Овај веома реномирани скуп сам посећивао, некада и главни организатор био од 1991. године до прошле 2019. године. Ове, 2020. године и не одох по први пут.
Зашто?
Има више разлога, али главни је тај што не бејаше ни једне теме из области војвођанских паша, а наслов саветовања је био „Покрајинско саветовање“. Па какво ми је то „Покрајинско саветовање“, ако нема ни једне теме о сунцокретовој, липовој или паши уљане репице или можда слачице?
Свака част осталим темама и уваженим предавачима , али не може бити „Покрајинског саветовања“ без ових наведених тема!
Некада се знало, било је правило да тема број 1 на саветовању буде „Сунцокрет“. А, данас ?
Рекоше „неки“ у припреми реномираног саветовања да је „сунцокрет већ испричана прича“.
Е, па није драга господо! О сунцокрету се на овом скупу мора и треба увек причати, јер има увек нешто ново, само ви то не знате. Запамтите: Сунцокрет је главна паша Војводине, а по некада и главна паша Србије. Ове године само да је неко из Института за ратарство у Новом Саду имао тему о најновијем њиховом хибриду НС Х 7749, било би сасвим довољно за све учеснике, чак да не буде ни једне друге теме. Међутим ја сазнадох да тај уважени Институт није био ни обавештен да ће Саветовања уопште бити!?
Према НС институту СПОВ мора да има посебан, респектабилан став....
Они су одржали СПОВ, помагали својски и били увек суoрганизатори.
У време ратних 90.-тих година, у време хипер инфлације када СПОВ није имао новаца ни да пошаље обавештења друштвима пчелара бар у Војводини, они су са своје службене адресе слали та обавештења. Низ ручкова за посебне званице су плаћали са свог рачуна било то у ресторану „Ловац“ или у својим пословним просторијама. Мало ли је то!? То се мора ценити и поштовати и увек им давати простора на овом Саветовању. СПОВ и НС Институт су једна нужна симбиоза. Бар ја тако мислим.
Треба се подсетити да је „Покрајинско саветовање“ било највећи и најреномиранији едукативни скуп пчелара током 80-тих и 90-тих година прошлог века, не само у Војводини, не само у Србији него и шире. У другој половини 90.-тих година предаваања су одржавана паралелно у два амфитетра Пољопривредног факултета у Новом Саду. Бивало је преко 1000 посетилаца. Биле су несносне гужве. Неким посетиоцима је знало и да позли. Памтим једну онесвешћену трудницу (у живот је повратио пок. Прим. др Лука Коларевић) и један смртни случај службеника „Агроиндустрије“ из Новог Сада. А, ове године? Колико је посетилаца било и колико излагача?
Бојим се да некоме не одговара да овај реномирани војвођански пчеларски скуп са веома дугом традицијом живи и даље!?
Погодите коме!?
Палић, 11.03.2020 Живослав – Жика Стојановић
