Da li kriju lek?
Dr Valter Lemo
Piše Spomenka Milić
Internetom kruži vest da jedna grupa naučnika uspešno leči rak, što, iz nekog razloga, nije odgovarajuće medijski propraćeno. Radi se o najnovijim ispitivanjima koje je na Univerzitetu Alberta u Edmondonu (Kanada) uradio dr Evanđelos Mikelakis sa svojim timom. To je jednostavan lek, koji je i ranije korišćen prvenstveno u tretmanu poremećaja metabolizma (sporadično je upotrebljavan i u terapiji opstruktivne hronične bolesti pluća i srčana insuficijencije) – po imenom deoksiholna kiselina (dichloroacetate -DCA). Naime, humani kancerozni tumor implantiran je pacovima i ispostavilo se da se tumor smanjio za 74 posto – posle samo tri nedelje upotrebe DCA!
UKLJUČITI MITOHONDRIJE
Kako ovo funkcioniše? Kako objašnjavaju stučnjaci, verovalo se da su u ćelijama pogođenim rakom mitohondrije trajno oštećene, i da je to jedna od posledica bolesti. Međutim, Mikelakis je zaključio da je stvar možda obrnuta, odnosno – da oštećenje mitohondirija dovodi do bujanja raka. U čemu je “štos”?
Mitohondrije su ćelijske organele, koje se smatraju centralnim mestom metabolizma ćelije. A one su zadužene i za ono što se naziva apoptoza - oblik programirane ćelijske smrti koja se javlja pri fiziološkim i patološkim procesima u organizmu. Apoptozom, praktično, oštećena ćelija izvršava – samoubistvo. U ćelijama raka mitohondrije su “isključene” – pa tumor nekontrolisano buja.
Mkilekisov tim je pomoću DCA uspeo da ponovo aktivira mitohondrije u kanceroznim ćelijama, time omogućivši i – apoptozu. Uzgred, kao jedan od razloga jakih pratećih efekata hemoterapije i zračenja navodi se upravo činjenica da zdrave ćelije, oštećene ovim terapijama, lakše umiru od kanceroznih.
Sve u svemu, na ovoj ideji zasnovani su ekperimenti koji se u Edmondonu rade od 2007. godine – u početku sa životinjama, a prošle godine stvar je proverena i na ćelijama humanog tumora (kao što rekosmo – implantiranog pacovima).
Na Univerzitetu Alberta vrlo su oprezni sa tumačenjem svojih rezultata, i još se ne usuđuju da donesu zaključak da je “lek bezbedan ili efektivan kod pacijenata sa rakom mozga, zbog ograničenog broja testiranih pacijenata”.
U međuvremenu, neki drugi ljudi, oni kojima “gori pod nogama” za svaki dan života, jer boluju od ove teške bolesti, rešili su da ne čekaju. Izvesni Džim Tasano na svom sajtu (
www.thedcasite.com) od 2007. piše o ovoj metodi, navodi način korišćenja ove supstance i radi na tome da DCA bude uključen i u zvaničnu antikancer terapiju. On, između ostalog, objašnjava je deoksiholna kiselina mali molekul – u osnovi – to je sirćetna kiselina sa dva atoma hlora (Cl2CHCOOH), i ova supstanca je u tečnom agregatnom stanju. Međutim, u terapiji se koristi prah, odnosno - natrijumova so ove kiseline, (zamenite vodonik natrijumom i dobićete Cl2CHCOONa).
Na ovom sajtu nalaze se, osim linkova za različite studije koje se bave terapijom DCA za različite bolesti, spiska eventualnih nusposjava, i brojne ispovesti (bivših?) obolelih od različitih vrsta kancera.
Tu je izveštaj toka bolesti izvesnog Bila. Bilu je, naime, maja 2005. godine dijagnostikovan rak žučnih puteva, sa metastatičkim legijama. Septembra 2006. onkolog mu je prognozirao još šest meseci života. Tumor se i dalje uvećavao, da bi, juna 2007. pacijent bio hospitalizovan, sa krvarenjem u tankom crevu i sa plućnom embolijom. U julu je rešio da započne tretman sa DCA, pet dana sedmično, da bi 5. septembra skener pokazao da se primarni tumor smanjio za 50 procenata! Marta 2008, Bil piše Džimu: “Svi enzimi jetre su normalni. Tumor je mali: 15x8 mm. Ukinuću druge terapije i nastaviti sa DCA tri meseca do narednog skenera”. Naredni skener, juna 2008, pokazuje da je tumor i dalje u remisiji, na veliko iznenađenje onkologa i radiologa. Novembra 2008, i limfni čvorovi se vraćaju u normalu. Jula prošle godine stigao je poslednji izveštaj: “Moje zdravlje je bolje nego godinama unazad Dobijam na težini, krvni testovi su potpuno normalni. Onkolog ne može da nađe trag raka”.
Izvesna gospođa sa rakom pankreasa izveštava o svom stanju, juna 2010. Prognozirano joj je još svega pet meseci života, a onda je koristila DCA bez znanja lekara. Godinu i po kasnije, kako navodi, veoma je aktivna, radi napolju, a tumor markeri su se smanjiili desetinu puta.
Mladić oboleo od sarkoma objašnjava da je već bio u invalidskim kolicima i da su lekari predlagali amputaciju obe noge, testisa i dela debelog creva. Posle terapije – rak je u potpunosti nestao.
Pacijent sa rakom žučnih puteva i metastazama na jetri (57 godina) izveštava da su tragovi na jetri u potpunosti nestali, a da se primarni tumor smanjio za 80 posto.
Previše je ovakvih ispovesti da bismo ih sve navodili... Uglavnom, na sajtu se nalaze i preporučene dnevne doze ovog leka, koji je, tvrdi Tasano, najbolje uzimati oralno, u kombinaciji sa crnim čajem i vitaminom B1.
NE LEČI UVEK
Svoje mini istraživanje sproveo je i dr Valter Lemo, iz Britanske Kolumbije (Kanada) saradnik Američkog odbora za naturopatsku onkologiju i sertifikovani naturopatski onkolog. On na svom sajtu (
www.lemmo.com) podseća da DCA ima dugu medicinsku istoriju u tretmanu grupe metaboličkih poremećaja, i da se radi o jednostavnoj hemikaliji i prilično jeftinom leku. Dr Lemo je svega u nekoliko slučajeva tretirao pacijente sa DCA, navodeći da su sporedni efekti lečenja bili zanemarljivi - uglavnom “trnjenje” tela (ruke, stopala, lice itd).
Istina, njegovi rezultati ipak nisu tako ohrabrujući kao oni koji se navode na sajtu Džima Tasana. Tridesetdevetogodišnja žena kojoj je dijagnostikovan tumor mozga (anaplastic oligodendroglioma) prošla je operaciju kojom je odstranjen deo tumora, a zatim je podvrgnuta zračenju i oralnoj hemoterapiji. Dva puta nedeljno dobijala je intravenozno DCA, u kombinaciji sa manjim dozama C i B vitamina. Nastavila je sa oralnom hemoterapijom, a naredni skener pokazao je da tumor više ne napreduje: da je ili “mrtav” ili – neaktivan. I posle tri godine, pacijentkinja se dobro oseća, dobro izgleda, udala se, a DCA dobija intravenozno svakih mesec – dva.
Drugi slučaj nije tako dobro prošao – 49-godišnja gospođa, obolela od raka pluća i sa metastazama na mozgu, umesto nekoliko sedmica, živela je još godinu i po. Konačno je podlegla bolesti, jer se ispostavilo da je, iz nekog razloga, DCA delovao samo na mozak, ali – rak pluća je i dalje nesmetano napredovao.
Dvogodišnje dete sa kancerom mozga četvrtog stepena neko vreme je bilo stabilnog zdravlja po započinjanju terapije, rast tumora mozga je dvostruko usporen, ali, ipak, na kraju je podleglo bolesti.
U svakom slučaju, verujemo da stvar zahteva pažnju i ozbiljnija i ispitivanja. A zašto se onda farmaceutska industrija nije u međuvremenu pokrenula p tom pitanju? Džim Tasano (i ne samo on!) smatra da je stvar u tome što ova terapija košta svega dolar do dva dnevno – rastvorite prah i pijete. Lek ne zahteva patent, pa ga svako može koristiti, za razliku od skupih preparata koji proizvode velike farmaceutske kuće.... Ne isplati se....
