Od četvrtka do nedelje, sa sinom i suprugom sam boravio u Republici Madjarskoj, u banji Harkanj. Usput, kontaktirao sam kolegu Pavo Koltai, sa pitanjem gde se nalazi njegovo mesto Gornji Martinci. Pomislio sam da bi možda, ako je to blizu banje, mogli da se sretnemo na čašici razgovora. Pavo me je pozvao da u subotu, sa njim odem do mesta Seksard na sajam pčelara. Naravno da sam prihvatio.
Da ne gnjavim detaljima, Pavo me je "pokupio" ispred hotela i narednih 90 km smo "utrošili" na razgovor. Pogodite o čemu.
Domaćin mi je razjasnio poznavanje jezika. Ne kažem da bi mogao da predaje na filološkom fakultetu, ali Pavo govori ( da kažemo ) srpski više nego upotrebljivo. Elem, kako su Gornji Martinci na Dravi, kako Pavo reče "na granici sa Jugoslavijom", pa su u nižim razredima osnovne škole učili srpsko-hrvatski, a čak i ćirilicu.
Kada smo stigli na mesto zbivanja, uočilo se da je nešto tezgi ispred hale. Medju njima je bio i izlagač iz Zagreba, na čijem su se štandu nalazili i preparati kolege Stipe Matića.
I unutra, u hali, oko sale sa binom, bilo je još izlagača, kako iz Madjarske, tako i iz Češke i Slovačke.
Pavo reče da je to sajam srednje veličine, pa da zbog toga nema previše štandova.
Najzastupljenija su bila sredstva za suzbijanje varoe, zatim pogače i suplementi u prihrani pčela. takodje, na par mesta je bilo i vaga, jedna SMS, a druga sa direktnim iščitavanjem i može se reći da se u Madjarskoj za te vage traži više novca, nego kod nas.
Za jednim štandom su bila predstavljena dva sistema zaštite pčelinjaka. Prvi je sa kamerama i SMS dojavom "zbivanja" na pčelinjaku i tu je cena bila oko 400 €. Drugi sistem je sličan Dejanovom - sa centralom i "klasterima", koji reaguju na pomeranje i u radio-vezi su sa centralnom jedinicom. Cena sistema je malo niža nego Dejanovog, ali ni centrala nema GPS i ne bi se mogla pratiti. Pronalazač je to obrazložio velikom potrošnjom GPS uredjaja, što govori da nije uspeo da nadje tehničko rešenje, kao Dejan.
Interesantan je za mene bio i cilindar za obeležavanje matica italijanske proizvodnje, koji podseća na jedan naš model.
Bilo je i nešto košnica, ramova i satnih osnova u ponudi. Bilo bi nekorektno da ne kažem da su Madjari čuli i za DB i za LR košnicu. Čuli jesu, ali teško da ćete naći bilo šta da kupite, što bi moglo da se uklopi u dimenzije ovih košnica. A i zašto bi, kad ni njih nema u ponudi (a ni u upotrebi).
Najveći proizvodjači bagremovog meda pčelare domaćim i Farar košnicama. Zaboravio sam im ime, ali se nadam da će me Pavo dopuniti ( on je član BPP foruma, ali ne piše ).
Na sajmu su držana tri predavanja, od kojih smo prisustvovali na dva. Mladi velepčelar iz Rumunije je pričao o razvoju i ishrani pčelinjih zajednica. Kada bih vam rekao na čemu, po njemu, med rodi, sigurno bih bio doživotno banovan sa foruma.
Drugo predavanje o borbi protiv varoe, držao je veterinar, Madjar, koji je radio istraživanja o efikasnosti sredstava.
Inače, kod severnih suseda, u velikoj modi i ekspanziji je "Check mite +", a amitraz, pod raznim nazivima i u raznim oblicima je glavni i najmasovnije primenjivan preparat.
Na samom sajmu, Pavo je kupio dimilicu, Stipin preparat protiv varoe, cilindar za obeležavanje matica i još neke sitnice, a meni je poklonio silikonski alat za izradu voštanih matičnjaka ( po 10 komada). Mene je podsetio na silikonsko vime, a pomalo i na one drvene, koji se kod nas koriste.
Po završetku skupa, pozvao sam Pava na piće, pa se ispostavilo i da ćemo ručati, ali na kraju domaćin nije želeo da dozvoli da trošak bude na meni, već je ceh prebacio na svoju blagajnu. Kao što je to uradio i u dolasku, pošto nije želeo učešće za gorivo, a još je počastio i espreso.
Kaže, ja ću častiti kada on dodje u Beograd. Dogovor sklopljen...
U hotel me je vratio oko 15,30 časova i želim još jednom da zahvalim veselom i galantnom kolegi Pavu na druženju, prevodjenju i čaščavanju.
U prilogu teksta, nekoliko fotografija.
