Biser No 3.U vreme sankcija ranih 90-tih kupim 5t šećera ja za sve članove našeg uduženja.
Ali trebalo je to preneti iz Novog Sada, a problemi s gorivom.
Sredim ja to nekako da se preveze službenim kamionom firme u kojoj sam radio.
I onda nastane distribucija za sve članove, ali vidim i dvojicu (otac i sin) koji nisu bili članovi društva.
Pošisizio sam i posvađao se sa obojicom.
Naredne godine na paši uljane repice, posle neke oluje, jednog ranog subotnjeg jutra, dolazeći do svojih pčela, primetim susedni pčelinjak nepoznatog vlasnika gde je od nekih oko 150 košnica oluja poskidala sve krovove i pobacala utopljavajući materijal po čitavoj parceli.
Stanem i sa sinom sve dovedem u red, pa tek onda odem da radim što sam zamislio kod svojih pčela.
Dan ili dva kasnije ponovo prolazeći tuda vidim vlasnika mlađeg s kojim sam se posvađao oko distribucije šećera.
Sve mu je bilo jasno i zahvaljivo mi se do neba.
Kratko sam mu replicirao: "kolega nisam ja to uradio zbog tebe, nego je meni bilo žao pčela".
Nakon tog događaja smo se čak i sprijateljili.
Ubrzo je postao član našeg udruženja i uvek me je posle oslovljavao sa "šefe".
Posle niza godina i posle jednog predavanja u našem udruženju o
Biopčelarenju (ekološko pčelarenje bez lekova, eksera, satnih osnova itd...), negde početkom avgusta iznenada taj kolega bane meni na kapiju i kaže:
"Šefe imam za Vas jednu divnu parcelu suncokreta, nikoga ne zovem samo Vas!"
Znao sam da taj pozni suncokret ne može da zamedi, ali ipak iz poštovanja odem s njim i to njegovim kolima da tu parcelu suncokreta pogledam i proverim situaciju.
Kada smo stigli na odredište, suncokret je bio u punom cvetu, ali nekako slabašan i tamo su već bila dva njegova vozila, kamion i prikolica.
Međutim oko 80% košnica je bilo sa zatvorenim letima, a iz preostalih oko 20% jedva da je koja pčela komunicirala sa rascvenim suncokretom.
Ja iznenađen i razočaran upitam ga: "kolega, pa šta je ovo, gde su pčele?"
A, on će meni: "Šefe, ja sam ....
bio pčelar".
Ne spomijem imena iz poštovanja, mada znam da na žalost nisu više živi ni otac ni sin.
Sudbina pčelinjaka mi nije poznata....
