Brdsko-planinsko pčelarenje
OSTALE FORUMSKE TEME => Ostale teme van pčelarstva => Temu započeo: Gavrilović Nikola Avgust 01, 2013, 23:31:24
-
Ovako, interesuje me sledeca stvar.... Nemam puno iskustva u pecenju rakije pa bih hteo da razjasnim nesto.
Najpre, da li se komina od sljiva dosladjuje? Dobijam savete da na recimo 100 kg sljiva treba dodati 2 kg secera radi brzeg vrenja i da rakija ne bi bila kisela. Da li ovaj deo sa dodavanjem 2% secera moze da se izbegne? Ili bar da se secer zameni medom?
Da li je neko dodavao med u kominu od sljiva i kakvi su rezultati?
Nekako mi je odbojno da dodajem secer. A ako bas mora da se dosladjuje onda mi je nekako logicnije da dosladim tih 2% prirodnim medom.
-
Као бр1. немој да стављаш шеќер,касније боли глава од такве ракије
б2.Ако стављаш мед,онда се не ставља у комину,него се премаже казанов капак(поклопац),па кад казан
почне да ври,мед се полако отопи и добије се леп шмек код ракије.
бр3.Ако ниси никада пекао ракију,немој без ментора,зајебаќеш ствар сигурно.
поздрав
-
Ја додајем 2% шећера у комину од шљива али пре него што почне процес врења шљиве. Додам и кесицу лимонтуса на 100кг шљива да се коштице одвоје од меса шљиве и падну на дно. Док траје процес врења повремено промешам неком дрвеном мотком. Када преври судове са комином затворим и сачекам 15-ак дана да одстоји а онда приступам печењу ракије. Глава боли од ракије ако шећер ставиш баш у тренутку печења ракије. Овако како ја радим главобоље нема јер је шећер учествовао у процесу ферментације комине.
Прво испечем меку ракију на 10 до 12 гради и ту не додајем мед. Када препичем ову меку ракију тада поклопац казана намажем медом и издвајам ракију јачине 22 до 23 града. У препечену ракију ставим срце опраног корена шљиве или срце стабла багрема. Ракија за двадесетак дана добије лепу жуту боју. Тада је налијем из пластичних бурића у дрвено багемово дрво и оставим да сазри. За пар месеци то буде добра шљивовица са шмеком меда.
Поздрав.
-
Може ракија од шљива да се пече и без додавања шећера али онда мање ракије испечеш.
-
Хвала свима.
Пећи ћу ракију уз помоћ искуснијих, али пошто је моја реч коначна и пошто командујем, тј. газдујем (шта и како треба радити), :) решио сам да што више научим, да бих могао да спречим могуће грешке.
Када су ми ти искуснији рекли да је неопходно убацити неколико килограма шећера (у процесу ферментације као што ради Владимир), и да сви то раде, и да се та мала количина и не осети у ракији, само јој поправи слаткоћу - ::) решио сам да преиспитам да ли је то стварно тако. Уопште ми се не свиђа та идеја да у органску, непрскану шљиву сипам шећер. :-[
Дакле, ФАЗА 1: обрао сам шљиву. У питању је стара сорта - шљива црвењача.
Кажу, од ње је најбоља ракија.
Шљиве сам убацио у буре од 200 килограма.
ФАЗА 2 - сад иде процес врења.
Шта следеће урадити? То ме копка. Да ли само тако оставити да стоји месец дана или муљати да би убрзали ферментацију? Неки кажу, треба муљати, други кажу, тако убране плодове оставити у бурету без муљања. И друга дилема, да ли додавати одмах мед, да би брже отпочели ферментацију? Ви сте се изјаснили да мед не треба сипати у комину, па ме занима, какве су последице ако бих сада, одмах после брања, сипао мед? Има ли неких лоших последица? Наиме, не бих да се посвађам са својим "менторима" у печењу ракије, тј. хтео бих да газдујем на дипломатски начин, па да поступим по њиховој рецептури, али да шећер заменим медом. Тј. не видим шта могу покварити, природна шљива, природан мед, али ако ви видите неку лошу последицу тог поступка, молим вас да ми укажете на њу.
Дакле, мислио сам да у буре од 200 килограма шљива сипам 2 кг багремовог меда.
(не за време печења, него сада, после брања, да бих убрзао ферментацију)
-
Никола, да ли стављати шећер у ком (када кажем шећер мислим на све варијанте простих или сложених шећера - па и мед) зависи првенствено од тога каквом сировином, у овом случају шљивом, располажеш. Потребно је знати проценат суве материје, укупних шећера и киселина у плоду да би се тачно знало да ли је шећер потребан или не. Технолошки је дозвољено да се дода максимално 3-5 %. Ако имаш шљиву која је јако слатка (пожегача, ханита, чачанска родна), шећер обично не треба додавати јер повећањем његовог процентуалног удјела преко одређене границе може доћи до блокирања процеса ферментације. Сортама као чачанска љепотица или ч. рана обично треба додати један постотак. Ако већ будеш додавао, свакако га стави одмах како је рекао и Владимир. Ако га ставиш на крају врења имаћеш само штету а никакву корист јер је шећеру потребно вријеме да се разгради и пређе у алкохол. Стави обавезно и 150 грама пекарског квасца на 100 килограма комине, размућеног у топлој води да ти врење прође чисто и глатко без инфекције "дивљих" сојева квасаца. Температура врења треба да буде континуирана, ни превисока ни прениска, најбоље око 28 степени целзијуса. Свакако треба вршити мијешање - муљање кома и то што чешће, да би сав шећер преврео и да би се спријечило формирање кровине и инфекција бактеријама које производе сирћетну киселину - укисељавање. Бурад би требала бити херметички затворена са поклопцем на коме се налази врањ који допушта излазак угљен диоксида а спречава улазак кисеоника. Ето, то је оно основно, у најкраћим цртама...
-
Ако имаш шљиву која је јако слатка (пожегача, ханита, чачанска родна), шећер обично не треба додавати јер повећањем његовог процентуалног удјела преко одређене границе може доћи до блокирања процеса ферментације. Сортама као чачанска љепотица или ч. рана обично треба додати један постотак.
Ово је сорта црвењача, још је зову ранка.
Потребно је знати проценат суве материје, укупних шећера и киселина у плоду да би се тачно знало да ли је шећер потребан или не.
Како да сазнам? На основу сорте или је потребна посебна анализа?
-
Колега Радоје Киперовиќ објаснио са научне стране перфектно!
Не негирам ничију тврдњу нити искуства,само ќу да кажем моја искуства.
Печем ракију веќ 20 година,и никада нисам додавао шеќер у комину
ако је година добра(као ова) шеќера има шљива на претек,али и најбитнија ставр је
пеќи ракију од чисте комине,или све што није за у казан треба избацити (сипати само вино течност која је ферментирала) а то су:
-семенке од плодова шљиве обавезно процедити комину пре сипања у казан
оне дају киселост и необично лош шмек ракије
-сабрана кора од шљива и остаци од врења комине,обично дужина моје шаке убацим у буре
и целом дубином шаке избацим остатке из комине,које су на сам врх буради са комином.
остаци дају обавезно киселу ракију,Радоје је технолошки лепо објаснијо зашто је то теко.
-никад нисам потпомагао процес врења(ферментације) комине квасцима или нечим сличним
средствима,једноставно сам буради остављао на сунце да их пре подне хвата сунце,а после подне
да их засени хладовина,при томе обавезно мешање при врењу,ово је посебно изражено са
дебелим шљивама каш што су,стенлеј,ч.родна,ч.пожегача,белице шљиве... идр
поздрав
-
Ово је сорта црвењача, још је зову ранка.
Kaži "Darosavka" da te ceo svet razume
-
Najbolja rakija se pece od probranih sljiva tj. kvalitetnih.Ja rakiju pecem oko dvadesetak godina i nikada dosad nisam dodavao secer da bih ubrzao fermentaciju.Od sorti imam pozegacu i cacanku rodnu.U burad se kupi iskljucivo kvalitetna sljiva bez primesa lisca.Kada se stavi u burad onda se dobro isece ili izmulja da sto pre fermentacija odradi svoje i zatvori poklopcem ili folijom.Posle 21 dan se otvara, skida se suvi gornji sloj i odbacuje.Pecem kom na 12 gradi i obavezno odstranjujem prva 2 litra.Posle se vrsi prepek meke rakije na 20 do22 grada po zelji i opet odstranjujem ovaj put 1 lit. prvog toka.Ovo sa medom nisam radio pa nebi mogao da komentarisem.Imam rakiju sto bi rekao Radasin "zajebalo vek".
-
Pominje se prepek rakija od 20 do 22 gradi. Jel to procenat alkohola? Ako je tako onda po meni to nije rakija već čaj (možda poznatiji kao Šumadinski čaj). Kod nas prepečenica od dzanarige ne sme biti (odnosno nije) slabija od 50 % alkohola.
Sada ne mogu naći materijala za pripreme kominje i pečenje rakije (inače imam ga već dužeg vremena) gde se pominje da u kominje ne smiju se naći sršene sjemenke jer u njima postoje veoma otrovne materije među kojima i arsen. Prema tome treba paziti da prilikom muljanja ne pustimo skršene semjenke.
-
Blagoje rakija od 22 grada govori 10-tak jezika .Sumadijski caj se kuva od dobre rakije kojom se
kumovi cascavaju i darivaju.Postoje predeli gde se kuva brlja ili ona kojom zene u Sumadiji peru prozore 16-18 gradi.
He,he kad prodjes kroz Sumadiju javi mi se da vidis sta se ovde kuva kao caj,moj Rajko pa bi brzo
promenio naziv u Sumadijski kerozin.
-
Kolega Milutine imaš sorte šljiva koje su prirodno dovoljno slatke za rakiju a tehnologija ti je dosta dobra uz neke male korekcije samo bi dobio malo više rakije. Kolega Blagoje dešava se kod ranih sorti šljiva zaključno sa sortom stenli da zbog vrlo brzog razvoja ploda gde ona za desetak dana od veličine lešnika dostigne punu veličinu u tom brzom rastu ploda dešava se da se koštice razdvoje pa od toga moze biti velikih problema sa samim kvalitetom rakije a i njenim ukusom zato su za rakiju bolje kasnije sorte šljive.
-
Благоје,српски апарат за мерење јачине односно процента етанола зове се град. На њему су две скале: у градима и % алкохола. Отприлике 22 града је 55% алкохола . А шумадијски чај, е то је када ми дођеш у госте па кренемо по српски од почетка.
Још једна примедба: не дирај Србина у начине печења ракије. Колико Срба толико и начина, и сви најбоље знамо. То је једна врста наше традиције коју љубоморно негујемо, остало од предака у аманет. Док је Срба биће тако.
Поздрав.
-
Za kvalitetnu rakiju potrebno je zdravo voce, nikako ne stavljati trulo
i natrulo.Nije pozeljno da se razne vrste voca / pa i sljiva / mesaju, jer
se na taj nacin dobijaju razliciti ukusi alkohola. Ovo se pre svega odnosi
na rakiju koja se dobija od jabuka gde se razlicite sorte jabuka ne mesaju.
Navescu samo jedan primer: Najbolja jabukova rakija dobija se od sorte
delises.To je parfem kako lepo mirise...
Kada se vrsi pecenje, pre sipanja u kazan, preko kazana stavlja se zicana resetka
a potom se preko zicane resetke sipa prevreli sadrzaj voca..Sadrzaj sa resetke
se baca...Ovo je narocito potrebno uraditi kod pecenja rakije od sljiva jer semenke
od sljiva mogu izazvati gorcinu u alkoholu..
Ima i drugih ,, caka,, koje pojedinci koriste da bi dobili sto cistiji alkohol.
Kasnije stavljanje u dobijeni alkohol raznih trava i vocki samo prosiruje
lepezu kvalitetnih rakija za pice. Tu je i nasa medovaca..
Blagoja, 1 grad = 2,5 stepena pa ako ispeces rakiju od 20 gradi to mu dodje 50 stepeni.
Inace, za ljubitelje dobre kapljice ja imam preporuku:
AKO VAM PRI RADU SMETA ALKOHOL- PRESTANITE RADITI.
Pozdrav od dede..
-
Hvala kolege Vladimire i Slobodane,
Zato sam i pitao (jel gradi i % alkohola se razlikuju). Ako je tako kao Vi kažete onda sve mi je jasno (znači i kod nas prepečenica iznosi od 50 do 55% etanola). Kolega Vladimire očevidno sam u zabludi o "Šumadinskom čaju", to govorim po kazivanjima drugih ljudi. Hvala na rečima "А шумадијски чај, е то је када ми дођеш у госте па кренемо по српски од почетка", ali ja već 17 godina ne konzumiram alkohol zbog primanja terapije za povišeni krvni pritisak (hipertenzija), pa tako i dve čašice bacile bi me u komu.
Pozdrav, i neka Vi je u zdlje!
-
Rakija gde je dodavan šećer u kominu zove se petkovača (petkom na pijaci se prodaje). Od nje puca crna i bela dzigerica a najviše glava. Med bi se mogao dodati ali prethodno razblažen vodom da procenat šećera bude oko 22%. Da napomenem da ne treba žuriti sa branjem šljive već sačekati da bude dobro zrela. Čuvena rakija žuta osa se spravlja od plodova koji su toliko zreli da ih posećuju ose. Što se mene tiče kazan u moju avliju ne ulazi. Nit ću da je pečem nit je pijem. Pekao sam nekada i preko sto litara pa celu zimu ne mogu da živim od pijandura. Ako ne iznesem nisam dobar ako iznesem ponapijaju se a ja ne podnosim pijane ljude osim ako se i sam ne napijem. Zadnjih desetak godina sam se mozda overio desetak puta. Vodite računa naročito mlađe kolege nije uzalud poslovica : Nezna rakija ko je kadija
-
Potpuno pogrešno razmišljanje u vezi dodavanja šećera,i ja ga ne dodajem ali nije to po propisu .Nedostatak šećera u voću nadoknadi se dodavanjem germe i šećera oko 5 posto sve zavisi koliko širometar pokaže a šećeruša je kad se iz drugog puta peče pa se onda nagura šećera i to je loša rakija
-
Nikola na pitanje dali se moze dodati med u kom od sljiva ja cu odgovoriti tako da ja pecem rakiju od meda u koju dodajem malo koma od sljiva da pokrene vrenje ... Znaci ,sa medom neces pogresiti .sretna radnja
-
Ово је сорта црвењача, још је зову ранка....
Како да сазнам? На основу сорте или је потребна посебна анализа?...
Знам за црвену ранку или даросавку углавном само из литературе. Познато ми је да се ради о аутохтоној, ракијској сорти од које се може произвести релативно добра ракија, појединих година и одлична. У мојим крајевима та стара сорта се не гаји.
Квалитет сировине најлакше ћеш анализирати рефрактометром. Сваки озбиљнији виоградар га има и зна како се користи па да не објашњавам. Покушај га наћи. Ако не нађеш, ослони се на чуло укуса. Ако ти је шљива " на језик" довољно слатка, сочна, али се осјећа и лагана киселост (врло битно) која не доминира, готово сигурно се ради о квалитетној сировини којој додавање шећера није потребно. Исто се како рече Радослав може установити и Ексловим широмјером, мада се у принципу он користи за мјерење преласка шећера у алкохол, односно одређивање краја ферментације и почетка дестилације. Потребно би било урадити нека прерачунавања и корекције што његову употребу компликује у ову сврху.
Заборавио сам написати да приликом муљања - припреме сировине за ком, никако не би требало доћи до оштећења коштица. Сјеменке садрже и цијано водоничну киселину која је јак отров. Понека оштећена коштица неће направити проблем али треба бити опрезан. Имао сам прилику пробати ракију која је произведена од шљиве којој су одстрањене коштице. Иако нисам мјеродаван да дам адекватан суд о квалитету чини ми се да је таква ракија добрим дијелом лишена било какве ароме.
... i nikada dosad nisam dodavao secer da bih ubrzao fermentaciju.
Шећер никако не може убрзати или успорити ферментацију пошто је он сам материја која ферментише у алкохол и то радом квасаца. На убрзавање се може утицати повећањем температуре до одређене границе али је тада већа вјероватноћа губитка алкохола испаравањем. Снижавањем температуре врења испод оптималне успорава се ферментација и повећава могућност инфекције бактеријама које алкохол разлажу на сирћетну киселину и неке друге спојеве. Поздрав.
-
Ja pecem vise vrsta vocnih rakija i naravno lozovu rakiju. I ova prica o seceru mi je bliska.
1. Grozdju secer ne treba. Desi se godina da procenat secera bude malo nizi, ali ni tada se ne dodaje. Cesto ljudi odtoce vino i onda dodaju secer u preostali trop, i vrate stvar na fermentaciju. E to je rakija secerusa. Jer sve sto valja otislo je sa vinom a rakija ... tzv `komovica`` je vrlo loseg kvaliteta.
2.Vocu secer prija. Bez obzira sto ce se uvijek naci strucnjak koji ce reci da on NIKAD ne dodaje secer i da mu je vrhunska rakija.
Secer je nekada bio skup. Nosio se kao poklon u posjetama. Jos ako je u kockama .. ;)
Danas je jeftin. Ja sam zadje kupovao po 3 EUR-a / 5 Kg. Za prihranu pcela sada u avgustu.
Uglavnom pecem jabukovacu. Od 200 do 1000 Lit, zavisi od godine. I dodajem onih famoznih 5%. Pokusacu laicki, jednostavnim rijecima ,da Vam objasnim sto se desava:
Jabuka ima sladak plod , ali procenat secera varira od sort do sorte, a ja imam na imanju 11 razlicit sorti. Najvise Ajdareda, koji sazrijeva u Septembru. Medjutim taj procenat secera ipak nije dovoljan da bi sam proces proizvodnje bio islativ. Evo jednostavnog primjera. Moj Alambik kazan od 120 Lit daje mi Lozove rakije 10-12 Lit po kazanu. A Jabukovace 5-6 Lit. ( Testirao sam koliko izda bez secera ) Kad se uporedi siromjerom slad lozovog tropa i jabokovog, taman se i vidi da je duplo manje slada.
Uzmite u obzir da savjestan rakijas ce naravno prosuti prvi litar ispod lule , jer u njemu su koncentrovani alkoholi koji isparavaju prvi i koji su vrlo stetni. I ono sto ostaje je vrlo malo. Jos ako se skida samo srce rakije.... ne ostade nista.
E zato se dodaje tih 5% secera. Time se povecava bas ta zapremina ``SRCA`` rakije. Jer 1. Kg. secera se pretvara u 700 ml alkohola. I to obicnog etanola. Tako da prica da od secera boli glava nije tacna. Bas nije tacna. Glava boli od onih drugih alkohola koji se prosipaju.
Sto je jos vazno napomenuti?
Ako dodate vise od tih 5-6% , tacno je da ce te dobiti i jos vise rakije...... ALI! ,,,, vi ste sa malo secera poboljsali svoju rakiju i izvukli iz tog kazana njegov puni potencijal. Sve preko tih 5% povecava zapreminu alkohola ali vas i primorava da izvlacite sve iz kazana , pa i ono sto inace nebiste vec bi ste to pustiliu u patoku. I zato dobijate razblazenu, bljutavu rakiju.
Znaci: Sradina je zlato. Dodajte u vocne rakije slobodno malo secera. Ali ne pretjerujte. Sa malo dobijate mnogo. A ako Vas uhvati pohlepa izgubicete sve .
-
Danas je jeftin. Ja sam zadnje kupovao po 3 EUR-a / 5 Kg. Za prihranu pcela sada u avgustu.
Uglavnom pecem jabukovacu i dodajem onih famoznih 5%.
Kolega Dalibore, da li je to cena secera secera od repe ili secerne trske? Naime secer od secerne trske ima manju energetsku vrednost i jeftiniji je, a i iz drugih razloga pcelari ga izbegavaju. Ja redovno koristim od secerne repe bilo za pogace ili za sirup.
Upravo sam kupio Vojvodjanski secer, mislim da danas samo te secerane i rade, dzak od 50kg za 3700din, ili 74 din/kg ili 65ecenti.
Iako sam laik u vezi pecenja rakije, smatram da tih 5% dodatih secera u vocu mogu samo da koriste, naravno uz odlicno kolega Vase objasnjenjenje. Hvala.
-
Као бр1. немој да стављаш шеќер,касније боли глава од такве ракије
Bolece glava jedino ako preteras sa dodavanjem secera, 5-6% secera na 100kg sljiva nece se ni osetiti.secer se treba rastvoriti u mlakoj vodi .
-
Više boli glava ako se pretjera sa rakijom nego sa šećerom.
Pozdrav sa Pala.
-
Više boli glava ako se pretjera sa rakijom nego sa šećerom.
Samo treba znati, da li cemo da pijemo ko ljudi, ili kao stoka.
Stoka pije dok je zedna i prestane, a ljudi tek kad malo vise popiju neznaju da prestanu.
E pa ko je bolji, ljudi ili stoka?
-
Za secer Rade stvarno ne znam. Obraticu paznju kod sledece kupovine i javiti .
A evo pogledah sto imam na racunaru od fotografija. Dosta su i stare sa starih telefona slabije rezolucije, ali evo da podijelim sa vama kako obicno izgleda kraj ljeta i pocetak jeseni u mom kraju :)
-
i jos :)
-
I za kraj, da postavim trik pitanje.
U stilu nama svima dragog Ivana Brndusica. U stilu : A koja je ovo pcela?
Pitanje: Sto je u ovoj flasi?
-
Ova tema je otvorena 1.08.2013 god., u 23,31 sati, znači za malo puna četiri dana, a već ima 165 poseta.
Pitam se, jel ovo pčelarski ili rakijski forum ;D
Dajte kolege, kalendarski počinje nova pčelarska sezona pa se malo posvetimo pčelarstvu.
Kod mene rakija se peče u jesen, a sada nije nitu vreme za pijanje, premnogo e vrućeee.... ;D
-
Da kolega i jesi i nisi u pravu voće i plodovi voća su usko vezani za pčelarstvo ,pitanje kad se povezuje kaca sa kominom
-
I za kraj, da postavim trik pitanje.
U stilu nama svima dragog Ivana Brndusica. U stilu : A koja je ovo pcela?
Pitanje: Sto je u ovoj flasi?
Ostatak u flaši sa vodom prilikom pečenja rakije kada mlaz alkohola prvo pada u flašu sa vodom,zabluda je da se na taj način može odvojiti metil alkohol od etanola. Taj beli talog u flaši su viši alkoholi i jedinjenja bakra kojih ima više ako kazan nije od elektrolitički čistog bakra. Procenat metil alkohola se može smanjiti odbacivanjem 1-2 procenta prvenca od zapremine kazana.
-
Da kolega i jesi i nisi u pravu voće i plodovi voća su usko vezani za pčelarstvo ,pitanje kad se povezuje kaca sa kominom
Da kolega Radoslave, ja bih rekao da pčelarstvo i voće su usko povezane (ali samo zbog oprašivanja cvetova voća od strane pčela koje usput u košnice donesu puno polena i nešto nektara, a nadalje opet kako nalaže priroda). Tako, ove godine kod mene pčele su lepo završili posao što se tiče oprašivanja ali sve je bilo đzaba kad je udario grad koji utukao svo voće, tako da nema plodove voćaka da pčelice ohlade dušu u ove paklene dane, a kamo li da ima i za kacu i rakiju.
Odgovor na tvoje pitanje: kaca sa kominom podvezuje se kad je puna.
Kolega Radoslave šalio sam se malo (zato i one smajliće), kolege su se tako udubile u ovoj temi i pišu li pišu posebnim pijetetom ...
-
Hvala kolega na odgovoru kod mene su dobro rodile ove rane to su one divlje već sazrevaju i berba je u toku a one požegače starinske idu u septembru inače svo voće kod mene se ne tretira a bogami dobro rodi bude koliko bude ljudi ovde ne vjeruju u prskanje nadam se i u buduće da će tako biti u protivnom nebi valjalo
-
Tako je Ivane. Ima tu i etericnih ulja koje se u kontaktu sa vodom ponasaju kao oblacic. Zabluda starijih generacija je bila da je to metil alkohol. A nije. Rodjak koji drzi onu flasu na slici i dan danas je ubijedjen da je to to. Strasno mu je cudan ovaj novi sisitem nas ``mladjih`` rakijasa koji prosipaju rakiju i ne ``prepiraju`` rakiju preko vode :)
Kolega Blagoja, jeste ovo pcelarski forum, ali ovdje je rijec o bliskoj temi i uzrocno posledicnoj vezi. Bez pcela nema ni rakije :) Znam naravno da se salite :) Vecina kolega pcele drzi ne samo iz koristi, vec i iz ljubavi. A ljubav nije ogranicena samo na pcele. Ima nesto i u toj casici. Meni licno najvise prija sam proces. Barem tri ili cetiri vikenda sjeseni meni prodje u dobrom drustvu, kraj rostilja ili kazana za corbu. Tutnji vesela masina. Pcele zuje i kidisu na vrijesak koji tada cvjeta itd itd.
Svako ima svoj otrov. Kakvih sve na svijetu ima , ovaj nas je najbezazleniji :)
A ko rakiju ne voli, ovu temu moze i da ignorise :)
-
Према саветима стручњака али и искуству домаћина који деценијама пеку домаћу ракији-шљивовицу,у комину шљиве се обавезно додаје 2 до 5% посто шећера,и тај шећер прође фазу ферментације и није уопште штетан.Количина која се додаје зависи од слаткоће убраних шљива и посебно од једрине плодова.Такође се додаје минимална количина квасца који поспешује ферментацију.
Ја ракију печем тако што је оставим у препеку јачине 60 до 70 степени.Касније тако добијену количину спустам на јачину до 48-50 степени правилним додавањем медицинске дестиловане воде.
Овако се добије знатно квалитетнија ракија,мање времена се одвоји за дестилацију и мање потроши дрва а добије се скоро иста количина препечене ракије.У поступку препека мозе се у казан додати по неколико комада плода шљиве или на излазу огољено парче дрвета шљиве пожегаче(тако што се скине само она танка тамна кожица а остане она подкожица која у ствари даје и шмек и боју ракији).Ракију након печења држим у бурету,храстово је боље од дудовог и багремовог,највише три месеца да мало укрти,јер свако дуже држање имате губитак на количини и због тинина који се из бурета ослобађа ракија губи основни шмек,добија превише тамну боју и помало горчи.
Овако добијете препеченицу боје злата која је по мени најбоља боја препеченице.
Наравно,најбоље је комину ослободити од кошпица,уосталом то је сада и исплативо јер се кошпице сада откупљују,али то тражи посебно направљену машину и посебан поступак за дестилацију јер долажи до загоревања,па су најбољи за то казани са мешачем или решетке,кукурузна комина на дну и слично.
На крају мало оладити ракију и послужити је уз добар Пљеваљски сир и Ужичку пршуту.Живели!
-
Da se ukljucim i ja u temu...
Ja sam ove godine sakupio veliku kolicinu sljiva jer je rod nadprosecan,sve je stavljeno na fermentaciju bez dodavanja secera jer je u pitanju stara sorta sljive u mom kraju poznate kao "Ranka" koja ima veliki posto secera...
Da li je dobro iscediti kominu (suvu materiju izbaciti),a u kazan sipati samo tecnost i tako ispeci rakiju? Da li ima neko iskustva sa pecenjem na ovaj nacin i da li je moguce dobiti kvalitetnu rakiju tim postupkom?
Time bi se smanjila opasnost od zagorevanja kazana!
-
Da se ukljucim i ja u temu...
Ja sam ove godine sakupio veliku kolicinu sljiva jer je rod nadprosecan,sve je stavljeno na fermentaciju bez dodavanja secera jer je u pitanju stara sorta sljive u mom kraju poznate kao "Ranka" koja ima veliki posto secera...
Da li je dobro iscediti kominu (suvu materiju izbaciti),a u kazan sipati samo tecnost i tako ispeci rakiju? Da li ima neko iskustva sa pecenjem na ovaj nacin i da li je moguce dobiti kvalitetnu rakiju tim postupkom?
Time bi se smanjila opasnost od zagorevanja kazana!
Бојане,прочитај из почетка неколико поступка је објашњено,па сам одабери!
Мој начин печења је објашњен,а и поред мог начина имаш и других колега који су врло лепо објаснили
њихове начине печења ракије,тако да мој савт још једном немој да стављаш шеќер,јер то није уопште природно
а као упореду ради,кад је била дискусија око спремање сирупа инвертовани неинвертовани загрејани исл
неколко пута је потенцирано да и мед загревањем на преко40 степени ствара HMF,а замисли тек шеќер
и онако за шеќер кажу бела смрт,мож мислити шта ќе да буде у казану приликом печења,опет кажем није то природно.
Сад ќе колеге реќи то нема везе,шеќер се разграѓује приликом ферментације комине,али шта има мед да разгради?
поздрав
-
Бојане, ја додам кесицу лимонтуса који лепо помогне у распадању шљиве. Иначе ракију печем од аутохтоне сорте Моравка и Стенлеја. Коштица иде на дно суда у коме је комина. Када убацујем комину у казан за печење трудим се да коштице остану на дну суда да ми не би укиселиле ракију. Свака шљива са око 16% природног шећера не тражи додавање шећера у процесу врења. Таква је на пример руска џанарика(ако сам добро информисан).
-
За ХМФ би могао да нам помогне колега Киперовић, он је овде на овој теми човек од струке. И мене лично занима да ли када печемо медовачу има ХМФ-а? Искрено ја незнам да ли се ствара у процесу печења ако намажем поклопац казана медом.
Поздрав.
-
Da li je dobro iscediti kominu (suvu materiju izbaciti),a u kazan sipati samo tecnost i tako ispeci rakiju?
Time bi se smanjila opasnost od zagorevanja kazana!
Свакако да може Бојане али проблем је што на тај начин смањујеш рандман (искористивост) сировине. Тешко ћеш постићи такав степен цијеђења да сав шећер буде ослобођен из ћелија и изађе вани кроз сок. У најбољем случају имао би принос дестилата умањен за 20 %.
Свака шљива са око 16% природног шећера не тражи додавање шећера у процесу врења.
Чак и далеко мање. Наше сорте шљиве у просјеку имају 10-12% шећера. У добрим годинама тај проценат иде горе.
За ХМФ би могао да нам помогне колега Киперовић, он је овде на овој теми човек од струке. И мене лично занима да ли када печемо медовачу има ХМФ-а? Искрено ја незнам да ли се ствара у процесу печења ако намажем поклопац казана медом.
Вјеруј да заиста не знам ни ја. То је више питање за технолога. У литератури којом располажем нигдје нисам налазио да се посебно истиче проблем хидрокси метил фурфурола у алкохолним пићима али немојте ме држати за ријеч. Врло је могуће да је присутан у некој од фракција. Ипак сам сигуран да додавање шећера 3 - 5 % које се технолошки дозвољава код воћних ракија не може значајније утицати на појаву ХМФ-а јер воће само по себи садржи шећере. Свакако ћу се распитати код пријатеља технолога па написати.
Углавном видим да скоро све колеге предлажу доста добре технологије за ферментацију и дестилацију :). Поздрав свима.
-
Колеге , да обновимо причу. Је ли неко поставио "веселу машину" ? Код неких колега је већ време.Ја вредно скупљам шљиве, бурићи се полако пуне материјалом за печење. У неким бурићима је кренуло врење. Обећавам за неки дан поставићу слике.
-
Колеге , да обновимо причу. Је ли неко поставио "веселу машину" ? Код неких колега је већ време.Ја вредно скупљам шљиве, бурићи се полако пуне материјалом за печење. У неким бурићима је кренуло врење. Обећавам за неки дан поставићу слике.
Ух Владо,код мене нема ове године, шљиве су празне,поред пчелињака не прскам уопште
а оне на старој локацији нешто их (вјеројатно мраз) овенуло
у цвату,тако да ове године ВЕСЕЛА МАШИНА код мене неќе да ради! :-\
Али код тебе ќе да буде весело сигурно,све најбоље и чекамо слике!
поздрав
-
Drage kolege, na forumu se vodi intenzivna prepiska o pečenju rakije šljivovice, i vidim da ima dosta dobrih majstora za tu vrstu rakije. Ja sam jedan od onih koji nema šljive ali zato ima jabuke koje izuzetno radjaju te jedan deo koristim da ispečem rakiju za moje potrebe. Ja imam svoj način pripreme melase za pečenje, i on je ovakav: Jabuke sameljem specijalnom" muljačom" pripremljenom za muljanje jabučastog voća. Na sto litara melase dodam 5kg šećera i 20 litara vode. Sa šećerom rastopim i5 malih kockica pekarskog kvasca. Najbolje je zatvoriti bure a da ono ima na vrhu "vranj" na kome će izlaziti vazduh. Ako nemate takav sud onda može poklopac a preko njega folija . Potrebno je svremena na vreme promešati dobro masu u buretu. Kad se završi vrenje pristupam pečenju meke rakije, nakon čega meku porepičem i jačinu odredjujem sam. Verujem da ovaj moj način sigurno ima ,manjkavosti pa ako ih neko primeti neka se javi i zajedno ih ispravimo. Dosad sam po mom znanju i umeću i onih koji su degustirali rakiju spremao dobru i pitku rakiju, koja jedino ne valja kad se unese u organizam u velikim količinama. Pozdrav svim forumašima a posebno onim koji peku ovu vrstu rakije.
-
;) Imamo identican postupak. Sa time sto ja koristim ( tj. koristio sam. stradala je, moram da napravim novu ) rucno pravljenu sjeckalicu. Motor od ves masine i kazan od bojelra . :) Improvizacija ali vrlo efikasna. I ja ne koristim vranj. Poklopim debelim celofanoom i ucvrstim sa dva tri reda lastike. Kada pritisak se naravi, nadje nacina da odusi :) Mijesam u pocetku svakih par dana. Kasnije i ne diram . Pecem 3 kazana patoke pa jedan prepeke.
Pozdrav :)
-
Да обновимо тему. Ја данас почео са печењем ракије. Весела машина стартовала. Ту су и помоћници: син,супруга,таст,ташта . Исто је и код комшије. Зимница се припрема на традиционалан начин. Слана удесила башту па је ред да се почисти. Права јесења атмосфера.
Сутра правим паузу. Састанак код шатора на Ташу у 12 часова. Долазимо Верица и ја са Лесковчанима. Видимо се.
-
Наставак: ;D
-
Зимница:
-
Čiča peče rakiju
Čiča peče ra... akiju,
zatvorio a... avliju.
Jedan bezobrazan
sakri se za kazan,
pa mu popi ra... akiju.
Ja zabacih u... udicu
na garavu cu... curicu.
To je čula nana,
pa joj nije dala
izaći na u... ulicu.
Pa i ja sam mo... omak fin,
kao da sam ba... abov sin.
Sedim, pijem, pušim
i špricere rušim,
narav mi je ve... esela.
-
Биће љута шљивка од 22 града, па још кад ужути у бурету. Ма знамо ми шта радимо: ракија и мед нису кварљива роба,што дуже стоје то бољи.
-
Svaka čast domaćine .
Svako ima svoj posao samo tast sedi i kontroliše :)
Vlado , ovo je sinu "životna" škola. Tako se deci polako nameću porodični poslovi i porodične obaveze.
Ovo jedan lep jesenji dan u vašoj porodici :)
-
Vesela masina ;)
-
Daje radost svima :D :D :D
-
ja nepijem imam 2000 litra rakiju šjlivovu stara do 15 god..Ona ide na ludilo kad se popije previše..ŽIVELI..MEDNO SVIM KOLEGAMA....
-
Veliki pozdrav svma.
Interesuje me da li bi neko imao vremena da malo detaljnije objasni kako se odredjuje koliko ce rakija imati stepeni ili gradi? Od cega to zavisi?
-
Evo, krajnje pojednostavljeno.
Voce ili grozdje ima u sebi odredjeni procenat secera. On varira i od vrste i od godine. Taj secer , uz pomoc kvasca, u odredjenom vremenskom periodu se pretvori u alkohol. To se zove alkoholno vrenje.
Pecenje rakije je u stvari klasicna destilacija. Od kolicine secera u smjesi koja se kuva, zavisi koliko ce biti rakije a prilikom same destilacije vrsi se odvajanje onog procenta rakije koji se zeli. Prvo iz kazana izlaze visoki alkoholi i uvjek je dobro prosuti prvi litar. Nakon toga sve sto izlazi je rakija.
Kako ona istice , a to ide polako i sto sporije to bolje, tako procenat alkohola u toj tecnosti je sve manji. Mjeri se u posudi procenat alkohola sparavom koja lici na toplomjer. Kada dodje do cifre koju domacin zeli, tu se stvar prekida. Rakija se ostavlja po zelji. neko je voli na 55 stepeni neko na 40. Stvar ukusa.
-
Ljudi KAZAN je kod mene u nedelju pa nadalje dok se ne ispece izvolte na degustaciju
da ne gubim reci i pisem dzabe sta i kako.
-
Drage kolege, prošli vikend ispunjeni je lepim i korisnim jesenjim poslovima.Ima li lepše situacije od prikupljanja jesenjih plodova. A mi smo ispekli šest kazana rakije od jabuka, završili branje jabuka i ostalih plodova iz male bašte. Uspeli smo da sameljemo i jednu količinu jabuka za spremanje jabukovog sirćeta. Bilo je korisno, ali i dosta naporno. No, uz dobro društvo i dobru kapljicu sve je lako i zabavno. Evo i nekoliko sličica a ima ih dosta.
(http://s23.postimg.org/gb19l3zjf/DSCN0324.jpg)
(http://s22.postimg.org/4frcbqhpd/DSCN0343.jpg)
(http://s13.postimg.org/iu0qwvlxj/DSCN0366.jpg)
(http://s16.postimg.org/bo99rh0cl/DSCN0345.jpg)
-
Рашо,мученица треба да се дегустира и то на твом и мом пчелињаку.
Све честитке за тебе и Србијанку :)
-
Vlado, mučenica je upravo pripremljena za dobre prijatelje, koji znaju da je degustiraju. Zato, izvoli, a naravno i sve ostale kolege pčelari dodjite da se družimo i počastimo. Pozdrav svim kolegama!
-
Колега Радисаве, имате веома интересантну машину за уситњевање воћа. Можете ли снимити "ножеве" да би схватили радни захват и копирали.
Поздрав из Власотинца
-
Ja sam do skoro imao masinu napravljenu od kazana iz bojlera ( donji dio otvoren ) i sa prikacenim motorom od ves masine. Unutra su bila tri noza i otvor sa lijevkom sa strane za sipanje jabuka.
Ali... kada se jedan od tih nozeva slomio ( mlio sam ajdare koje su vrlo tvrde ) i kad je rikosetirao , probio plasticno bure ispod njega i prozujalo mi pored noge...... samo sam ga spakovao u kontejner. Da sam stajao 10 cm u stranu probilo bi mi nogu , jednako kao i debelu plastiku bureta od 500 Litara.
Ne volim kolega te improviacije. Ovo kazem jer sam ispricao ovu pricu da bi neko naucio iz moje greske.
Ove godine i nije bilo voca u mom kraju. Godina je bila cudna, ali ocekujem iduce godine dobar rod. A umjesto sjeckalice probacu da se organizujem sa presom za voce. Vise necu da vrsim fermentaciju usitnjene jabuke jer necu da dozvolim da fermentira zajedno sa suvom masom i kosticama. U tim kosticama jabuke je otrov cijanid. Umjesto klasicne jabukovace, ici cu na kalvados. Baskijska rakija od jabuke. Razlika je samo u tehnologiji. Fermentira samo SOK od jabuke i mora odlezati barem 3 god u manjem ( do 100 Lit. ) hrastovom buretu.
Pozdrav svim kolegama rakijasima :)
-
Sretene, ova mašinica kupljena je u Nišu u prodavnici "Raj Komerc". Jako je prosto uradjena ali je jako efikasna.Ja je ručno pokrećem i za kratko vreme sameljem 50kg voća, najviše jabuka.Ja ću sada pokušati da opišem njen rad, a kad budem ovih dana išao na plac slikaću i postaviču slike. Ona ima od čvrstog lima bubanj, koji je u redovima zasečen, i taj zasečeni deo je oštar i podignut iznad nivoa bubnja. Upravo ti isečeni delovi lepo seku i sitne jabuke , kao na kuhinjskim rendima. S obzirom, da nije skupa neznam dali se isplati da je sami pravite. Sadašnju cenu neznam, potrudiću se da i nju saznam i objavim. Neznam koliko sam uspeo da vam bar malo približim njen rad i funkciju bubnja. Pozdrav i pitajte slobodno!
-
Колега Радисаве хвала на одговору.
-
Ja imam mašinu za mljevenje voća na el pogon i vjerujte da je spas 500kg voća sameljem za 1 sat samo je stavim direktno iznad kace i sipam dok naspem iz đaka kantu voća ona je prehodna samljevena baš je stroj za deset inače ručni rad jednog majstora bez el motora košta 100evra
-
Колега Радославе, било би корисно за све нас да сликате (радни захват) ту Вашу направу да и ми добијемо информације о њој које можемо искористити код набавке-израде сличне.
Поздрав из Власотинца
-
Biće i slika trenutno sam u velikom poslu pčenje rakije, sutra posječim pa ću u toku sl sedmice naći vremena za fotku i biće na forumu poz
-
(http://)Sad bili gosti,Arsenijevic doneo neku domacu da proba da podmiti da ga primite na forum!!! ;D ;D ;D
-
(http://)Sad bili gosti,Arsenijevic doneo neku domacu da proba da podmiti da ga primite na forum!!! ;D ;D ;D
Arsenijevića primamo na "neviđeno"a rakiju neka ponese za svaku eventualiju.... :) ;)
-
Al od ove se ide unazad! ;D ;D ;D
Pa tako sve do Uzica...ha-ha....
Odose kod Gocija rano,valjda ce biti dobri?
-
Odose kod Gocija rano,valjda ce biti dobri?
Nisu valjda i flašu poneli da ih greje uz put :D ?
-
pozdrav za kolege sa slike. :)
-
Evo, krajnje pojednostavljeno.
Voce ili grozdje ima u sebi odredjeni procenat secera. On varira i od vrste i od godine. Taj secer , uz pomoc kvasca, u odredjenom vremenskom periodu se pretvori u alkohol. To se zove alkoholno vrenje.
Pecenje rakije je u stvari klasicna destilacija. Od kolicine secera u smjesi koja se kuva, zavisi koliko ce biti rakije a prilikom same destilacije vrsi se odvajanje onog procenta rakije koji se zeli. Prvo iz kazana izlaze visoki alkoholi i uvjek je dobro prosuti prvi litar. Nakon toga sve sto izlazi je rakija.
Kako ona istice , a to ide polako i sto sporije to bolje, tako procenat alkohola u toj tecnosti je sve manji. Mjeri se u posudi procenat alkohola sparavom koja lici na toplomjer. Kada dodje do cifre koju domacin zeli, tu se stvar prekida. Rakija se ostavlja po zelji. neko je voli na 55 stepeni neko na 40. Stvar ukusa.
G-dine Milosavljevicu, hvala Vam puno na odgovoru.
U sustini, znao sam sve sto ste napisali, ali hteo sam samo da budem siguran. Sto se tice kvasca koji ste pomenuli, da li se on dodaje u smesu koja vri ili je to neki prirodni kvasac koji se nalazi u vocu?
Sto se tice same rakije koja izlazi iz kazana, ona se meri spravom koja se zove gradomer, ako ne gresim, a 1 grad ima 2.5 stepena!? Posto ste rekli da kako rakija istice procenat alkohola je sve manji, to znaci da ja mogu da pustim da ona tece i do, npr, 1 grada ako to zelim, ali zato ce mi rakija biti slabija!?
Jos jedna stvar. Video sam da neki ljudi ovu prvu rakiju koja je istekla ponovo vracaju u kazan i ponovo je peku. Zasto se to radi i sta se time dobija?
-
Da bi se dobilo što više akkohola destilacija se prekida kad grad pokazuje 8 do 9. Ili da destilat bude oko 12 do 14 gradi. To je takozvana meka rakija. Meka rakija ide ponovo na pečenje ili destilaciju i kada pokaze da ima 24 grada ta frakcija se odvaja na stranu. Ostatak destilacije je patoka i ona se dodaje tj meša sa blagom te se prepice. Ova što je 24 do 26 gradi se razblažuje destilovanom vodom i to po želji do potrebne jačine od 19 do 21grad. Neki ne razblazuju već je ostavljaju tako na 26 gradi. E kad popiješ dve takve, zbogom pameti a četri pet obara konja. Ovde sam pisao o prepečenici. Ima i varijanta koja se zove PODLIVUŠA. Kada meku rakiju vraćamo na prepek dodaje se jedan deo oko 20% komine. To se radi zbog arome da se "oseti" ukus i miris od kog je voća. To je i najlepša rakija i nebi trebalo da je jača od 18gradi. Lepa ukusna i mirisna. Ali poslovica kaže da rakija neće mirna ni u buretu a kamo li kad se pije.
-
Nenade, Miroslav je ovo objasnio a ja cu samo oko kvasca. U teoriji postoje selekcionisani kvasci i ima tu dosta visoke matematike. Ali u praksi i pekarski je odlican :)
Postoji nesto sto se zove ``srce rakije`` To je ono sto istekne poslije drugog litra pa dok ne padne na nekih 35 stepeni. ( Na grade je lako preracunati ) To srce ima najbolji odnos rakije i svega ostalog sto ide kao destilat. Ja ne bih zalio da prospem onaj prvi litar - dva nikada. To su visoki alkoholi i to je goli otrov. A ono ispod 35 slobodno prepeci. A ispod 9- 10 gradi i ne izdvajaj. Steta da gori kazan bez veze.
Inace. Kada peces. Uvijek ispeci jedan kazan vode ``na prazno``. Cak i ako si napravio pauzu od dvije nedelej u pecenju. Izgubices sat - dva ali ocistices kazan :)
-
Pravo je zadovoljstvo čitati ove stručne i korisne savete oko "pečenja" rakije...
Da li je negde objašnjeno otkud termin "pečenje", kad se sve vreme nešto kuva ???
-
Pravo pitanje, a mozda ce neko dati logican odgovor.
Inace u mojoj okolini gde skoro svi proizvode rakiju, koristi se termin kuvanje rakije.
-
Ima li neko objašnjenja zašto se rakija naziva mučenica?
-
Pa i ne bila mučenica kad na takvoj toploti se stvara
-
Tu sam ostao bez teksta :) :) Ali zato znam koji je moj omiljeni rakijaski termin :
- Vesela masina ! :) :)
PS. Ostao sam Nenadu duzan oko vracanja rakije u kazan.
Tako se peku uglavnom vocne rakije sa manjim procentom secera. Recimo jabuka. Ima dva naciuna. Kazan na kazan ili poker sistem ( tri pa jedna ) .
U prvom slucaju ne izdvaja se srce rakije vec se samo ispece kazan dok ne dodje patoka na 15-tak stepeni. Zatim se sva ta patoka vrati u kazan i ponovo ispece , ali sada se prospe prvi litar-dva i izdvoji samo srce rakije do 35-40 gradi. Ostatak do 15 se iscuri i ostavi za drugu turu. Poslije toga sve opet samo se u drugom kazanu doda i ono malo patoke iz prethodnog turnusa.
A u poker sistemu se ispecu tri braza kazana i sva patoka se nakon toga stavi u kazan i doda malo vode i 20-tak liitara komine - dzibre - kako ko zove. I onda se prepece. Isti sistem. Izdvoji se srce.
Takva prepecenica je dosta jaka. Izadje recimo 55 stepeni. Neko ostavlja tako a neko je razbija sa destilovanom vodom.
Eto, :)
-
Da bi se dobilo što više akkohola destilacija se prekida kad grad pokazuje 8 do 9. Ili da destilat bude oko 12 do 14 gradi. To je takozvana meka rakija. Meka rakija ide ponovo na pečenje ili destilaciju i kada pokaze da ima 24 grada ta frakcija se odvaja na stranu. Ostatak destilacije je patoka i ona se dodaje tj meša sa blagom te se prepice. Ova što je 24 do 26 gradi se razblažuje destilovanom vodom i to po želji do potrebne jačine od 19 do 21grad. Neki ne razblazuju već je ostavljaju tako na 26 gradi. E kad popiješ dve takve, zbogom pameti a četri pet obara konja. Ovde sam pisao o prepečenici. Ima i varijanta koja se zove PODLIVUŠA. Kada meku rakiju vraćamo na prepek dodaje se jedan deo oko 20% komine. To se radi zbog arome da se "oseti" ukus i miris od kog je voća. To je i najlepša rakija i nebi trebalo da je jača od 18gradi. Lepa ukusna i mirisna. Ali poslovica kaže da rakija neće mirna ni u buretu a kamo li kad se pije.
Zaista opsiran i kvalitetan odgovor, ali nisam bas najbolje sve shvatio.
Kada pocnem da pecem, da li najbolje da meku rakiju prekinem kada gradomer pokazuje 8-9 ili 12-14 gradi? Ili je sve to na meni? Dalje, kada ovu meku rakiju vracam ponovo na pecenje, da li samo preporuceno da prekinem proces kada dodje do 24-26 gradi ili mogu da je pustim do 20-21 grad da je ne bih razblazivao sa destilovanom vodom?
Ova patoka (kako ste je nazvali), ona je u sustini samo "nastavak" ove ponovo pecene meke rakije, jel da!? I nju mogu da pustim do koliko hocu gradi!? Nije mi jasno ni sta je to blaga? Koja je to rakija?
Ova podlivusa zvuci interesantno. Da li ona striktno ne sme biti jaca od 18 gradi ili ta mera samo preporucena?
Nenade, Miroslav je ovo objasnio a ja cu samo oko kvasca. U teoriji postoje selekcionisani kvasci i ima tu dosta visoke matematike. Ali u praksi i pekarski je odlican :)
Postoji nesto sto se zove ``srce rakije`` To je ono sto istekne poslije drugog litra pa dok ne padne na nekih 35 stepeni. ( Na grade je lako preracunati ) To srce ima najbolji odnos rakije i svega ostalog sto ide kao destilat. Ja ne bih zalio da prospem onaj prvi litar - dva nikada. To su visoki alkoholi i to je goli otrov. A ono ispod 35 slobodno prepeci. A ispod 9- 10 gradi i ne izdvajaj. Steta da gori kazan bez veze.
Inace. Kada peces. Uvijek ispeci jedan kazan vode ``na prazno``. Cak i ako si napravio pauzu od dvije nedelej u pecenju. Izgubices sat - dva ali ocistices kazan :)
OK, za kvasac je onda sve jasno. Samo, u kojim kolicinama se on dodaje? Koji je najbolji odnos?
Ovo srce rakije, to je, ustvari, najcistiji procenat meke rakije!? Sta radim sa njim ako ovo posle njega vracam da se prepece?
Znaci, kada meka rakija dodje do 9-10 gradi tu prekidam proces, prosipam kazan i pocinjem drugi?
Nadam se da nisam postao dosadan sa ovim pitanjima i, naravno, hvala na opsirnim odgovorima!