Bavljenje pcelarstvom je nekome hobi,nekome dodatna zarada
a nekome osnovno zanimanje.Pored svog posla i bavljenja pcelarstvom
svako od nas ima ili je imao nesto sto ga je zaokupljalo .
Moj hobi je bio golubarstvo i bavljenjem golubima sam proveo 17 godina.
I dan danas imam zavisnost prema njima a glava sama krene ka nebu,onda se trgnem
i nastavim kud sam posao.Mnogo vike ,dreke ,svadje,takmicenja,druzenja.
Energicno i zahtevno.Golubarski ispit za sudiju sam polagao kod Saliha Mehmedovica
i prosao sa svim tacnim odgovorima.Imao sam tu srecu da upoznam najvece legende Srpskog
golubarstva a od najveceg golubara u istoriji golubarstva ikada Jaroslavom Pajgerom cak
da budem i prijatelj.Jarkovi golubovi su pojam i svi prvaci Srbije su mu skidali kapu .
Imao sam tu cast i privilegiju da komentarisem ,vrsim selekciju i pripremu njegovih ptica.
Zadnji njegov rezultat je mojih ruku delo i napravio ga je u 74 godini.
Golubarstvom sam prestao da se bavim zbog svog cestog odsustvovanja od kuce
nekada i po 3 meseca zbog posla,a golub to ne trpi.Svake godine smo pravili godisnje skupstine
uz jelo i pice i dodelu pehara se slavilo uz muziku do zore.
Pero kad jednom udje u dusu iz nje nikada ne izlazi,a na moje prugaste arape,darcine,bozove ,mavijane osta
secanje i tuga na lepe dane koji se nikada vratiti nece.
Ovaj tekst posvecujem Jaroslavu Pajger legendi Beogradskog i Srpskog golubarstva mom
pokojnom ucitelju i prijatelju.
