DRINSKA REGATA

[Đoko Zečević]

Na poziv naših kumova Goce i Zorana Sevića, ove godine posetili smo manifestaciju "Drinska regata" u Ljuboviji!
Dana 10. jula 2021. godine propratili smo brojne čamce i svakojake naprave pune razdraganih i veselih zaljubljenika u
Drinu, njene tokove i obale!
Naši domaćini su se trudili (svakako i uspeli), da mojoj Borjanci i meni ostane u lepom sećanju ova manifestacija.
Rekao bih "ludilo" na vodi...muzika, pesma, petarde...završeno je tek negde oko 18 sati a onda u samoj Ljuboviji
nastavak...miris roštilja, restorani, terase, kafići, pesma na sve strane, lokalni stadion prepun ljubitelja Cece Ražnatović čiji koncert ni vrlo
obilna kiša nije pokvarila (pevala svo vreme jake kiše), učinili su ugođaj nezaboravnim!
Nedelja 11.7. kuma Goca (Zoran bio na pčelinjaku), provela nas je kroz kompleks Manastira Soko grad, posvećenom Vladici Nikolaju,
koga sam više puta obišao ali moja Borjanka po prvi put!
Hvala našim dragim Domaćinima.
Divno i nezaboravno!

[Rakovac Goran]

Професоре , не сумњам да је било незаборавно.
Са пријатељима из Љубовије сам сплаварио Дрином и пре него што је регата званично организована. Уосталом и мени је венчани кум из Љубовије , Драган Павловић - Поп док га у Љубовији зову и Поша. Он је један од оснивача ове регате . Мислим да је био први председник Надзорног одбора или како се то већ звало кад је регата основана и регистрована. Данас се више бави планинарењем и у руководству је Планинарског савеза Србије. Заљубљеник у природу и Азбуковицу . Трасира стазе по Повлену , Бобији и води планинарске групе да упознају овај бисер Србије.

У Дрину сам се био толико заљубио да сам купио војни чамац за 16. особа такозвани " дечејац " само ради сплаварења. Годинама сам око Петровдана када се љубовијска регата организује водио групу из Велике Плане од око 10 - 15 људи на ову регату. Слоган одштампан на мајцама које смо носили је био : " Још вам само але фале , але са Мораве ".
Лудо смо се проводили увек по 3 - 4 дана у кампу који смо постављали у Врхпољу у етно селу.  При повратку сам увек моје Плањане водио у обилазак Соко града , Мачковог камена , Текериша ... Имамо чак и филм снимљен на ову тему. Ако га нађем а немате ништа против можда га и поставим овде.

Елем , било па прошло.

Не сплаварим задњих 5-6 година ни Моравом а камо ли Дрином. Чамац , дечејац сам поклонио једној групи млађих људи из Лозовика код Велике Плане који имају колибу на Морави а самоиницијативно су се огранизовали и чистили Мораву од бачене пластике. Видео сам на телевизији случајно репортажу о њима , распитао се ко су и поклонио им чамац. Има томе 3-4 године. Услов је био да ако поново пожелим да се спустим мало Моравом или Дрином они чамац довезу на место одакле се креће. Нисам га до сада тражио. Да не грешим душу , свремена на време ми се јаве и зову на провод на њихову колибу али не идем. Ипак су то млађи људи нећу да сметам.

Понеше ме и превише лепе успомене и " жал за младост " па је боље да прекинем.

[Đoko Zečević]

Gorane, tvoja poruka je divno ispisana koja kod ljudi koji vole ono što su radili, budi divna sećanja a pogotovo emocije!
Vidim da si učinio poklon koji se često ne daje ali eto tvoja duša je tako htela a naprosto divim ti se kako si se rastao od
nečega što ti je bilo maltene deo života?
Poredim moju ljubav prema lovu a svojevremeno i prema ribolovu jer sam se na vodi osećao kao na kopnu!
Moj pokojni drugar i ja provodili smo dane na jezeru loveči a ja sam imao i jedan divan hobi...skijanje na vodi ali eto
sve je polako zamnilo pčelarenje koje mi je sada toliko u krvi da se bojim da ne bih mogao živeti bez košnica?

Zamolio bih te da postaviš snimljen film jer bih jako voleo da ga pogledam.

Evo jedne sličice sa mog skijanja na vodi!