Godinama sam kupovao med po pijacama ali nikako nisam nalazio onaj ukus iz dečackih dana koji sam sa slašću lizao dok je baka vrcala a ideja da i sam zapčelarim mi se sve više motala po glavi. Za početak kupih Umeljićevu knjigu i pročitah je od korice do korice i kao i razne tekstove na internetu. I tako reših pre desetak godina da kupim prve 3 kosnice. Mojoj sreći nije bilo kraja,beše to 20.april i poučen raznim tekstovima odmah stavih polunastavke na moje db10 ke. Posto mi se pčelinjak nalazi na 100km od kuće nadao sam se kada dodjem sledeći vikend da ću već videti rezultate medjutim saatne osnove nisu bile izvučene i ako bagrem samo što se nije rascvetao. Pregledom sam utvrdio da su sve tri povukle matičnjake. Pozovem Dragana od koga sam kupio košnice, pošto mentora nisam imao i on me posavetovao da porušim jer bagrem samo što nije zamedio. Tako sam i uradio i vratio se za Beograd. Medjutim već sutradan dobijam poziv da mi je izašao roj iz košnice ali da su uspeli da ga uhvate u neku kutiju i da moram hitno da nabavim košnicu da bi ga smestili. Papreno sam je platio i pravac 100km da smestim roj što sam i učinio. Medjutim nakon 2 dana situacija se ponovila. Bio sam razočaran ali sam imao 2 nova društva. Nakon 7 dana dolazim opet i otvaram ovu ne izrojenu košnicu i imam šta i da vidim. Dva polumedišta krcata i zatvorena bagremovim medom. To mi je podiglo moral i kupih odma vrcaljku da ne moram da pozajmljujem. Kasnije sam nešto izvrcao i livadskog meda pošto u mom kraju nema suncokreta. Beše to moja prva sezona. Jesen i zimu sam proveo učeći o pčelicama.Obraćao sam se raznim(mentorima) a najviše me je zanimalo kako da sprečim rojenje ali ni od jednog nisam dobio iskren odgovor, sve nešto okolo naokolo i tako dve sezone.Mnogi pisci knjiga su me razočarali. Shvatio sam da meni to ne ide i da samo proširujem pčelinjak, ulažem a neke velike koristi nigde. Stigoh i do 20 ak društava, proširivah,dodavah SO,radio Peleta,tumbao ali ne ide i kraj. Dodje još jedna zima i ja tupim po internetu čitajući zašto se pčele roje,te mlade prave gužvu,stara matica,ne zaposlene...Rešio sam da odustanem i batalim sve kada se na forumu Brdsko planinsko pčelarenje pojavilo predavanje Zorana Sevića na inicijativu Djoke Zečevića i ja ga isprati u jednom dahu a meni se skocka sve u glavi što je dosad natraške bilo. Reših da od proleća krenem slično ali neku svoju za svaki slučaj blažu varijantu. Tako i bi i meni konačno krete. Kante su konačno bile pune meda i ako godina nije baš obećavala. U narednom periodu sam isprobavao razne varijante ali u osnovi je bilo Sevićeva metoda. Ovom prilikom sam još jednom želeo da se zahvalim profesoru Zečeviću kao i Seviću koga nikad nisam upoznao ali mu dugujem veliku zahvalnost za iskrenost koju je podelio sa svima nama. Sada imam preko 100 košnica koje uspevam vikendom da održavam i ako su mi i dalje na 100km od mesta stanovanja.
