Da li ste znali?

[Kostadinović Rade]

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?

Чувени јагодински Чича(лик са флаше пива) није измишљен лик, нити дело неког илустратора или плод нечије маште. Милосав Митровић Лоса (1892 - 1961) је заиста постојао.
Рођен је у селу Драгово. Био је борац ратова од 1914. до 1918. године када је био тешко рањен због чега су му биле ампутиране обе ноге.
 
Имао је чезу и коње и када би се ужелео пива, ишао би у јагодинску „Шарену механу".
Људи који су радили у комерцијали пиваре дошли су на идеју да га фотографишу и поставе слику као налепницу.
Када је видео свој лик на налепници, Милосав се силно обрадовао, схвативши да ће „живети" и након смрти.
 Највише је волео да седи у селу испред своје старе куће. Када би отишао у Јагодину, у свакој кафани у којој се точило "јагодинско" имао је бесплатно пиво.
Последњих година живота бавио се пчеларством.
Јагодински „Чича“ недавно је заштићен као бренд у Женеви.

[Tucakov Nenad]

I naš Weifert je stvarno postojao.
Samo se sada preselio u Zaječar.

[Popović Goran]

Ne plači ‚‚ došao ‚‚ je u pravu, zdravu, sredinu 

[Tucakov Nenad]

Kako da ne plačem?
Jesi li probao nekad izvorni?
Jesi li probao sad taj vaš?

[Stojanovic Živoslav]

A, da li vi znate ko je na ovoj slici poznatih Pionirovih bonbona? 
E, to vam je kolege jedan poznati pčelar iz Novog Sada.... Popić Anđeljko.
Slikan je sredinom 70-tih kada je radio kao odžačar u Komunalnom, dimnjačarskom preduzeću u Novom Sadu.
Nekada na lipovoj paši na Fruškoj gori mi je pričao detalje snimanja po krovovima zgrada ...
Sada ima dobre godine, ali još uvek pčelari samo stacionarno.

[Živić Saša]

Nešo, Vaše pivo nikada nije bilo ni blizu do "Zaječarca"...

[Popović Goran]

  E ako si mu rekao

[Miladinović Dušan]

Jedan od ključnih faktora za proizvodnju piva je kvalitet vode, a pošto je opšte poznato da su vode u Vojvodini generalno loše, zaključak se nameće sam po sebi.

[Đorđević Z Milan]

Zato je Valjevsko, nije da se hvalim, znate, the best... još od 1860te.

[Tucakov Nenad]

Nešo, Vaše pivo nikada nije bilo ni blizu do "Zaječarca"...

Ti si Živiću, mlad dečko, pa ni ne znaš šta je dobro pivo...
Pančevački "Standard" je bio zakon, a "Weifert", receptura Bratislava - Brace Stojanovića, je bio kvalitet, koji ostale pivare nisu mogle ni da sanjaju.
Tih kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih, pivo se još uvek pravilo od ječma, a ceo Beograd je pio samo Vajferta.
Da se ne lažemo, ni nikšićko Nik Gold Eksport nije bilo loše.
Sadašnje Nikšićko je bleda karikatura tog piva.

A "Zaječarac"? Paaa, najmanje loše od očajnih kukuruznih bućkuriša, koje proizvodjači pretenciozno nazivaju pivom. Priznajem, ako moram da pijem pivo, a mogu da biram, onda je to zaječarsko.

Jedan od ključnih faktora za proizvodnju piva je kvalitet vode, a pošto je opšte poznato da su vode u Vojvodini generalno loše, zaključak se nameće sam po sebi.

Dušane, tehnologija je odavno, u prošlom veku bila u stanju da dotera vodu, baš onakvom, kakvu želimo.

Zato je Valjevsko, nije da se hvalim, znate, the best... još od 1860te.

Ne znam kakvo je sada, ali se sećam pre da je bilo nešto bolje od tuzlanskog, od kojeg je bilo gore još samo sarajevsko.

[Stojanovic Živoslav]

Jedan od ključnih faktora za proizvodnju piva je kvalitet vode, a pošto je opšte poznato da su vode u Vojvodini generalno loše, zaključak se nameće sam po sebi.

Mož da bidne, al ne mora da znači. 
Da, vode jesu najlošije u Vojvodini, to stoji.
Međutim, nećete mi verovati da kada sam bio pre oko frtalj veka službeno u Pivari Apatin bili su i gosti, tehnolozi Nikšićke pivare, a tada je nikšićko pivo bilo jedno od najboljih, danas ne znam kako je.
Šta je bio cilj njihove posete Apatinu?
Da vide tehnologiju ne samo proizvodnje piva, nego tehnologiju prečišćavanja vode za pivo.
O proizvodnji sirovina za pivo da ne pričam gde su. 

[Đorđević Z Milan]

Poslednjih desetak godina Valjevsko pivo bolje je od Zaječarskog, Vajferta, Apatinskog i one tuge od Jelen piva.
Nove tehnologije, dobra voda...
Mogu ga uporediti sa točenim Heinekenom ali je malo blaže, pitkije što kaže narod...
Devedesetih je bilo očajno, pivara je bila u problemu u svakom smislu od ekonomskog do tehnološkog.
No, Srbija ima dobrih piva, nema šta.
Eto kad se prvom prilikom sjatite kod mene u Valjevu, vodim Vas na čuvene „Platane“ pokraj pivare, na roštilj i pivo a onda idemo u Orlovicu da pogledamo pčele.   

[Tucakov Nenad]

Evo, vratismo se na temu...
Da li ste znali da Srbija ima dobro pivo?

A naročito valjevsko.
Ispočetka, dok ste, gospodo Valjevci, pakovali Staropramen, to je i ličilo na pivo. A sada je i ono fuj. Ne znam ko ga sad pakuje.

Ti Milane znaš kakvo je bilo pivo devedesetih? Pričao ti deda, hahahaha .

Šalu na stranu, dok se nije koristio kukuruz, imali smo piva. Sada ni ova licencna, pravljena za naše tržište, nemaju blage veze.

Nemam iskustva sa izvornim nemačkim, ali prava češka...

Kad svratimo kod tebe, vodi nas kod Milijana Jelića.

[Đorđević Z Milan]

Hahahahaha, 90tih istina je, bio sam maloletnik i nisam pio pivo. Teniski tereni su blizu pivare pa smo posle tenisa odlazili na kupalište baš pored pivare, tu je bilo uređeno kupalište na Kolubari, baš na spoju Obnice i Jablanice, koje čeka ponovno preuređivanje. Sećam se da su svi kupači govorili da je bilo fuj, užas. To je bilo 1998. godine. A otac mi pričao da je 80tih bilo cool. E sad ovo što pijem petkom i subotom u kafićima, Valjevsko točeno, stvarno je dobro i svima bih ga preporučio.
Važi, Jelić pravi dobro vino.  Valjevski obronci su pre rata bili krcati vinogradima a kasnije sve propalo u novoj Jugoslaviji. Malo ko zna da smo i po vinu bili poznati. Ali ja nisam enolog i biotehnolog već pčelar.  Svakako kada dođete imaću toliko toga da vam pokažem.

[Stevanović Saša-Stefo]

Kad pomenu Cesku i njihovo pivo,devedesetih sam bio na odmoru u Pragu i kod njih ti je pravilo ,bar onda bilo,da kad sednes u restoran kinobar donese pivo bez obzira musko ili zensko da sedi.Koliko osoba toliko krigli.I cim ostane za dva prsta u krigli stize sledece.Piju ga svi ,neverovatno kolike su pivopije.Ostalo mi u secanju da su im cene drasticno razlicite od centra grada i na periferiji .Cak i po nekoliko puta skuplje je u centru grada.Negde bas tih godine su polako izlazili iz komunizma ali su se tragovi komunizma osecali jos uvek. Pricam o komunizmu ne kao kod nas ,mi smo za njih bili zapad u pravom smislu reci.Hrana im je bila ocajna nikakva trgovine tek po nesto sa strane pocelo da se uvozi.Ali pivo vrhunsko.Stara skola i tehnologija.
Toliko o Ceskoj asto se kod nas tice pa u ta ista vremena najace je po mnogima bilo Bire e Peje,iliti Pecko pivo napravljeno jos mi ostalo u secanju,od izvorske vode Belog Drima.