Dragi moj komšija i prijatelju Đoko,
Kad su Ivanjički pčelari zaborabili svog starog , dobrog pčelara (kao da mi nikad nećemo ostariti), tu je Đoko da nas na to podseti. Naš Milosav je sigurno zaslužio jedan teks, jednu lepu priču u našem časopisu za sedamdesetogodišnjicu aktivnog bavljenja pčelarstvom. Meni to pisanje baš ne basta. Nekad davno kad sam bio osnovac na kraju mog pismenog zadastka, profesorka Srpskohrvatskog jezika uz ocenu uvek je dodala: "Rukopis ti je očajan, ali odgoviorio si na temu dobar (3)."
Za priču o našem Milosavu moraćemo da sačekamo našeg Dedu Australijanca. Deda je dobar lovac i pčelar a za lepe priče je specijalista.
Milosav je prvi dao novčanu donaciju za adaptaciju naše pčelarske kancelarije. Kad Deda sroči tekst, uz kaficu (koja sigurno od Milosava neće izostati, kao kod Miloševića) sa Dedom i Milosavom i uz tvoje prisustvo, u našoj pčelarskoj kancelariji, moramo izveršiti recenziju teksta.
U vezi tvoje male tajne - Zaklela se zemlja raju da se sve male i velike tajne znaju. Operativnim radom iz pouzdanih izvora sa Zlatara, dobio sam informaciju da Đuko uveliko radi na svojoj knjizi o pčelastvu, o pčelarima i za pčelare. Od istog izvora sam obavešten da će promocija knjige biti i u Ivanjici. Ovo će sigurno biti još jedan Đokov doprinos razvoju našeg pčelastva.
Što se tiče našeg debatnog kluba, sigurno će nastaviti sa radom, ali nažalost bez našeg prijatelja Mirka. Da bi M;irko prisustvovao debatnom klubu i učestvovao u debati, uz čašicu mora biti obezbeđeno mlado, vruće reš pečeno praseće pečenje a mi to u ovo krizno i teško vreme nismo u mogućnosti uvek da mu obezbedimo.
Pozdrav od Ranđa
