Brdsko-planinsko pčelarenje
OSTALE FORUMSKE TEME => Ostale teme van pčelarstva => Temu započeo: Kostadinović Rade Februar 13, 2018, 12:41:01
-
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?
Чувени јагодински Чича(лик са флаше пива) није измишљен лик, нити дело неког илустратора или плод нечије маште. Милосав Митровић Лоса (1892 - 1961) је заиста постојао.
Рођен је у селу Драгово. Био је борац ратова од 1914. до 1918. године када је био тешко рањен због чега су му биле ампутиране обе ноге.
Имао је чезу и коње и када би се ужелео пива, ишао би у јагодинску „Шарену механу".
Људи који су радили у комерцијали пиваре дошли су на идеју да га фотографишу и поставе слику као налепницу.
Када је видео свој лик на налепници, Милосав се силно обрадовао, схвативши да ће „живети" и након смрти.
Највише је волео да седи у селу испред своје старе куће. Када би отишао у Јагодину, у свакој кафани у којој се точило "јагодинско" имао је бесплатно пиво.
Последњих година живота бавио се пчеларством.
Јагодински „Чича“ недавно је заштићен као бренд у Женеви.
-
I naš Weifert je stvarno postojao.
Samo se sada preselio u Zaječar. :'(
-
Ne plači ‚‚ došao ‚‚ je u pravu, zdravu, sredinu ;)
-
Kako da ne plačem?
Jesi li probao nekad izvorni?
Jesi li probao sad taj vaš?
-
A, da li vi znate ko je na ovoj slici poznatih Pionirovih bonbona? ;)
E, to vam je kolege jedan poznati pčelar iz Novog Sada.... Popić Anđeljko.
Slikan je sredinom 70-tih kada je radio kao odžačar u Komunalnom, dimnjačarskom preduzeću u Novom Sadu.
Nekada na lipovoj paši na Fruškoj gori mi je pričao detalje snimanja po krovovima zgrada ...
Sada ima dobre godine, ali još uvek pčelari samo stacionarno.
-
Nešo, Vaše pivo nikada nije bilo ni blizu do "Zaječarca"...
-
::) E ako si mu rekao
-
Jedan od ključnih faktora za proizvodnju piva je kvalitet vode, a pošto je opšte poznato da su vode u Vojvodini generalno loše, zaključak se nameće sam po sebi.
-
Zato je Valjevsko, nije da se hvalim, znate, the best... :D još od 1860te.
-
Nešo, Vaše pivo nikada nije bilo ni blizu do "Zaječarca"...
Ti si Živiću, mlad dečko, pa ni ne znaš šta je dobro pivo... :D
Pančevački "Standard" je bio zakon, a "Weifert", receptura Bratislava - Brace Stojanovića, je bio kvalitet, koji ostale pivare nisu mogle ni da sanjaju.
Tih kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih, pivo se još uvek pravilo od ječma, a ceo Beograd je pio samo Vajferta.
Da se ne lažemo, ni nikšićko Nik Gold Eksport nije bilo loše.
Sadašnje Nikšićko je bleda karikatura tog piva.
A "Zaječarac"? Paaa, najmanje loše od očajnih kukuruznih bućkuriša, koje proizvodjači pretenciozno nazivaju pivom. Priznajem, ako moram da pijem pivo, a mogu da biram, onda je to zaječarsko.
Jedan od ključnih faktora za proizvodnju piva je kvalitet vode, a pošto je opšte poznato da su vode u Vojvodini generalno loše, zaključak se nameće sam po sebi.
Dušane, tehnologija je odavno, u prošlom veku bila u stanju da dotera vodu, baš onakvom, kakvu želimo.
Zato je Valjevsko, nije da se hvalim, znate, the best... :D još od 1860te.
Ne znam kakvo je sada, ali se sećam pre da je bilo nešto bolje od tuzlanskog, od kojeg je bilo gore još samo sarajevsko. ;D ;D ;D
-
Jedan od ključnih faktora za proizvodnju piva je kvalitet vode, a pošto je opšte poznato da su vode u Vojvodini generalno loše, zaključak se nameće sam po sebi.
Mož da bidne, al ne mora da znači. ;)
Da, vode jesu najlošije u Vojvodini, to stoji.
Međutim, nećete mi verovati da kada sam bio pre oko frtalj veka službeno u Pivari Apatin bili su i gosti, tehnolozi Nikšićke pivare, a tada je nikšićko pivo bilo jedno od najboljih, danas ne znam kako je.
Šta je bio cilj njihove posete Apatinu?
Da vide tehnologiju ne samo proizvodnje piva, nego tehnologiju prečišćavanja vode za pivo.
O proizvodnji sirovina za pivo da ne pričam gde su. :)
-
Poslednjih desetak godina Valjevsko pivo bolje je od Zaječarskog, Vajferta, Apatinskog i one tuge od Jelen piva.
Nove tehnologije, dobra voda...
Mogu ga uporediti sa točenim Heinekenom ali je malo blaže, pitkije što kaže narod...
Devedesetih je bilo očajno, pivara je bila u problemu u svakom smislu od ekonomskog do tehnološkog.
No, Srbija ima dobrih piva, nema šta.
Eto kad se prvom prilikom sjatite kod mene u Valjevu, vodim Vas na čuvene „Platane“ pokraj pivare, na roštilj i pivo a onda idemo u Orlovicu da pogledamo pčele. :)
-
Evo, vratismo se na temu...
Da li ste znali da Srbija ima dobro pivo?
A naročito valjevsko. ;D
Ispočetka, dok ste, gospodo Valjevci, pakovali Staropramen, to je i ličilo na pivo. A sada je i ono fuj. Ne znam ko ga sad pakuje.
Ti Milane znaš kakvo je bilo pivo devedesetih? Pričao ti deda, hahahaha .
Šalu na stranu, dok se nije koristio kukuruz, imali smo piva. Sada ni ova licencna, pravljena za naše tržište, nemaju blage veze.
Nemam iskustva sa izvornim nemačkim, ali prava češka...
Kad svratimo kod tebe, vodi nas kod Milijana Jelića. ;)
-
Hahahahaha, 90tih istina je, bio sam maloletnik i nisam pio pivo. Teniski tereni su blizu pivare pa smo posle tenisa odlazili na kupalište baš pored pivare, tu je bilo uređeno kupalište na Kolubari, baš na spoju Obnice i Jablanice, koje čeka ponovno preuređivanje. Sećam se da su svi kupači govorili da je bilo fuj, užas. To je bilo 1998. godine. A otac mi pričao da je 80tih bilo cool. E sad ovo što pijem petkom i subotom u kafićima, Valjevsko točeno, stvarno je dobro i svima bih ga preporučio.
Važi, Jelić pravi dobro vino. :) Valjevski obronci su pre rata bili krcati vinogradima a kasnije sve propalo u novoj Jugoslaviji. Malo ko zna da smo i po vinu bili poznati. Ali ja nisam enolog i biotehnolog već pčelar. :) Svakako kada dođete imaću toliko toga da vam pokažem.
-
Kad pomenu Cesku i njihovo pivo,devedesetih sam bio na odmoru u Pragu i kod njih ti je pravilo ,bar onda bilo,da kad sednes u restoran kinobar donese pivo bez obzira musko ili zensko da sedi.Koliko osoba toliko krigli.I cim ostane za dva prsta u krigli stize sledece.Piju ga svi ,neverovatno kolike su pivopije.Ostalo mi u secanju da su im cene drasticno razlicite od centra grada i na periferiji .Cak i po nekoliko puta skuplje je u centru grada.Negde bas tih godine su polako izlazili iz komunizma ali su se tragovi komunizma osecali jos uvek. Pricam o komunizmu ne kao kod nas ,mi smo za njih bili zapad u pravom smislu reci.Hrana im je bila ocajna nikakva trgovine tek po nesto sa strane pocelo da se uvozi.Ali pivo vrhunsko.Stara skola i tehnologija.
Toliko o Ceskoj asto se kod nas tice pa u ta ista vremena najace je po mnogima bilo Bire e Peje,iliti Pecko pivo napravljeno jos mi ostalo u secanju,od izvorske vode Belog Drima.
-
Ljudi, šta da vam kažem. Pogledajte podatke o tome koje pivo se najbolje prodaje i to je odgovor na sva pitanja...od kraja 80-tih prošlog veka pa na ovamo...
-
Kolega,verovao ili ne ti brendovi su razliciti od mesta do mesta.Sto se tice Kraljeva,devedesetih kad pomenu i njih,neprikosnoveno je bilo Wajfert.Posle kad je Jelen krenuo sa reklamom preslo se njega.Posle njega Lav malo poce vise da se reklamira pa je i on dosao na red.Sad trenutno vi Zajecarci dominirate.Pisem za piva za siroke narodne mase
-
Жико, на жалост мало је производа са којима се можемо похвалити ми из ЦГ. Сва индустрија је уништена. Па ми ето сада пијемо Књаз Милош кисјелу воду а наша бјелопољска тече у Лим. Имао сам прилике да по Аранђеловцу пијем воду са извора и оне што сам пробао све имале непријатан мирис на покварена јаја.
Наше кисјеле воде су природно газиране и са малим процентом ЦО2 су ишле у трговине. Било је и продаје природно газираних. Ако дуже стоје у флашама почињу да се сјећају на гвожђе и жуте.
Ми и сада идемо и точимо за своје потребе тих кисјелих вода.
Сви који идете на море у Цг, мој савјет је да у мјесту Кисјеле Воде, које се налази на десетак километара од ЦГ границе ка Бијелом Пољу, свратите, пробате воду и одморите се у природном амбијенту.
Вода је иначе љековита и препоручују је стоматолози због флуора који садржи у себи.
Е сада да се вратимо на пиво. Тачно је да Никшићко више ни изблиза није што је било. Међутим вода са Видрована која је надалеко позната по квалитету, даје му поредност у избору са осталим пивима. У Цг се доста пије и Јелен пиво које се спрема и точи у Никшићу по рецептури њиховој.
Идући од Пријепоља до Чачка, пио сам добре воде као што се пију код нас у Цг (не свуда, приморје нема добре воде за пиће).
Док Крагујевац у коме сам провео осам година, по мени има лошу воду и за сво вријеме мог боравка тамо, попио сам само једну чашу непрокуване воде са чесме. Мени се осјећа на ило и устајалост.
-
Ja inače ne pijem pivo i ako ovo tvrdim ne tvrdim iz ličnog iskustva nego zbog podataka koji su mi dostupni.
Pitanje je da li bi pančevačka pivara uopšte opstala da joj Beograd nije "pred nosom". Slična priča je i sa svom ostalom privredom u Srbiji...Sami se smanjujemo na "beogradski pašaluk"...na sveopštu žalost!
-
Ljudi, šta da vam kažem. Pogledajte podatke o tome koje pivo se najbolje prodaje i to je odgovor na sva pitanja...od kraja 80-tih prošlog veka pa na ovamo...
Alooooo!
Lokal patriote, mislim zaječarci, valjevci i ostali.
Ne preterujte, pogledajte zvanične podatke.
Mislim... "ako koza laže, rog ne laže." ;)
-
....Е сада да се вратимо на пиво. Тачно је да Никшићко више ни изблиза није што је било. Међутим вода са Видрована која је надалеко позната по квалитету, даје му поредност у избору са осталим пивима. ....
E, i to je sasvim tačno. Podpisujem.
Međutim nastao je problem još 80-tih godina prošloga veka kada je ukupna proizvodnja piva Nikšićke pivare prevazišla mogućnosti ili izdašnosti toga izvora Vidrovan. Zato su tehnolozi dolazili u Apatin.
-
Ajde i ja da spomenem Vršačku Pivaru,i ako sam bio dete dok je radila,vrlo dobro se sećam Šampion Cole,i Zofman piva(nažalost nisam ga probao) :-( Al ga se Vrščani rado sećaju,a Vi? :-)
-
Žiko, ne radi se o kapacitetu već o kvalitetu... Ovi moji valjevci su mnogo glupi za marketing, dozvolili su da im se u lokalnim kafićima Zaječarac nudi pre Valjevskog... ali ipak, mali kapacitet, veliki kvalitet. Živeli! ;)
-
Ja nisam lokal patriota.
Nema pivare ni u Subotici niti u mom Smederevu.
Za poslednjih par decenija najviše sam popio "Rogonju" (Apatinska pivara).
Nekada sam obožavao Nikšićko, verovatno zbog kvaliteta vode.
Poslednjih godina biram samo dva: zaječarsko ili apatinsko.
Najbolje mi je pivo ipak bilo u Češkoj i u Nemačkoj.
Zašto?
Zato što imaju hmelja.....
-
Definitivno Nemačka i Češka, em tradicija, em kvalitet, mahom manje, neretko porodične pivare.
Poslednjih dana vidim u ponudi neko češko, Krušovice, dizajn dobar, nisam probao.
-
Da li ti valjevački mlađani kolega i mladiću znaš šta je to .... TESTO?
E, takva ti je pena na točenom pivu u Češkoj i u Nemačkoj... :)
-
Da li ti valjevački mlađani kolega i mladiću znaš šta je to .... TESTO?
E, takva ti je pena na točenom pivu u Češkoj i u Nemačkoj... :)
E to je prava stvar. :)
-
Ja inače ne pijem pivo i ako ovo tvrdim ne tvrdim iz ličnog iskustva nego zbog podataka koji su mi dostupni.
Pitanje je da li bi pančevačka pivara uopšte opstala da joj Beograd nije "pred nosom". Slična priča je i sa svom ostalom privredom u Srbiji...Sami se smanjujemo na "beogradski pašaluk"...na sveopštu žalost!
Nažalost, pančevačka pivara je ugašena. Najstarija pivara na Balkanu, osnovana 1722.
Privatizacija ju je "poklonila" Efesu, a ovaj je prodao Amstelu. Amstel, pošto nije bio sentimentalan, udario je katanac na vrata.
Jedna od sramota naše privatizacije, a bome i tadašnjeg opštinskog establišmenta.
Crna Gora?
Pa, ne znam ni zašto su se ikad trpali u proizvodnju piva. ne zato što je Nik bio loš, već zato što ništa, što u taj napitak ide, sem vode, ne uspeva u MNE.
Ali zato im odlično uspeva sirovina za jedan drugi, plemenitiji napitak. Nažalost i tu brljaju li brljaju, umesto da Francuzima pokažu kako neke stvari treba da se rade.
Žiko, nije češko dobro zato što imaju hmelja. Imali smo ga i mi (Institut za hmelj u Bačkom Petrovcu, velike hmeljare u jugozapadnoj Bačkoj). Njihovo je pivo dobro, jer ga prave od ječma, a ne od kukuruza. A hmelj je samo začin.
Otprilike to izgleda ovako - kada se iz Slovačke udje u Češku, sve do Praga su nepregledne njive zasejane ječmom. Od Praga, prema severu, ka Nemačkoj su hmeljare (zasadi hmelja). Pretpostavljam da kukuruz, pšenicu, suncokret i ostale kulture, koje se mogu na berzi pojeftino (jeftinije od piva) kupiti ni ne seju (ili u malim količinama).
Video sam da se prodaju limenke Kruševice, ali nisam probao. Treba pročitati gde se proizvodi. Da ne bude kao sa Staropramenom.
Inače, pio točeno ispred same fabrike u Kruševicama.
Najviše me oduševilo mlado, još mutno pivo, u produkciji praške pivnice, u koju smo otišli na veprovo koleno.
-
.....
Žiko, nije češko dobro zato što imaju hmelja. Imali smo ga i mi (Institut za hmelj u Bačkom Petrovcu, velike hmeljare u jugozapadnoj Bačkoj). Njihovo je pivo dobro, jer ga prave od ječma, a ne od kukuruza. ....
Imali smo....
To je perfekt.
A, kaži mi gde danas, ne u Bačkoj nego u čitavoj Vojvodini ima plantaža hmelja? :(
-
Nema nigde. Pre par godina slikali jednoga, mladoga čoveka za televiziju, koji je podigao hmeljaru. Da li to još uvek postoji, ne znam.
No, naši uvoze hmelj, rekao bih iz Slovenije, mada nisam siguran. Hmelj daje onaj gorkasti, osvežavajući ukus. A ono bljak na marakuju potiče od nj.v. kukuruza.
-
Tako je.
Ali...
Kada sam pre par godina bio u Minhenu i okolini video sam mnoge plantaže hmelja....
Kod nas su hmelj uglavnom gajili Slovaci.
-
Године 85 те био као војник возач у Никшићкој пивари која воду захвата са требјесе,извора. Гледао својим очима јечам у бидонима на ферментацији и пио га из " муда" како су га звали у пивари.Укус незабораван и дан данас. Садашње Никшићко нема везе са оним које сам ја пио и које је било заштићено као светски тип. Овде код нас је све просек нажалост.
-
Zašto bi nešto moralo da ima kod nas da bi mi nešto pravili od toga istog :o ? Postoji uvoz. I da se ne busamo u grudi ni mi zaječarci niti valjevci, nikšićani a pogotovo pančevci ;) i dr. čije su sada ovo pivare o kojma mi pišemo - naše?
Ode tema u aut od ‚‚ da li ste znali? u pivo i pivare >:(
ko me je vukao za jezik i napisa u postu#3 što napisa
-
Неста сладаре у Чачку, у који се није могло ући од конвоја тешких камиона који довозише јечам
у сезони жетве из целе бивше ЈУГЕ, од које се производио слад за све пиваре бивше нам државе.
Где се сада прерађује јечам за наше пиваре, вероватно да се без истога може производити пиво.