Е па и ја се сеќам тих дана мој Шумадинац и Профо,нисам толко млад!
Сеќам се да смо се раније недељу дана организовале и сакупљале паре са списковима целог друштва
куповале месо за роштиљ и разне салате,подигли шаторе обавезно покрај неке реке или поточич
и ту правили врло интересантне скупове и дружења.Интересантно је то да се овај празник увек богато
славио.а тамо у та славља раѓале су се разна пријатељства и љубави су настајале,неке за цео живот,а неке
пролазне,у сваком случају био је лепо време,и таква времена се више никада неќе поновити,што сте рекли
можемо се само присеќати на та лепа и безбрижна времена!.поздрав!
