U međuvremnu sam sročio neku pesmicu posvećenu mom rodnom selu Suvodolu....:
Мој Суводол
Има једно слатко село мало,
Изнад Смедерева изђикало.
Тако ми мога Светог Петра
Вишље је за око сто метра.
Сваком радост чини, по неком` и бол
Е, то је мој драги, родни Суводол.
У њему има свега, јабука, крушака и грожђа
Познатих од давнина, од Милоша и Карађорђа.
У центру села још увек жубори зук старе чесме
Старо састајлиште добрих људи, љубави и песме.
Одатле се вода доносила, разне згоде су се збиле
Вести проводиле, али и многе љубави су се роодиле.
Поред чесме још памтим два стара бела дуда
Два записа, православна позната од вајкада
И познату радњу обућарску покојног чика Илије,
Мог пчеларског колеге и верујем моје фамилије?
Поред чесме бејаше и подкивачка радња мајстора-Цоје
Нема је већ поодавно, сада точкове вулканизери кроје.
А, горе на брду диван фудбалски терен стоји,
Наше фудбалске “Црвене звезде” свако се боји.
После сваке победе Звезде драге наше
на зеленом тепиху вито коло се играше.
Певале се старе добре песме, само не бејаше џеза
А, све у извођењу дуета хармоника Прчина и Сеза.
Ипак последњих година све је мање дечјег плача .
А, да не бејаше чесме старе туга би била много јача.
Децо драга, ман`те се кафића и друштвених мрежа,
Нека вам стара предобра чесма буде срцу дража.
Палић, 30.10.2017 Живослав Стојановић
