Браво Мирославе! Одлично је што си почео тему са буковачом (Pleurotus оstreatus).
Када се одлучимо ући у свијет гљива јако је битно научити и латинске називе врста, бар оних које су најраспрострањеније да би се могле разликовати јер сваки крај има локални назив па је могуће направити грешку. Грешке се скупо плаћају и са гљивама нема игре! Ево један примјер, једна од најквалитетнијих гљива наших простора је Amanita cаesarea а народ је зове овим именима: благва, царица, кнегиња, рујница (у мом крају), рудњача, јајара, јајчара...
Никола је питао да ли термичка обрада смањује љековито дејство гљива? Ни близу у толикој мјери као што је случај код воћа и поврћа. Оно што је јако корисно у гљивама су есенцијалне амино киселине, специфични полисахариди, различити минерали, неки ензими...у највећој мјери све те материје су термостабилне али не треба претјеривати са термичком обрадом.
Дакле, почели смо са буковачом
. Послије шампињона најпознатија гљива јер се лако узгаја и може купити на тржници и сваком боље снабдјевеном маркету. Није толико популарна као шампињон јер је нешто жилавија и са благом аромом. Природно расте најчешће у буковим шумама (пањеви, оборена дебла) током јесени до првих мразева а могуће ју је наћи и током зиме. Изузетно корисна и љековита гљива чак ако је и вјештачки гајена мада је она из природе здравија. За разлику од шампињона јако отпорна и у њеном узгоју се не користе никакве хемикалије. У литератури се наводи као помоћно љековито средство са сљедеће болести: анемије, лумбаго, повишени холестерол и триглицериди ... "аko se osušena bukovača dodaje u količini 4% ukupnoj dnevnoj ishrani, nivo holesterola će za dva mјeseca opasti za 65-80% (Bobek at all 1993. Slovakia)." , укоченост зглобова, блокирање туморских ћелија (активност полисахарида бета- глукана), кардиоваскуларни проблеми, подизање имунитета и општег здравственог стања.
Мени је најбоља похована али се може спремати на различите начине.
