Sam u samoci
I dok vreme zivota tece,
za njega kao da je stalo,
u bolnickoj sobi lezi,
jedan decak mali.
Ociju bistrih i pogleda meka,
stalno ka vratima sobe gleda,
kao da nekog zeljno ceka,
a njega nema, nema, nema.
poseta je pri kraju,
umire i nada zadnja,
okrenu se ka zidu
i tiho sebi rece,
tate nema, nema ni danas.
I dok ga posmatram,
kroz prozor bolnicke sobe,
srce mi se cepa a pitanje dusu kida
zasto boze, zasto, reci mi zasto.
Da li je ono krivo, sto je zivo,
sto osmeh na licu zeli,
sa drugom decom
srecu da deli.
I zasto i hiljadu zasto
a tuga u srcu mi se svila
mi odlazimo a on ostaje sam,
sam, sam u samoci.
Pesma posvecena decaku kojeg sam danas video u bolnici na decijem odelenju,dok sam bio u poseti zeninoj sestricini, privuklo mi je paznju sto od sve dece on je bio najtuzniji i ta njegova tuga me je inspirisala da napisem ovu tuznu pesmu...
