U BOSILGRADU
Na krajnjem jugoistoku ( i jugu, i istoku ) Srbije, u neposrednoj blizina sa bugarskom granicom nalazi se opština Bosilgrad. Opština sa malim brojem stanovnika, neplodnom zemljom, slabom saobraćajnom povezanošću sa drugim sredinama, jednostavno skrivena u kotlini Božičke reke. Ljudi su fini i gostoljubivi. Prava slika o udaljenosti Bosigrada za mene je bila mogućnost čitanja dnevne štampe. Štampa stiže oko 11 i to u ograničenom broju. U opštini ima pčelarsko udruženje sa oko 40 pčelara. Uslovi za pčelerenje su surovi. Zime oštre i duge a paša kratka i slaba. Bagrema ima ali zbog nadmorske visine i i temperature obično cveta početkom juna i medi svake pete godine. U dobrim godina pčelari imaju maksimalno 15 kilograma prinosa svih paša. Ali i u takvim uslovima ljudi se bore i ima zainteresovanih da se bave pčelarstvom. Uz pomoć donatora ( MSP ) i opštine Bosilgrad održana je obuka za početnike sa idejom da im se pomogne košnicama i rojevima da postanu pčelari. Dvodnevnu obuku u dane 28.og i 29.og aprila u organizaciji Igora Arsova, održali smo ja i Dr. Kazimir Matović. Ja za tehnologiju pčelarenja a kolega Matović za bolesti pčela. Polaznici ( početnici ) su bili tako pažljivi iako se radilo o velikom broju informacija u kratkom vremenu. Pre i posle obuke održano testiranje koje je pokazalo zadovoljavajući nivo usvojenih znanja. Posle obuke ja i kolega Matović smo iskoristili da obidjemo par pčelinjaka. Obišli smo pčelinjak Jordana Arsova u Izvoru i Mihalova Zahareva u Bulatu. I pored tako surovih uslova za pčelarenje, pčelinjaci su u dobrom stanju. Preovladjuju DB-10. Odmah se primetilo karakteristično ponašanje pčela ovog proleća odnosno njihova pojačana agresivnost što sam ja osetio ubodom u kosu. Mihalov Zaharev je predsednik udruženja pčelara u Bosilgradu i proizvodjač matica. Za oplodnjake koristi DB-10 podeljena na tri dela po tri normalna rama.
Osim pčelarskog dela obišli smo i crkvu u Izvoru koja je sagradjena početkom 19.veka kada je ovaj kraj bio po vladavinom Turaka od koji je oslobodjen 1912.godine. Izvor je nekad bio opštinsko mesto pa seosko mesto u kome danas žive ljudi svega u pet domaćinstava. Ime je dobio po jednom od tri izvora koji se pojavili posle probijanaja vode iz jezera u rudnik zlata koji je podkopan ispod jezera. Crkva je početkom 19. veka pravljena po odobrenju Spahije kome u Izvoru beše sedište i koji odobri da se gradi crkva veličine “juneće kože”. Snalažljivi graditelji izrežaše juneću kožu na šnitove u tanke oputice, rasprostreše i unutar kruga podigoše veliku crkvu koja je sačuvana do danas. Uz crkvu je sačuvana i škola iz tog perioda a na mene su posebno ostavile utisak kuće ( verovatno u glavnoj ulici ). Završiću ovaj izveštaj sa “ Dobri ljudi, vredni pčelari, lepota prirode ali težak put i surovi uslovi,,.
