21. oktobar - Streljanje djaka u Kragujevcu

[Kostadinović Rade]

Na danasnji dan 1941.godine nemacki okupatori, pomognuti domacim izdajnicima, u Kragujevcu su po presudi Medjunarodnog suda u Ninbergu, streljali oko 7.000 neduznih rodoljuba, medju kojima su bili i djaci Prve kragujevacke gimnazije, zajedno sa svojim direktorom i profesorima.

To je jedinstven slucaj u svetu, da je okupator izveo djake sa skolskog casa i zajedno sa ostalim civilima streljao.

Na tom mestu je Spomenik Peto tri koji trajno obelezava ovo stratiste, koji su decenijama proslog veka obilazile djacke ekskurzije iz cele SFRJ.

Veliki skolski cas tradicionalno pocinje u 11 sati, a nekada je istom prisustvovalo i preko 100.000 ljudi. 

I na ovom forumu neka to bude zabelezeno, radi podsecanja i pomena neduznim zrtvama. Vecna im slava.

[Jusić Esad]

"Bilo je to u jednoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka u jednom danu..."

Pri spomenu ovog, valja ustati na noge i skrušeno oboriti glavu k zemlji.
Slava im i mir njihovim dušama!

Odlično je što si se ovoga sjetio, a još bolje što si ovdje postavio.

Pozdrav, svako dobro!

[Đoko Zečević]

Dok sam radio u školi, više puta sam vodio srednjoškolce na Veliki školski čas u Šumarice.
Kada čovek sve ovo vidi i čuje i ako ima bar malo savesti, bez obzira na partijsko opredeljenje, veru ili obrazovanje,
mora osetiti tugu za mladošću koja je nevina i bez ikakvog opravdanog razloga prekinula sva svoja strmljenja i nadanja!?

Kada se ubija mladost, pa bilo gde i bilo kada u svetu da se to radi, takav postupak smatram najvećim mogućim zločinom koji
(ne) ljudski um može kreirati i ostavriti?

Hvala kolega Esade na potsećanje na zajedničko nam učenje.

Rade, hvala na postu.

Evo i poeme:

[ Invalid YouTube link ]


Prošle godine sam bio gost Šahovskog saveza Srbije u Šumaricama i napravih nekoliko snimaka

 

[Mihajlović Verica]

 Nek  počivaju  u miru!

Da se nikad ne zaboravi .

   

[Kostadinović Rade]

"Moj pok. sin Dragiša bio je đak VIII razr. Gimnazije. 20. oktobra 1941. god. bio je u školi. Kada su Nemci vršili raciju oni su pokupili i svu decu-đake iz gimnazije, oterali u 3. art-puk – kod topovskih šupa gde su sutra dan 21-X-1941 god. svi streljani.
U momentu streljanja moj pok sin je imao samo odelo, cipele i đačku kapu. Od novca nije imao ništa a isto tako nije imao ni sat. Vraćena mi je legitimacija od opšt. vlasti. Mog pok. sina streljala je nemačka kaznena ekspedicija. Bliže podatke o članovima iste neznam. Sahranjen je kod Stare kolonije."

Leposava Nikolić, kragujevac, 2. januar 1945.

[Kostadinović Rade]

"Dragi tata i mama, pozdrav, poslednji put. Ljubiša" - poruka je 17-godišnjeg gimnazijalca Ljubiše Jovanović koji je neposredno pre nego što su izveli pred streljački vod napisao poruku svojoj majci i ocu.

Njegov otac poruku nikad nije pročitao, jer je i on, što Ljubiša nije znao, bio zarobljen i streljan je istog dana.
Pre 75 godina, 21. oktobra 1941. na poleđinama đačkih knjižica, koverata i nekih ličnih dokumenata, drhtavim rukama ispisane su poruke onih čiji su životi samo nekoliko sati kasnije prekinuti u streljačkom vodu.

Ova i još nekoliko desetina poruka u originalnom obliku čuvaju se u Muzeju 21. oktobar u Kragujevcu.

[Đoko Zečević]

Rade, kao profesor a i kao direktor škole vodio sam više puta moje đake na čas u Šumarice!
Uvek je bilo za pamćenje.
Šumarice su nauk za vjek i vjekov!
To samo mogu da urade zlikovci i niko drugi.

[Marisavljević Srđan]

Da se nikad ne zaboravi.Večna im slava.