Драги Ђоко,
ТВОЈ ДОЛАЗАК НАМА ЈЕ ВЕЛИКА ЧАСТ.
Желили смо прилику да те убедимо,
да смо сваки тренутак твоје дубоке туге,
због губитка твог оданог сапутника и љубави,проживљавали с тобом.
Није нам намера била да твоју тугу продубимо или избришемо,
већ да ти покажемо колико те поштујемо,
и колико ,,преузимамо,,
како би Ти,
лагано и најприродније се извукао из тог ,,заточеништва,,.
Немогуће је било почети предавање без почасти БЕБИ. Прелепи камион са вашим пчелама на видео биму и ЈЕК ДЕДОВИНЕ је збрисао сву јакост у мени,
и осетила сам бол у свакој ћелији свога бића,
нисам више била само члан ТОПЛИЧКОГ ЦВЕТА, била сам саучесник твога опако великог бола.
МИНУТОМ ЋУТАЊА
смо се обратили твом АНЂЕЛУ БЕБИ,
јер нисмо били у могућности да будемо уз тебе најкритичнијих дана .
За мене лично твој долазак је био велика радост, јер то ми је казивало да ћеш превазићи своју тешку осамљеност и наставити да слободније дишеш и снажно пулсираш свом својом величином.
Професоре, БРИЉИРАО СИ ЗНАЊЕМ гласом па Богами и стасом,
а ми смо били почашћени и поносни.
Већ сутрадан,
на предавању у НИШУ,
предходни дан је порастао за још два копља. Предавање крагујевачког предавача није било ни бледа сенка онога што смо ми имали у Житорађи.
Ја, као члан ТОПЛИЧКОГ ЦВЕТА ојачаћу сигурно и као пчелар и као човек.
Зашто?
Зато драги Ђоко,
јер си свако изнесено знање подкивао јаком праксом,
па је сваки јасно иозговорени глас био сливен у бриљантно тонирану реч,
коју је свакли пчелар могао да упије као нектар. И све то, плус, техником подпомогнуто.
А као човек ојачаћу,
јер сам и сама,
једва помолила нос из својих недаћа,
узећу те себи за пример,
како снага духа преузима судбински предлог у своје руке,
и наставља напред,
до последњег молекула снаге, ХРАБРО.
У нади да си здраво и добро приспео на БРЕГ СНАЖНИХ ОРЛОВА, на прађедовску ми планину, од срца те поздрављам и захваљујем на учињеном напору да нас подржиш и осоколиш у првим корацима ТОПЛИЧКОГ ЦВЕТА
