Iako je put bio veoma dalek (preko 200km u jednom smeru), a ja vozio prilicno brzo, onako policajski, predlozih Miljku kada smo bili na Zlatiboru da pozovem Djoku i proverim da li je kuci. Posle njegovog potvrdnog odgovora, rekoh da imamo dvadesetak minuta za vidjenje.
Djoko nas saceka na magistralnom putu. ispod brda i zajedno se uputismo ka njegovom prelepom domacinstvu.
Doceka nas ispred kuce njegova gospodja Beba sa kojom se tek tada prvi put i vidosmo.
Na stolu nas je cekao tek izvrcani ovogodisnji med, prelepe boje i isto takovog ukusa, kao i hladna voda sa obliznjeg izvora.
Odmah je stigao tradicionalni tek pripremljeni dorucak, palacinke od heljde punjene sirom, a zapecene kajmakom i jajima. Pa uz to i kiselo mleko.
Obidjosmo pcelinjak u dvoristu kuce i jos jedan na oko 150 metara gde se i slikasmo sa "kosnicom rekorderkom".
Slikasmo smo se sto Djoko ovde i objavi, onako bratski i pcelarski izljubismo i krenusmo za Prijepolje, o cemu sam vec ovde pisao.
Hvala vam Bebo i Djoko na srdacnom gostoprimstvu, pa da se vidimo i u nasim domovima.
