Моје песме

[Lazić Ranko]

На СПОС-овом форуму већ имам објављене ове моје песме, ал помислих да није згорег да и овде објавим јер сигурно има чланова који нису чланови на СПОС-овом форуму.Разлика ће бити и у томе што сам тамо објављивао по једну песму,онако како сам писао а овде ћу прекопирати те песме одједном.

Ово ми је прва објављена песма .Штампана је у зборнику песама Винско стиховање у месту Буквик горњи,Брчко.Наместило се да мени као "пчелару"прво објављивање песме буде везано за пчеларство.


МЕДОВИНА

У време старо ,када се пиће
од сваке воћке правити не знаше.
Спремљено од меда за претке наше
нектаром слатким пунило им чаше.

Дохватити мед са високе гране
ретко ко тада знаше и могаше,
или из дупље неке старе букве.
Спремити од меда напитак бајни
није се могло без труда и муке.

Пиће богова тако су га звали.
Српски витезови за трпезом царском
здравицу су њиме наздрављали.
Тај нектар нестварни својим је моћима
помагао увек,данима ил ноћима.

А нама данас,тек детаљ неки,
Kако су живели и чиме се сладили .
,,У вину је истина”рекоше нам преци
С медовином,као јунаци  што су радили,
не оставише у аманет деци.

Сад нека се нова пића пију.
Лажне моћи,измишљено име.
Забораву медовину даше
Јунака нема колико за две риме
медовине нема ни две чаше.

[Lazić Ranko]

Ово је моја песма посвећена упокојеном Петру Петровићу-Петру од Јадра,куму клуба писаца Вуково перо из Лознице,сликару,вајару,глумцу,писцу,песнику,са два завршена факултета и наравно пчелару(понешто сам и заборавио).Човеком са којим сам имао кратко познанство  за које свакодневно жалим што није било дуже.

Песниче, куме

Kратко беше, познанство наше
Ведрина је твоја освојила мене
Здравичар ти си што подиже чаше
Сликар и песник што писати знаше

За пример свима како се живи
Kако се за себе држе своје муке
Не осврће на боли које те једу
Увек и свима пружао си руке

Да у рајском врту сада пчеле гледаш
Kако ти се прохте да проводиш време
Са  другарима новим за сто да сједаш
Да пијеш и банчиш,да трен прође не даш

И да пишеш нове  приче и стихове
У дно чаше понекад да гледаш
Ту сачекај нас који заслужимо
И на том свету стобом да се дружимо

[Đoko Zečević]

Lepo Ranko što si i na našem forumu podelio tvoju darovitost za rime i tkanje stihova.
Retki su ljudi koji imaju takvog dara!
Jedan od njih bio je i naš član, moj nekadašnji učenik, sada na žalost pokojni Milnako Bjelić
pčelar iz Rutoša - Nova Varoš koji je "tkao" stihove iz srca i duše a mnogim stihovima ovekovečio
i neke naše članove, naš forum pa i moju malenkost.
Još jednom svaka čast i slobodno postavljaj sve što smatraš da treba jer ima pčelara koji to vole.

Pozdrav Kolegama!

[Lazić Ranko]

A ево и песме о великом човеку,Давиду данашњице.
О њему сви мисле по нешто ,неки исто  а неки и различито.
Волео бих да је више ових што ће се сложити са мојим мишљењем.
(нема везе са пчелама)

Путине брате

Путине брате
Краљу,
Царе
Не осврћи се на оно што говоре
са запада белосветске фукаре.
Њих само занимају твоје паре.
   
Ти можеш
Једним потезом све реши.
Сенке се твоје злотвори  плаше
Једино  од бога ниси већи
И не греши

У тебе гледају потлачени
заштита им твоја треба.
Родољуби,у помоћ Руској браћи  хрле,
као што су од мог сина
и прадеде храбре  врле.

Ево сад опет,
док се против зла бориш,
одабир се врши  хероја српских.
У борби твојој да помогну
против нациста,омражених мрских.

Сви они што широм света,
под капом небеском плавом
слободне мисли у глави роје.
Против су зла што са запада се слива,
и у борби твојој уз тебе стоје.

Од бога ти здравље Путине брате
Могу да ти поручим само
Кад завршиш борбу почету тамо,
и овде зло полако осваја.
Иди у Брисел заврши до краја,

Не мораш ни поћи
,,Оставите Србе браћу моју“,само реци
,,Као преци ћете проћи тако
бачушка ће опет у Берлин вам доћи“
Или ће само загрмети јако.

Кад  страдање  и страхоте рата
коначно стигну пред њихова врата
И Брисел и Лондон
Европа цела тада ће знати
Како је широм света где народ  због њих пати

[Lazić Ranko]

Ево песме настале поводом састанка пете класе подофицира  ЦВШ Рајко Балаћ,након двадесет две године,у Добоју.


Дружина наша

Дружина наша прилично  давно
бити или не бити кад беше време
Раме уз раме брат до брата
храбро носећи своје бреме,
кроз  ужасе и страхоте рата.

Пета  класа ,понела се храбро
како доликује браћи у борби
Сви заједно са главом у торби,
душманину  отпор прави пружи.
Сад  се ево у Добоју дружи.

У строју данас мање нас има,
неки нам фале  и међу живима.
Нисмо више у цвету младости.
трбуси и браде седе нису за строја,
за  нас је пиће и песма која.

Због обавеза нисмо сви ту
не знају неки да живот је мали.
Мање од пола живота нам оста.
Мало је прилика  кад срести се можемо,
у времену ког све више фали.

До следећег пута остаје ми  нада,
доћи ће сви са својих адреса.
Биће нас више него је сада
Другови моји  из школске клупе
Браћо моја  из ратних дана.

[Lazić Ranko]

Ево још једна песма,нигде нije објављена.

Пчелари

Како би пчелар увек био
насмејан ,ведар,полетан и чио
Како своје дане да планира
када му ђаво никад не да мира

Гледа пчелар у мокре гране
уместо да  снива о беломе цвету
он гледа у цесту,мокру и блатну
Нигде ни једне пчеле у лету

Поглед на иње на мокрој грани
Уместо силе меда да врца,
бурићи за мед остаће празни,
признаје пчелар тужнога срца.

Пчеле и кишне дане проводе радно
Ужурбано за покрет, у ројево стање
цело  друштво се спрема складно
Само да сунце са неба гране
 
А пчелар се нада да време тмурно
неће потрајати дуго,киша ће да стане
решење ће пронаћи сигурно
Пре него рој стигне до зелене гране

Ако брзог решења од пчелара  нема
рој,пчелама у природи појачање буде.
Заједно са пчелама које пчелар спрема
спашавају од глади,све на свету људе.

[Lazić Ranko]

Ево и песме о мом деда Спасоју,мајчином оцу ,човеку ког знам само са слике и из прича његових савременика.Човеку чија је судбина била у многоме везана за Лазиће много пре него се моја мајка родила или удала.

Спасоје деда

Тату свога ни као мала
мајка моја  није упознала.
По рођењу њеном пар година само
отишао  ми деда на онај свет тамо.

Деда мој Спасоје,
Русијом великом је ходио
чим за пушку стасао је
За слободу браће борбе је водио.

Русија  ко мајка
у награду поклони му  земљу
да о њој брине и плодове убира
да храни дечицу,за игру спремну
ал мало је игре било у време пастира

Након што судбина
му три жене узе
четврта је Смиљка
што је моју мајку родила
након смрти његове ронила сузе

Kако  ћу о овликој дечици
сама ја бринути од сада
Ко ће раднике нахранити
ко летину сабрати и када
ко са воловима зеmљу да оре
Теби је лако тамо горе

Небеским ширинама деда  шета
већ десетинама зима и лета
Празнина у срцима многих
остајаше само
док бејаху овде а сада су тамо

Бар још двадесет година ил
нешто више да поживео је
Упознао бих старину и ја
Ко остали дедове своје

Детињство проживех
са једним дедом
а живот после наставих без оба
За успомену гледам окрњену слику
на споменику
Изнад оба дедова гроба.

[Lazić Ranko]

Ево моје песме објављене у 35 Панонском галебу,зборнику песама у Суботици,чијој промоцији сам  присуствовао.
Инспирација писању ове песме била је ,,клада" импозантне величине,која је ратних и послератних година ,,красила" Зворничку обалу реке Дрине.Ту су се углавном пентрала деца,али су се задржавали и млади парови проводећи време далеко од буке градских локала .Не знам тачно које године је Дрина узела своје дрво натраг,али одавна више није ту.

Стари пањ

Баш на оном месту,
где смо проводили младост.
И душу и срце
све ти тада дадох.

Данас не осећам радост
Док гледам у зелене дубине
седећи на обали реке,
сетим се нас са мало сете.

Збогом си рекла на овом месту
пред очима живе слике ми лете.
Тад кренула си у живот нови,
наше снове бацила си у реку.

Тамо куд идеш сниваћеш друге.
Том реком све наде наше теку
пољупци и осмеси твоји,и много туге.
 
На пању старом, што река га обали даде
урезасмо име наше ,
комадом стакла од разбијене флаше
Седим без тебе и низ реку гледам
са те старе кладе
уместо наши снови
Наш свет  порушени, реком живота плови

[Lazić Ranko]

Pesma je objavljena u zborniku pjesama ,,GORI LILA UOČI ILINA"u delu konkursa o običajima Srba.

Бог се јави

Све су редом осредњи пливачи.
На обали многи посматрачи.
Што још веру нису  учврстили
да би им се сада придружили.

Само они без имало страха,
не хајући за ледену воду.
Девојака све више је с њима,
На пливање за Крст Часни оду

Верујући у Бога једнога
сачекају да свештено лице,
молитвама благослови воду.
Храбро скоче са врха литице.

Не марећи шта ће бити с њима.
Kо верује,тај  ће први  стићи.
Сумњи нема места у срцима.
Из воде хладне он ће крст подићи

А остали што стигоше касно,
заслуга је велика њихова.
Наслеђе нам православно живи
док је Српство побожно и часно.

До године да нас плива више.
Бог се јави-Bастину јави.
Сваки пливач историју пише.
Сви пливачи остадоше здрави.

[Lazić Ranko]

https://www.facebook.com/share/p/uXZRyCNMftPU4zxx/?mibextid=oFDknk
На линку је објава   постхумно издате књиге песама мог оца Јове Лазића у издању Вуковог Пера из Лознице

[Lazić Ranko]

Дуго сам се у свом окруженју шалио да ми писање прешло од супруге(до сада је објавила две збирке песама),међутим сад је очигледно да сам то наследио од оца,па му написах ову песму

ОЧЕ

Од  одласка са овог света
петнаест је  прошло лета.
Празнина у души расте.
Што те нема међу нама
данас још ми више смета.

Оно кад само били мали
фудбала смо ми играли.
Нас тројица  против тебе.
разумели тада нисмо
што победу однели смо.

Мене потом ставиш на рамена
па за лоптом  тако смо трчали.
Највећи сам ја за сва времена.
Зими смо се по брегу скијали,
ко другари снегом  се грудвали.

Скије је од крива јасена деда
секиром тесао данима,
рукама промрзлим од леда.
Ти си каише правио затим
Од чизама старих,рударе званим

Или кад сам био мало већи
за прву љубав не хтедох рећи.
Ал ти си за тајну моју знао.
,,Нек ти се нађе,кад си  са друштвом"
већи но обично џепарац  си дао.

Кад бејах делија,храбар и смео
уместо мене у бој си хтео.
Тамо где се много више гине
где се јаче пуца и више страда.
Ја ћу уместо тебе сине .

Ово о теби свако може рећи.
Био си спреман стићи и утећи.
Најбоље  врлине су те красиле.
Од многих мука  су нас спасиле.

Твом унуку пружим повремено
нек му се нађе,друштво да части.
Игру са сином оба смо  прерасли.
Све моје на овом  свету .ћу му дати.
Уместо њега у бој ћу, ако ће требати

[Lazić Ranko]

На мојој слици се види крст,постављен на молитвишту пре десетак година.Већ дуго је  једина ,,грађевина" у селу.Остатак села  је као у песми.




Моје село

Куће живе све док ико
врата  им отвара.
Од темеља живот почну .
Дом постану за млада ил стара.

На темељу мога дома
године се невидљиве нижу.
Нема цигле,нема блока
Где огњиште би некада
јасике се,из згаришта дижу

Препознати оно место,
где је некад кућа била.
Може само душа болна
по сећању док пребира

Ту је, стара шупа била.
Овде дечја граја, вика,
што фудбала ту играше.
На чесми су воду пила
Нема оне трешње наше
на коју се деца пела
из целога мога села.

Годинама ту расло је.
Расло воће,расла деца.
Сада само трње расте,
па је туга у том већа.

Ко поруши куће наше.
Отера нам овце, краве.
Исече нам шљиве младе.
Запалише село моје.
То безумни људи раде.
У тренутку нестало је

[Lazić Ranko]

Судба Србинова

За крст часни и слободу златну
Тако треба ,стари народ рече
борити се са вером у Бога
За спас своје нејачи најпрече
за спас Српског рода и порода

Свако мало по пар десетљећа
никад први започели нисмо
бој од боја Србима се реда
Тако сваки Србин у животу
пар година,  смрт у очи гледа

Смрт га гледа он се на њу смије
Тако Срби у песмама кажу
Божија је воља живети ил мрети
морати ил хтети,тада битно није
За спас српства и мајке нам Србије

Бог праведни никад да дозволи
кад у боју Срби победимо
задржати нама освојено
Па на столу све то изгубимо
а у боју много пострадамо

Ко на брегу  ак имало стоји
Како мудри владика нам збори
Бог са неба види од свих више
Ратови нас  не опаметише
не у боју ,за столом се бори

Даће Бог нам ума и разума
да победу следећу стекнемо
преговором за столом ко други
Да се корпус Српски опорави
мајке да не наричу у туги

[Lazić Ranko]

РАСТАНАК
Руке твоје око мога врата,
док липа уцвала на ветру се њише
као да уместо тебе говоре ми,
не остављај ме саму, никада више

Моје руке око твога струка
мада желим да стегнем те снажно
само овлаш стежу крхко тело
Ништа друго сада није важно

Узалуд тражим у мислима речи
и гледам около,као да ту се налазе,
у лицима људи што улицом журе,
да ти тугу у очима лечим

Тугу што  се у зеници огледа
издржати не могу,
ни секунду више
Груди се стежу од твога погледа

Руке твоје око мога врата
као сидро су,које брод задржи
док га вали ка пучини носе.
Желим с тобом остати до сутра
да ти правим увојке од косе

[Lazić Ranko]

Гледам пре пар дана вести.Пуштен у кућни притвор старац од 84 године оптужен за ратни злочин,због лошег здравственог стања.Продужен притвор човеку за рушење уставног поретка Косова,или како се већ звало дело.Како ово озбиљно звучи,а деда је у напуштеној штали пустио стоку да не скапа,човек пак дувао у пиштаљку на протесту.Тако изгледа прогон Срба на Косову,а многи однас су исте те Србе спремни осудити.Срам нас било.


Нови круг Пакла

Србима на груди родној ,
што желе живети слободно
и чекати,ко преци њихови
на сусрет са Господом.
Још од памтивека,од Косова
нови круг пакла,
опет и изнова,
Србина који је у вихору ратном
стоку из штале напуштене спасио,
На време без истека ,старину
шиптар је злочинцем ратним прогласио.
Србина који ту,крсту,вековима служи
Кад му глас забранише да пусти
за употербу пиштаљке сада се суди.
Са џелатима у казаматима,
Без сигурне зоре да сване.
Ограђене жицом Српске енклаве,
Један без душе,један без главе.
Лажна влада, лажним декретима
у немоћи својој да Србе протера,
отима и манастирску земљу ,свету вековима
Забрањује писмо, што опстаде Српско
и од Турских земана.
Свима до данас постаде мрско.
Затире траг у времену  што оставише
од памтивека до данашњих дана,
Србима што веру православну прославише.
Нови круг пакла,
свакога дана.
Кад треба дете  у школу поћи.
На милост и немилост, јада и шљама
Да ли ће кући успети доћи
или ће нетрагом нестати у ноћи.
Зар грехе своје окајали нисмо,
у слободи да живимо поново.
Живимо нове дане  од Бога,
и за правду смерно  молимо га
да на миру ,смирај сачекамо.
Врати нам Боже отето Косово