Bilo je pravo zadovoljstvo biti juce na Tasmajdanu, i druziti sa divnim ljudima, sa kojim kontaktiramo preko foruma.
Atmosvera je bila prava prijateljska, tema nepresusna-pcele, a vreme je zacas preletelo jer druzenje sa nasim domacinom Djokom, pa nase divne koleginice Verice i Mirjane i da ne nabrajam, jer cu sigurno neke propustiti a na slikama se vidi ko je bio prisutan.
Neke kolege su nedostajale zbog opravdanih razloga, ali sam ocekivao da ce bar nakratko sa nama biti i Rade, ali on prednost daje predavanjima i njegovom usavrsavanju kao predavaca, sto mu naravno ne zameram, i nadam se susretu na nekom sledecem druzenju.
Naravno, ove lepe trenutke nisu mogla da umanje desavanja na granici (sto pomene i Blagoja) kad smo cekali punih 4 i po sata, i kad smo u grupi otisli da trazimo objasnjenje, rekli dajte novac i idite, (najbolja opcija), jer remove ne smete prenositi (drvo nije dezinficirano, centrifuge podlezu zakonima agencije za hranu, ....) ali dajte pare i nema problema.
Naravno, platili smo, pa su sitnice koje smo kupovali ispali skuplje nego ovde, ..... ali da ne kvarim utiske ...
Onih 6-7 sati na TAS-u ostace u prijatnom secanju, iako sam na putu od kuce, kolima, autobusom i natrag proveo sto u putovanju, sto u cekanju na granicama, cekanje zakasnelih i kruzenju po Beogradu ukupno jos 23 sata, uglavnom bez spavanja.
