Sinoć je zaista bilo gusto! Neviđena mećava, ali obećanje predsedniku Divcu nisam mogao da pogazim i peške sam se zaputio, kako Milanko napisa, da ispunim obećanje.
Čitajući ovaj post kolege Djoka, prisetih se kako sam i ja ne tako davno, 9.12.2012.godine putovao da održim predavanje u Lazarevcu.
Puna 2 dana sneg je neprekidno jako padao i sve puteve u Sumadiji dobro zavejao.
Predavanje beše ugovoreno za 10h u Sali Skupštine opštine i iz Kragujevca podjoh svojim vozilom u 7h računajući da ću tu destinaciju od oko
90km laganom vožnjom savladati za oko 2 sata, ali?
Na prevoju Svetinja u neposrednoj blizini Topole put je toliko bio zavejan, a visina snega više od 50cm, i nigde se put i nenazire.
Više puta sam izlazio iz svojih kola i čizmama gazio duboki sneg da procenim gde je kolovozna traka. Vise od 30min nisam video nijedan auto.
Očekujući velike probleme u saobraćaju molio sam mog komšiju profesionalnog vozača da vozi moja kola tog dana do Lazarevca uz honorar od 20evra koji sam mu obecao, ali u startu reče "Nesmem da vozim po takvom nevremenu".
Nekako sam stigao u Lazarevac oko 10,15h, vozeći prosešnom brzinom manjom od 30km/čas.
Da li bi ponovo smeo da vozim po takvom nevremenu, neznam? Sigurno u mojoj 30-to godišnjoj vozačkoj karijeri ubedljivo najteža vožnja.
A kako i ne bih stigao, kada je predavanje ugovoreno vise od 30 dana unapred i kolege su u sali uredno čekale.
Bilo je sada u Makedoniji da sam u autobusima prelazio i vise od 300km u toku samo jednog dana, a najčešće po oko 200km dnevno i tako svakodnevno 8 dana uzastopno, što je takodje dosta naporno, ali daleko bezbednije i lakše.
Nikako ovo nisam napisao da bi se pravdao, ili nedaj Bože nekome žalio, jer sam te destinacije mnogo pre dobrovoljno prihvatio, ali da se zna da je i to sastavni deo života predavača. Svaka medalja ima lice i nalicje.
Znajući ozbiljnost kolege Djoka i Divca, a sada vidimo i sta su sve sinoc preživeli da bi pčelarski i drugarski zadatak ispunili.
Od srca cestitam obojici.
