Пре више од три године, тачније 10. августа, у поподневним часовима, умире моја баба, очева мајка у својој 96-ој години. Након три сата, умире ми и отац на рукама, у року од 10-15 минута. И поред мог свог знања оживљавања (бавим се и роњењем, те сам прошао низ курсева који су далеко озбиљнији од оних који се уче на предавањима "Прве помоћи"), Хитне помоћи која је заиста брзо дошло, присуства мртвозорника - доктора, спаса није било.
Отац се бавио пчеларством од почетка 80-их година прошлог века...ја никад. Све што сам знао о пчеларству је било како да олижем кашичицу са медом и да својевремено окрећем ручицу на центрифуги док отац није ону на електрични погон. Још једна отежавајућа околност, сада могу да кажем и изговор, је била и бурна рекација мог тела на убод пчеле.
Шта се десило, десило се...након обе сахране, одлазим на годишњи одмор.
Те године, услед обавеза око мајке, отац није имао времена и прилике да се посвети пчелама, те су оне биле препуштене себи од почетка јула, па све до краја августа, укупно 25 друштава.
Након повратка са одмора, доносим одлуку да не одустајем од пчела, иако ништа не знам о њима (није ни данас баш много боље
), не размишљајући о алергији... На срећу, комшија из улице, кућа до куће, бави се пчеларством - Слободан Вукићевић, Цикот, и на моју молбу, помаже ми да узимимо тих 25 друштава. Одлучујем да не одустајем, пре свега да би сачувао још једну успомену и сећање на преминулог оца.
Од тада, септембра 2019. године, почињем, пре свега да читам књиге, од Умељића, Лебедева, Таранова, Кулинчевића.... Читам, записујем. Неоптерећен сујетом, свестан да ништа не знам, постављам милион питања сваком пчелару кога упознам. Срећом, рођени стриц моје супруге, Раде Костадиновић из Годачице, одушевљен мојој одлуком пружа сву могућу подршку. Раденце, од милоште, стрпљив да ми све објасни и појасни. Раде ми говори да постајем полако али сигрурно фанатик. И дан данас је тако, морамо Раде и ја да се чујемо, барем једном дневно телефоном, и некако увек, без обзира на све, на почетну тему, увек се разговор заврши причом о пчелама и пчеларству. Раде, непресушан извор знања, сваки дан ме изненади новом информацијом или цитатом неког од најпознатијих пчелара.
Пролеће 2020. године, из зиме изашло 18 друштава, сада већ знам разлоге, шта и како се дешавало и откуда ти губици. У мају, губици надокнађени, формирани ројеви, пчелињак проширен на укупно 30 друштава. Толико и зазимљено...
Пролеће 2021. године, из зиме изашло свих 30 друштава. Пчелињак увећан за још 20 друштава. Пошто је отац иза себе оставио свега 5 функционалних нуклеуса са 6 рамова, доносим одлуку, да је време да станем са даљим повећањем броја кошница и да се посветим нуклеусима. Циљ, 50 кошница, 50 нуклеуса (зашто овако, другом приликом и у другој теми). Зазимљено, 50 кошница и 13 нуклеуса.
Од новембра 2021. године, сазнајем о "преградној термо дасци" и прикпљам све информације које могу да нађем, решавам да поченем са овом техником и примењујем је на свих 50 друштава.
Пролеће 2022. године, из зиме изашло свих 50 друштава и 11 нуклеуса. Купујем опрему за столарску радионицу, стона тестера, глодалица...те године правим сам својих првих 10 нуклеуса са 6 рамова. Врцам мед и плаћам опкладу са Радетом....ако буде више од 400кг, мора да падне и прасе. Скоро да је тако било. Разлика је, што у јулу 2022. године, правим дружење са колегама, али без прасета. Омлатили смо јагње.
Све време не дозвољвам себи да станем са образовањем. И даље гутам све што ми дође под руку и даље постављам питања.
Рекацију на убод пчеле решио тако што сам, у почетку носио антихистаминике у џепу. Убод, таблета. Онда сам решио да одлажем време од убода до тренутка испијања таблете. Онда, ем продужавао време, ем смањио дозу. Миц, по миц....сада убод и мало црвенила. Од отицања лимфних чворова, копривњаче до црвенила. И дан данас обавезно ми при руци таблета, за не дај Боже и у пчелињак не улазим без комплетне заштитне опреме. Никад се не зна...
Од успомене до безграничне љубави према пчелама.
