Kragujevca vidi se onaj krs na ulazu ali bogami podaleko,nesta plina."Kume sta ce mo sad?"Da guramo kaze kum nije dalkeko,izadjemo iz kola pa guraj,upekla zvezda a onaj krst sve dalje i dalje,ja zakukam joj sinu me u krsta a i noga mi se oduze~)pa sedoh "Kume sedi ti u kola a ja cu gurati"kaze kum ,ja sednem a on gura li gura menespopao smeh ocu da crknem napravio grimasu na licu a stomak igra li igra "Kako je kume "pita on,"Izdrzacu do punpe nekako".Zakljuci kum da nemoze izdrzati do prve punpe.parkira smo a on uze flasu pa auto stopom ode do prve punpe.Posle duzeg vremena eto kuma sa1,5l.benzina,"Kume to je malo nemoze da povuce"Neboj se kume znam ja.Sipa smo benzin kola nakrenuta nemoze da upali."Kume sta ce mo sad?"Opet guranje,kad dodjo smo na kruzni tok ja izadjo da pripomognem da dugo neometamo saobracaj kada se ukljucismo za Kragujevac stado smo da uzmemo vazduha kum sav mokar i gore i dolje ide u raskorak oguzo se sto rekla moja baba pa me pita "Kume bolel tebe ledja?"Jok kume presta la me"Je.a ti mene kume je.a"Nisam kume gde da je.em kuma.Pouka-Tvrd vise daje lenj dalje ide.

[Stojanovic Živoslav]

Dobro je da niste ostali bez goriva negde u Banatu u moru suncokreta, pa da ste još zalutali ko neke kolege iz Užica pre 10-tak godina. 

[Stojanovic Živoslav]

Biser N^o 8
Ili "Med za spomenik"

Od 1990. do 1999. živeo sam u zajedničkom domaćinstvu s mojim tastom, tj. bio sam prizetko. 
Godine 1991. sam se zapčelario...
Mislim da nisam imao nekih posebnih problema sa tastom, ali moje pčelarenje mu se nije dopadalo, verovatno zato što sam mu "okupirao" deo dvorišta, bašte i garaže košnicama i pčelarskim priborom. Verovatno je s proleća i dobijao po neku bocku.
Umro je avgusta 1999. odmah posle "Milosrdnog anđela". 
S jeseni te 1999. godine kaže meni žena da bi sada bio red da tastu podignemo spomenik.
Pa u redu je, kažem ja i obećam da ću to da sredim.
I odem narednih dana u jednu kamenorezačku radnju gde je šef bio moj kolega po struci i s kojim sam zajedno studirao.
Izprojektujemo nas dvojica nešto zajednički, onako da nije baš preskupo, ali i da nije "konfekcija".
Na kraju pitam ga za cenu i reče on neku dinarsku cifru blizu 1.000 DM.
Pitam ga ja: "kolega,  a jel može to u medu da se plati?"
Ne može, reče on, nego na virman. "Dobro", složim se ja.
Međutim kroz par dana kolega mi se javlja telefonom i kaže: "znaš šta druže, neka bude ono 50% na virman, a 50% u medu".
Zahvalim mu se i ja i uveče sve to saopštavam mojoj prvovenčanoj.
Ona odjednom počne da se smeje!?
Pa šta ti je bre, zašto se cerekaš, upitam je ja.
"Pa tako, moram.... Moj tata se sada sigurno prevrće u grobu!" 
Kako, zašto, opet ja moram da pitam?
"Pa tako, moj tata nije mogao da smisli ni zeta ni pčele, a zet mu podiže spomenik - medom!" 

[Stevanović Saša-Stefo]

Ili "Med za spomenik"
quote
Sad kad vide ovaj naslov setih se jednog dogadjaja od pre mozda 15-ak godina na koji sam skoro i zaboravio.U to vreme nisam ni pomisljao da cu se ikad baviti pcelama ali svejedno zapamtio sam i slatko se ismejao tom dogadjaju tad.
Radio sam u jednoj privatnoj masinbravarskoj firmi i bas u vreme pauze za rucak izasli malo ispred radionice pricamo neke neobavezne stvari sa gazdom kad dodje neki covek pcelar i razgovara sa vlasnikom da mu nesto napravi.Ne secam se vise sta je bilo u pitanju ali nije ni bitno.Nastavljaju oni razgovor i prelaze na temu cime se bavi taj covek koji je dosao i on prica da je pcelar.Nastavlja se razgovor o pcelama i ostalim stvarima i kaze on izmedju ostalog kako je cuo da kad covek umre ako se pokojnik u sanduku zalije medom telo ostaje dugo da se ne raspadne.Kaze on kako je izracunao da treba oko 70-80 kg meda da popuni sanduk sa telom.I tako iznosi jos neke podatke kao da je izmislio toplu vodu i sav odusevljen svojom idejom kaze da je svojim ostavio u amanet da to i urade kad bude umro.Nakon nekog vreme odlazi on mi svi onako smejemo se toj njegovoj ideji delimo komentare  kad gazda onako sav zbunjen kaze:E moj prijatelju budi ti srecan ako ti stave teglu meda u sanduk.Sa 80 kg mogu i spomenik da ti podignu a ne da dzabe bacaju taj med u zemlju.

[Stojanovic Živoslav]

Saša,
nije taj pčelar izmislio toplu vodu.
Aleksandar Makedonski kada je ubijen, transportovan je u metalnom sanduku zaliven medom 3 meseca od Mesopotamije do Aleksandrije.

[Stojanovic Živoslav]

Biser N^o 9
Treba opet da se oglasim, mislim da mi ne padne tema u zaborav. 
Bilo je to na samom početku moga pčelarenja sredinom leta 1991. god.
Ne znam zašto, sada tek vidim da sam tada svoje pčelarenje vezivao uglavnom za svoj rodni kraj (okolina Smedereva), a ne za mesto življenja i rada (Subotica).
Izložio sam tu svoju ideju svom ocu koji je i dalje živeo u selu.
Predložio sam da postavm pčelinjak na periferiji sela na porodičnom imanju u našem privatnom bagremaru ispred koga su nepregledne livade pored jednog potoka...
Ali... pribojavao sam se ... krađe košnica i to otvoreno rekao ocu.
Međutim, on je reagovao kao iz topa:
"Ma jesi li ti sine normalan?
Šta pričaš bre?
Pčela je Božje stvorenje i ona ne sme da se krade...
Ko god to da uradi, neko zlo će ga ćekaati u životu..."
Često razmišljam o tom stavu pok. oca...
I pitam se kako nam je danas kada nema sezone, a da se ne pojave vesti o učestalim krađama košnica?... 

[Đoko Zečević]

Na veliku žalost Žiko sve se promenilo kod nas i ne samo kod nas u Srbiji!
Nezaposlenost, beznađe za mlade, neviđeni pad morala...
Pratim školstvo u Novoj Varoši...svi bi u tehničare, nema ni jedan jedini zanat!
Još malo nećemo imati vodoinstalatera ni za lek!
Roditelji, dede i babe često nisu u stanju da ispune finansijske zahteve mladih nezaposlenih, pa mu krađa dođe nekako
kao normalna stvar!?