"Oči su ogledalo duše, lepota je ogledalo zdavlja"
[/b]
Selo je izvor života. Mnogo je ljudi otišlo iz sela, a selo u njih još uvek živi. Mir, tišina, priroda. Priroda je najbolji lek. Nestalo je livada, nestalo je stoke, zagađena staništa. Poštujući vodu, šumu, planinu, zemlju, to je ono od čega je čovek mogao da živi. Treba uživati punim plućima u svakom trenutku, dopustiti svakoj pari da oseća lepotu današnjeg dana, vazduha, okoline, vode i sunca, meseca, zvezda...
Selo je kolevka čovečanstva i ogromni ekonomski i energetski potencijal. Nije lako biti seljak, težak i mukotrpan život. Živi se od čega se može. Jedva neko ima sluha za bilo šta. Previše se stvari pustalo kao da ne postoji. Nagon za održavanje života najači je između svih nagona u nama. Žalosno je videti drage i poštene ljude kako samuju. Mnoga sela su pusta, ne čuje se smeh, nema suza niti dečijeg plača. Malo je onih koji su danas srećni. Nikome više nije do smeha. Ljudi su se zatvorili, izmorile su ih brige. Sve nas čeka starost, a lepo bi bilo imati nekog pored sebe pa makar sa njim i ćutali.
Ljudi na selu su u prednosti, što se tiče gužvi, stresa, opuštenijeg života, zdravog vazduha i dobre hrane. Otuđili smo se. Mi živimo kao da niko posle nas neće ovde živeti. Pored sirotinje najviše su stradale šume jer ih najviše ima.
Kako će izgledati lice zemlje koje ostavljamo u nasleđu potomcima?
Ko smo, odakle smo, od kada postojimo?
Zašto su sela pusta?
Pitanje- ko je kriv?
Kakva je buduđnost čovečanstva?
Razaranja, propast, nada, sreća ili harmonija?
Mnoga pitanja su bez odgovara.
Gde je lekovito bilje - u zdravoj ne zagađenoj seoskoj sredini.
A gde je cvet - u prirodi. Gde je cvet tu je med.
Gde je cvet tu je pčela i pčelar. Dar je dar.
Ako je med i sladak, ma ne valja prste ugrizati.
Opšte je poznato da su pčelari domišljati ljudi. Čuveni pčelari su pitome naravi, dobri ljudi i veliki dobročinitelji. Lepo je čuti i lepe reči. Ta ljubav oplemeni čoveka, podari mu potpunu drugačiju dimenziju. O pčelama znanja nikad dosta, kad čovek uđe u pčelastvo on se prosto zaljubi, uđe mu u krv. Mir, tišina, priroda. A pčele vole prirodu, mir, tišinu i da ih niko ometa i uznemirava.
Gde su livadske paše ko traju 20-25 dana? Voće, livade, lipa, bagrem i mnoge druge razne medonoše. Pčele na bagremu najviše imaju prinosa i najviše se slome, a na livadskoj paši manje prinosa i manje se upropaste od posla u sezoni medenja. Normalno da prinose u medu ne zavise samo od godine i mesnih prilika, već od pčelarevog razumnog uticaja na život i rad pčela. Džabe kad radiš bar nešto naučiš, a džabe kad sediš zaboraviš i ono što znaš.
Nije lako biti pčelar. Mnogo je težak put do uspeha i održati to. Nevreme dođe i prođe. Ne treba žuriti pred prirodom, a ne treba ni kasniti. Oko što vidi duže se pamti, no uho što čuje. Svako ima svoje viđenje. Ne treba se ukopavati u problem, već odmah tragati za rešenjem.
Sve u ovom svetu dela, kako postepeno napreduje pravim putem, kad jedno nestane, postane drugo, kad se drugo umnoži, slabi prvo! Kada nedostatak nekakav nas dirne, Svemućstvo božije hiljadu nam načina otkriva kako bi se ovaj ili drugi nedostatak mogao dopuniti.
Poštovani pčelari otvorimo oči i učinimo nešto da negujemo lice Zemlje, a time i brdsko-planinsko pčelarenje, jer nečije malo za nekoga znači mnogo, a nikome nije žao za malo nego za nepravo. Pokušate li, možda nećete uspeti, ne pokušate li sigurno nećete. Nije strašno kad si probao nešto da učiniš i nisi uspeo. Strašno je to kad nešto nisi ni pokušao a mogao si.
Pozdrav svim članovima foruma a ovaj forum predstavlja IKONU brdsko-planinskog pčelarenja.
