Моје песме

[Lazić Ranko]

Због овогодишњег састанка са класићима написах ову песму.

Састанак класе
 
Ко не дође,на класе састанак,
дочекао баш лепи уранак.
Све му здраво и весело било
Све напредно,како му се снило.
 
Браћу своју дуго неће срести
у Теслићу или  другом  граду.
Другове је ратне растужио.
Срест ћемо се ,не губимо за наду.
 
На састанак дошло нас је доста.
Вечна слава умрлој нам браћи.
Пребирамо успомене ратне
и трошимо време што нам оста.
 
Сваки  своје  показује слике
ил од кћери ил ко има сина.
Док се ево оркестар припрема
и точе се чаше пуне  вина.
 
Сви  поносни  на потомке своје
с друговима за трпезом  седе.
Једни другим  у лица гледају
Из прошлости  ваде  слике  бледе.
 
Протокола никаквог ту нема.
Док се вино ил ракија пије,
дружина је весела и спремна.
Да се пева,то сваки умије.

[Lazić Ranko]

У зборнику песама Витез Српског неба,посвећеном Миленку Павловичу ,хероју Србије, објављена је и моја песма ,која се зове

Лет у живот вечни

О, уснули мој свете, снени.
Ко утеху да да мајци,жени
ко болне душе да умири.
Зар орден оца  да замени.

На понос свима,нацији целој.
На радост душманину саму.
На жалост онимa које је волео
dо последњег даха што дану.

И последњи трачак светла
што из ока полако нестаје.
Кад се срцем Отаџбина брани
cамо херој без питања даје.

Шта уснуле очи сада виде.
Као што би отац њихов хтео
уместо деце у бој да иде.
Челичном птицом у смрт је летео.

Зар може сада и народ цео
cкинути са срца болних вео.
Tуге и боли,што подвиг смео
утисну дубоко у срце и око.

Знао је он,да варатити се неће .
Ал ипак храбро,да остале спаси.
Вину се високо у светлост саму .
У зраку сунца  у пролетном дану.
Без опроштаја.
Без збогом вољени моји.

[Lazić Ranko]

Лептирићи

Папир више није чист
иако је бео.
Кад напишем текст  на лист
не испуним простор цео.

Да ли му је битно баш
што на себи слова носи.
Дал  је важно која  глава
једној плавој коси.

 Дал славују када пева
битно је што пева шева,
што је детлић шаренији
и  црвендаћ  црвенији.

Дал лептиру када маше
ишта важи то што лети,
у стомаку једне снаше,
кад се свога драгог сети.

Ал је важно једном ђаку
што га снева тај цуретак.
Па од тога и он има
лептириће у стомаку.

 И важно је драгом снаше
што му срце као чигра,
са прозора кад му маше,
у грудима баш заигра.

Важно је и нама свима
кад  читамо са папира,
лепе вести од вољених
ил песме пуне рима.

[Lazić Ranko]

Последњи час



Теби  пањ, за мене је праг.
Рече Лазар Свети у суђеном часу.
Погледом у небо упереним
без и једног дрхтаја у гласу.

Кад суђени час човеку дође.
Понеки се и тада насмеше ,
када се Богу на истину пође
Ко  саборци моји када  мреше

Они други  у самртном грчу
док им тело немоћ  преузима.
Грчећии се за благом земаљским
Смрт је лепа само достојнима

Тек некима, мрети жао није
одлазећи тамо у најцрњој тами.
Живот  им је  напустило  тело
рај ,пакао сад душу им мами.

Живот док се без задршке  гаси
задње мисли око тела круже.
Светлост сјајна таму им угаси
и живеће од свих других дуже

[Lazić Ranko]

Вино
 
Сајам је вина у сваком крају
где винову лозу сунце жеже.
Па и онде где лозу немају
винских су путева расуте мреже.
 
Има ту  и бело, и цвено, ил црно
има и розе и купажа што се зове.
А црно ил бело је на чокоту зрно
и стално се узгајају сорте нове.
 
Неки од старих виноградара
неће да узгајају сорте ове.
Добра је наша Тамјаника стара.
Бољи је Прокупац од сорте нове.
 
 О вину се пише  и прича свако
од кад нам поглед у прошлост сеже.
Разлог за испијање нектара слатког
Углавном, нађе  се лако а понеко теже.
 
Због здравља ил радости вино се испија.
Неко од туге за љубави старом.
Неко од јутра,неком после ручка прија.
Вино се увек пије са жаром

[Đoko Zečević]

Kolega Ranko,
tek sam sada video set pesama koje si prosledio na naš forum.
Uz dužno poštovanje sklonio sam jednu pesmu(stihove) gde se pominje Kosovo i još štošta jer sam sajt otvorio
za pčelarske teme i ovde su svi apsolutno ravnopravni (mojom voljom i željom) da se piše i priča o pčeli
jer ja novac ne dajem za ovaj sajt za bilo šta drugo osim pčelarstva i moramo se držati Pravilnika koji verovatno
nisi do kraja pročitao!
Ovde ima divnih stihova (ne kažem da tvoji nisu), od pokojnog Milanka koji je pisao u okviru pčelarskih tema a
kojima smo se svi radovali i za bilo šta drugo nema mesta.

Nadam se da ćeš me razumeti kao domaćina i kolegu koji želi uvek da ovim forumom vlada poštovanje, razumevanje
i tolerancija, što je na kraju i bio moj cilj otvaranja ovog sajta - foruma.

[Lazić Ranko]

Mоја домовина

Mноги се од нас сетити не могу
изгубљених слика своје домовине.
Tек по нека кроз време што тече
у пола  дана или ноћи сине.
 
Родни је крај домовина била,
обриси јој јасно исцртани.
Речица мала кроз село се вила,
уништиле све су нељудске немани

Још су тамо гробови предака
ко сведоци тешкога бремена.
Док су ласте шириле слободу
домовине из прошлог времена
 
Далеко од мајке домовина беше
због тога се неман црна осилила
Покушала Српство да нам затре
родољубљу да поломи крила.
 
Да смо народ други убедити хтеше
Срби су из Босне  истога корпуса
ко Срби из Чачка ил Срби из Бешке.
Понели смо,груде родне грумен
 када смо је напустили  пешке.

 Где год који, када се скрасио
дал далеко ил близу је  Србија.
Родни грумен ту је  засадио.
Домовина из  грумена сија.

[Lazić Ranko]

У сусрет новом састанку класе 27,12,2025 у Добоју,ево и песме

Састанак класе 2025
         
И кад би грмило и кад би севало,
и кад би снегови стазе замели.
Кад би се разболео ил пара немао
у Добој се иде да  се весели.

Весели су другови без музике и пића
и пут далек је ал стижемо на време.
Видећемо  поново драга нам бића.
Одложити на кратко са плећа бреме.

Сетити се за кратко времена злосутних,
згода и незгода из  ВРС касарне.
Поменути увек двојицу одсутних.
Док нам састанке доктори не забране.

Кад већ стигли смо за здравље питамо.
Као кроз маглу навиру сећања.
Уз чашу вина здавицу  читамо.
Весели бит ћемо све до свитања.

[Lazić Ranko]

Ево и песме о Душану Силном

Душан Силни
 
 
У цркви светог Марка
лежи упокојен,Душан Силни
У кованом  одру  он  почива
У историји Српској и данас живи
 
Да устане из гроба,Божијим чудом
Па нас потомке да данас види
Згрозио би се ставрношу лудом
И онако силан, почео да стиди
 
Да изведе на друм своје оклопнике
што бејаху сила највећа до тада
Врлине и храбрости имаше велике
Епитете  разне носили би сада
 
Да погледа наслеђе своје
што парадира сред Србије
Док се облачи у розе боје
а власт неда,да народ их бије
 
Да погледа власт што народ  не слуша
Народ који такву власт не жели
Вратила  би се одмах одру душа
Вратила у време кад цар правду дели
 
У време давно када је Србија
већ имала  једну нову наду
Царевина тад  је  на три  мора била
Да владаће Душан  и у Цариграду

[Lazić Ranko]

ПЕСМЕ МОЈЕ

Песме моје птице беле
кад летите преко неба
Позовите ви анђеле
спасавати народ треба

Песме моје коњи врани
кад газите горе  целе
Ви свратите  у равнице
да вас чују  тамо, желе

Песмо моја мој изворе
Протеко си  у мом крају
Када  стигнеш ти у горе
нек  те  птице запевају

Песмо моја мој божуре
Када стигнеш  на Kосово
Ти душмане све разјури
Замириши ту поново

Песмо моја мој животе
У даљини поред  пута,
кад потрошим своје риме
Сјаће само  свећа жута