Lekovito bilje na Zlataru

[Markovic Svetlana]

Koliko se zna o lekovitim biljkama na Zlataru?
Pored divlje nane,hajdučke trave,majčine dušice,kamilice,kantariona,
koje se biljke beru?
Da li samo za ličnu upotrebu ili ima i onih koji prodaju?

Ima li u opšte onih travara poznatih?

[Trmčić Zdravko]

Svetlana , ovo je tema kojom sam se ja bavio pre par godina i mogu ti reči da na Zlataru  ima puno toga sa  spiska  lekovitog i začinskog bilja .Neka moja saznanja govore da postoji čak preko 700 vrsta raznog bilja koje raste na toj prelepoj planini, njenim obroncima i uvalama. Postoji jedan podatak iz perioda kada je postojala SFRJ, i kada su Slovenačke firme poput Droge Portorož ili Emone iz mog sela na Zlataru ( Aljinoviće) godišnje odnosili  preko 100 tona sušenog bilja godišnje , ili figurativno to je desetak šlepera tereta.
 Nije zanemariva činjenica o zastupljenosti i kvalitetu gljiva u ovom kraju , gde i danas otkupljivači odnose velike količine za N.Varoš , Čačak i Beograd.

Predpostavljam da znaš da bavljenje ovim poslom je potrebna dozvola  kao i izesna edukacija jer je tu i veliki broj sličnih ali otrovnih bilki i gljiva pa treba bito obazriv.

Inače u tom kraju nema nekih poznatih travara, a razlog je jednostavan: tamo o lekovitom bilju puno ljudi , puno zna, jer je to bio vekovni način lečenja ljudi u tom kraju.

[Kajevic Medo]

Tako je Zdravko.Sve si dobro opisao. Ti ovaj kraj bar dobro poznaješ.
Mogu ti reći da su Aljinovići sada već prošle godine dobro medili.
Par mojih komšija su selili gore i dobro prošli. mislim da će i ove sezone
ići gore na ispašu.

[Markovic Svetlana]

 Zdravko,

Da vas pitam( i ostale naravno koji znaju o tome i žele da podele to znanje),
a kako su se te biljke brale?
Ili su bile sadjene na njivama-pa košene,
ili ručno?
Što znači onda da je bilo dasta zaposlenih sa Zlatara ,ili kako je već tekla ta berba?

Ako nadjete neki zanimljiv članak sa lekovitim biljem sa Zlatara,prekopirajte ga ovde
(nadam se da administrator sajta to dozvoljava).

Za lekovito bilje sam se davno zainteresovala,jer me je želudac boleo,a bila sam jako mlada,pa sam pila hajdučku travu ,posle i bilne mešavine,pa to je za mene bila magija !
Nekada sam vadila koren koprive i koristila za kosu umesto balzama.
U svojoj kućnoj biljnoj apoteci imam par vrsta čajeva,biljke koje sam ja brala,ali bilo je i toga da naberem,pa pobacam-jer nisam sigurna da je to baš to.
Ili sam upozoravala svoje-ako mi pozli pila sam to i to

[Markovic Svetlana]

Evo jedan članak koji sam našla nadam se da je već sproveden u delo !


Lekoviti zasadi na Zlataru

Željko Dulanović    | 21. 02. 2011. - 00:02h | Komentara: 4
NOVA VAROŠ - Beogradska kompanija "Pajasen" ponudila je poljoprivrednicima iz okoline Nove Varoši dugoročnu saradnju u gajenju lekovitog bilja i najavila da će do proleća na padinama Zlatara otvoriti pogon za njegovu preradu. U pogonu u kome će se lekovito bilje prerađivati u čajeve i eterična ulja namenjena izvozu posao će dobiti 50 osoba iz seoskih gazdinstava koja sa ovom kompanijom stupe u kooperaciju.

U novovaroškom kraju poznatom po uzgoju heljde i krompira seoske utrine i njive će nanom, kamilicom, slačicom i peršunom biti zasejane već početkom aprila. Kompanija "Pajasen" će poljoprivrednicima davati semena, zaštitna sredstva i mehanizaciju, a ugovorom se obavezati da otkupi sve količine proizvedenog lekovitog bilja po cenama dogovorenim pre setve. Poljoprivrednici će, kažu u ovoj kompaniji, u sezoni moći da zarade oko 800 evra po hektaru zasejane površine.
 
- Zagarantovana otkupna cena biće vezana za evro, a poljoprivrednicima će novac biti isplaćivan nakon svake kosidbe i otkupa proizvedenog bilja. Za početak smo se opredelili za nanu, kamilicu, slačicu i peršun, vrste lekovitog bilja koje imaju dobar prinos i mogu se više puta u sezoni sejati na istoj parceli. To praktično znači da će poljoprivrednici na svaka dva meseca dobijati zarađen novac, što će im pomoći da se na najbolji način uvere u ozbiljnost naših namera - kaže Dragan Nedeljković, vlasnik kompanije "Pajasen" koja u Vojvodini i centralnoj Srbiji u saradnji sa lokalnim poljoprivrednicima lekovito bilje trenutno gaji na oko 350 hektara.
 
Zainteresovani poljoprivrednici već od danas će Službi za poljoprivredu opštinske uprave u Novoj Varoši moći da prijave površine planirane za setvu lekovitog bilja. Nakon toga agronomi kompanije "Pajasen" će izvršiti besplatnu analizu kvaliteta zemljišta i na osnovu dobijenih rezultata poljoprivrednicima predložiti sadnju bilja koje će na ponuđenoj parceli imati najbolji prinos.
 
- Velike površine poljoprivrednog zemljišta koje nisu zagađene konvencionalnom proizvodnjom glavni su razlog da ponudimo poljoprivrednicima da na nadmorskoj visini od 900 do 1.400 metara gaje lekovito bilje. Bez obzira na početno interesovanje poljoprivrednika, setva i gradnja pogona startovaće početkom proleća, a plan je da već krajem godine tržitu ponudimo čajeve i eterična ulja od bilja odgajenog u ovom carstvu netaknute prirode. Organizovaćemo i otkup i preradu samoniklih lekovitih trava sa planinskih proplanaka Zlatara, Javora i Murtenice - kaže Nedeljković.
 
Šansa za opstanak sela
Kompanija „Pajasen“ će saradnju ponuditi i poljoprivrednicima iz Prijepolja i Priboja.
- Opština Nova Varoš će u skladu sa svojim mogućnostima pomoći projekat kompnije „Pajasen“ u čijoj realizaciji vidimo šansu za opstanak i razvoj sela. Veliko je i interesovanje poljoprivrednika jer je ovo prvi put da im neko još pre setve garantuje otkup i cenu - kaže Milinko Šaponjić iz Lokalne kancelarije za ekonomski razvoj u Novoj Varoši.

[Kajevic Medo]

Ceco,šta te interesuje,pčelarstvo ili lekovito bilje.

[Markovic Svetlana]

I jedno i drugo !

[Đoko Zečević]

Ovo je pisano februara 2011. godien!
Čini mi se da od toga nije bilo ništa, no možda i grešim jer sam se bavio pčelama!
Naravno i ja sam ručno brao po Zlataru (ove godine) lekovite trave koje niko ne seje a ima ih u izobilju
ispod Velikih krševa (1.627 m)!
Evo nekoliko sličica sa ovogodišnjeg branja na Zlataru!

[Stepanović Dejan]

Lepe travke ali ja samo uz Nukija znam sta je sta
Gde ja mogu da nabavim neke travcice da pojacam ove moje jade
da se bolje razvijaju na prolece i dam kakvu preventivu od nozemoze .
Od travki razlikujem Trojku od Lucerke ostalo ic.
Pozdrav

[Stepanović Dejan]

Ceco draga damo ,zar 800e godisnje po hektaru deluje kao ozbiljna ponuda?

[Đoko Zečević]

Evo za Svetlanu da postavim obećane sličice sa planine Zlatara snimljene letos u julu na branju
lekovitih trava!

[Mihajlović Verica]

Ovo je dobra informacija za sve nas . Jula svi na Zlatar u berbu i na planinsko suncanje

[Markovic Svetlana]

Bravo za slike
Ja takodje imam oko 165 slika sa Zlatara,i to sam najviše slikala prorodu !
Postaviću neke slike sigurno(stoje mi u starom kompjuteru) ...
Juče sam baš mami kuvala sporiš(hajdučku travu) i rusomaču(u narodu biljka poznata kao "Hoću-neću"koja je dobra za zaustavljanje krvarenja.A te biljke ima svuda

[Trmčić Zdravko]

Citat:"Da vas pitam( i ostale naravno koji znaju o tome i žele da podele to znanje),
a kako su se te biljke brale?
Ili su bile sadjene na njivama-pa košene,
ili ručno?"
Odgovor: U periodu, o kome sam ranije pisao, branje lekovitog bilja je bilo isključivo iz prirode to jest samoniklog. Bila je prilično dobra organizacija otkupa, a bilo je i daleko više radno sposobnog stanovništva.Danas su to samo sporadični slučajevi branja, jer nema otkupa, sem za kleku(juniperis comunis) i šipurak (kanina rossa).
Inače o biološkim i lekovitim osobinama bilja se nadaleko zna. Jedan moj prijatelj koji je odneo uzorke bilja sa Zlatara u Nemačku i Holandiju i izvršio potrebne analize, je sa oduševljenjem kasnije pričao o tome, navodeći da su retka takva staništa bilja kao na planinama Zlatar, Golijia i Jadovnik.
A med od takvog bilja ima poseban ukus i veoma je na ceni. Trenutno je bar duplo skuplji od ovog iz Vojvodine.

[Đoko Zečević]

Inače o biološkim i lekovitim osobinama bilja se nadaleko zna. Jedan moj prijatelj koji je odneo uzorke bilja sa Zlatara u Nemačku i Holandiju i izvršio potrebne analize, je sa oduševljenjem kasnije pričao o tome, navodeći da su retka takva staništa bilja kao na planinama Zlatar, Golijia i Jadovnik.
A med od takvog bilja ima poseban ukus i veoma je na ceni. Trenutno je bar duplo skuplji od ovog iz Vojvodine.

Da kolega Zdravko, med je fantastičan od naših biljaka, ali na veliku žalost nije baš cenjen van naših prostora,
a nikako u Evropi jer mu to cena na  tržištu govori?
Pogeladj program otkupa naših izvoznika i cene?
Istina je da ga mi prodajemo po ceni od 800-1000 dinara (za one koji ga prepoznaju), ali danas velika većina kupuje
najjeftiniji med na pijacama i od mešetara koji ga ovamo umešanog donose i nude za 350, a ponegde i za čitavih 300 dinara?
Eto to je naša realnost, moj zemljače!

Niko se od konzumenata i kupaca ne pita sa čime i da li se uopšte planinske nektarice bilo čime krope (prskaju) osim kiše!!!
Lično, kao pčelar koji deo svojih košnica seli na bagrem, mogu samo od medova velikog dela Srbije podržati med od bagrema i eventualno lipe.
Osatlo je manje više (izuzetak medljika), začinjeno raznim akaricidima, isneskticidima...
Dakle, skoro potpuna hemizacija, bez izuzetka!
Pa izvolte.