Drage kolege, uvek sam ponosan kada na BPP forumu otvorim novu temu a ova me privlači jako dugo jer imao sam priliku da od najranijeg detinjstva uživam u našem porodičnom vrtu u Pop Lukinoj ulici. Svi ti mirise rose na pokislom cveću kasnog proleća, bumbari i pčele na cvetovima, impresivne ruže, hrizanteme, lale, lupinusi, echniceae i još mnogo toga podsticali su razvoj moje bujne mašte i stvarno sam kao malo dete baš zbog tog vrta bio srećan jer sam se igrao tamo, u tom mom malom dvorišnom raju istovremeno pomažući, mojoj Nani, gospođi Dobrili u održavanju tog vrta. Komšije su ljubomorno tvrdile da je vrt gospođe Dobrile najmanji najlepši vrt u Valjevu i to nije bilo slučajno, naprotiv. Stara kuća napravljena je 1923. godine, u dvorištu je dominirala ručno pravljena kaldrma a kuću je prikrivao bršljan u celosti. Prababa je retke sorte starinskih engleskih ruža nabavila iz Engleske a deo sadnica je stigao iz Slovenije, ne znam zašto. Aleje koje su tada formirane, nisu se menjale ni do danas. Pre 4 godine, ja dokoličar, nabavljam svu baštovansku opremu, i kupujem nekoliko stranih knjiga o baštovanstvu ali i knjigu o uzgajanju ruža, prof. Karaseka, čuvenog, i bacam se u misiju kompletne obnove našeg malog vrta na 2,75ar-i. Pošto su i baka gospođa Dobrila kako sam je zvao ali i prababa Katarina Pantić vodile Baštovanski dnevnik, to blago čuvam u porodičnoj arhivi sa najvećim poštovanjem i kao dokaz da nije bitno ono što samo ja radim već je bitna i tradicija ko je to stvorio za generacije.
Šta spaja naše milo pčelarstvo sa baštovanstvom (uže cvećarstvom)? Prosto je, pčela i cvet.
Kako se većina male dece plaše buba, najranije su me naučili da nema razloga za strah i da se pčele i bumbari nikada ne ubijaju.
E sad, kada digresivno odustanem od prošlosti i ličnih emocija rekao bih nešto o poređenju Baštovanskog i Pčelarskog dnevnika. Koliko ja razumem, pčelarski dnevnik je konkretniji, pragmatičniji ukoliko tako mogu reći, piše se kratko i jasno. Baštovanski dnevnik može biti tek sa vremena na vreme konkretan. Pošto su u svakodnevnom hobi urbanom baštovanstvu na malom prostoru intervencije nas vrtlara češće, baštovanski dnevnik za vrlo kratko vreme postaje velika knjiga deskriptivnog karaktera, puna očekivanja, prognoza ali i neretko mnogo ljubavi prema dragim nsm biljkama pretočenoj u pesme iz srca.
Sad konkretno, zbog nedostatka novca, razmnožavanje ruža čajevka, polijanti i puzavica vršio sam metodom reznica i to vrlo precizno po Karasekovoj knjizi i ne samo da sam spasao nekoliko starih sorti nego danas imam impresivne ruže sorte poput The Queen Elissabeth Rose, Schnewitchen, Konigin von Danemark i još mnogr druge.
Do kraja dana ovaj moj urbani vrt predstaviću u sa nekoličinom lepih fotografija a u nastavku teme sa najvećim zadovoljstvom ću pisati o svojim daljim baštovanskim planovima, tehnici rešavanja novonastalih problema, ali i o permanentnoj ishrani ptica stanarica u vrtu, praksi eksterijer dizajna by Milan Đorđević, i još mnogo čemu.
Ova tema neka bude rekaksacija za oko i dušu i ako se kolege bar malo oraspolože kada pogledaju moje slike, moje zadovoljstvo biće još veće.
Ruže su mi trenutno u žiži, imam ih malo više od 100 ali ima još dosta prostora za širenje.
Negde sam čuo navodno kinesku poslovicu koja kaže: „Ukoliko hoćeš da budeš srećan jedan dan, napij se, ukoliko hoćeš da budeš srećan godinu dana, oženi se, ali, ukoliko hoćeš da budeš srećan ceo život, uzgajaj ruže!“.
Uskoro sledi prva serija fotografija a moj vrt nosi nezvanični naziv „The Rosegardenland 1923.“.
Živeli!
