НИ КОРАКА НАЗАД
/регент Александар/
У мислима пчелара песника,
брујна је и песма и музика,
река шапће у по гласа,
поље шари и таласа,
по баштама зрије кроз цветање,
и све срећу пчеле и брујање.
У врбама бубре ресе,
међу првим полен зрије,
пчеле пергу да умесе....
Но цветање не зна за ценкање,
нектар миром снажно дражи
да га пчела кроз свитања тражи.
А ми, пчелари марљиви,
мучили смо се,
на разне начине мучили.....
око ТОПЛИЧКОГ ЦВЕТА, бићемо једно
најзад смо одлучили!
И лакше ћемо све отворити
и прозборити да нас чују,
удружени у ТОПЛИЧКИ ЦВЕТ
удружили смо и продужили лет
да стигнемо даље, да видимо више
медарска да сину лица
кад претачу и преко граница.
Ех двадесет први је век....
И најмлађи члан ИЛИЈА, стасава,
мирисаће мирисом зрелости
а точиће мед са осмеха
у ком ће бити и мене,
и ако тада већ нећу бити ту....
али ко зна...
ако ме мислима позове,
ја ћу га чути, тако ми свега,
и бићу тако,тако поносна на њега,
Ја из другог света,
видећу га
међ пчелама лети вазда
мед и млеко преливају
а поносно чељад множи,
то је српски срећни газда.
ТОПЛИЧКИ ЋЕ ЦВЕТ ДА ТРАЈЕ
НА МЛАЂИМА СВЕТ ОСТАЈЕ
А др. ВЛАДА где ће бити....
Подпомаган младом снагом
с успоменом слатко драгом
окупљаће унучиће,уз себе и баку,
ту на пчелињаку.
Ето тако, ПРВИ ПРЕДСЕДНИЧЕ,
сад је фрка и не жали труд,
ништа неће бити исто
ЈЕР ТИ ПРТИШ СВУД И ЧИСТО!
Добричка су села зрела,
за велика слатка дела.
ОД РАДА И РЕДА,
УЗ ТОПЛИЦУ, НИЗ ТОПЛИЦУ
ПОТЕЋИЋЕ ,,РЕКА МЕДА,,
ПС
Зрелих година ми поклоњење,
јер доживех већ на старту,
ем духовно,ем и стручно, и естетско,
просветљење и задовољење.
за председника и најмлађег члана
