Da li ste znali?

[Živić Saša]

Ljudi, šta da vam kažem. Pogledajte podatke o tome koje pivo se najbolje prodaje i to je odgovor na sva pitanja...od kraja 80-tih prošlog veka pa na ovamo...

[Stevanović Saša-Stefo]

Kolega,verovao ili ne ti brendovi su razliciti od mesta do mesta.Sto se tice Kraljeva,devedesetih kad pomenu i njih,neprikosnoveno je bilo Wajfert.Posle kad je Jelen krenuo sa reklamom preslo se njega.Posle njega Lav malo poce vise da se reklamira pa je i on dosao na red.Sad trenutno vi Zajecarci dominirate.Pisem za piva za siroke narodne mase

[Miladinović Vladimir]

Жико, на жалост мало је производа са којима се можемо похвалити ми из ЦГ. Сва индустрија је уништена. Па ми ето сада пијемо Књаз Милош кисјелу воду а наша бјелопољска тече у Лим. Имао сам прилике да по Аранђеловцу пијем воду са извора и оне што сам пробао све имале непријатан мирис на покварена јаја.
Наше кисјеле воде су природно газиране и са малим процентом ЦО2 су ишле у трговине. Било је и продаје природно газираних. Ако дуже стоје у флашама почињу да се сјећају на гвожђе и жуте.
Ми и сада идемо и точимо за своје потребе тих кисјелих вода.
Сви који идете на море у Цг, мој савјет је да у мјесту Кисјеле Воде, које се налази на десетак километара од ЦГ границе ка Бијелом Пољу, свратите, пробате воду и одморите се у природном амбијенту.
Вода је иначе љековита и препоручују је стоматолози због флуора који садржи у себи.
Е сада да се вратимо на пиво. Тачно је да Никшићко више ни изблиза није што је било. Међутим вода са Видрована која је надалеко позната по квалитету, даје му поредност у избору са осталим пивима. У Цг се доста пије и Јелен пиво које се спрема и точи у Никшићу по рецептури њиховој.
Идући од Пријепоља до Чачка, пио сам добре воде као што се пију код нас у Цг (не свуда, приморје нема добре воде за пиће).
Док Крагујевац у коме сам провео осам година, по мени има лошу воду и за сво вријеме мог боравка тамо, попио сам само једну чашу непрокуване воде са чесме. Мени се осјећа на ило и устајалост.

[Živić Saša]

Ja inače ne pijem pivo i ako ovo tvrdim ne tvrdim iz ličnog iskustva nego zbog podataka koji su mi dostupni.
Pitanje je da li bi pančevačka pivara uopšte opstala da joj Beograd nije "pred nosom". Slična priča je i sa svom ostalom privredom u Srbiji...Sami se smanjujemo na "beogradski pašaluk"...na sveopštu žalost!

[Stojanovic Živoslav]

Ljudi, šta da vam kažem. Pogledajte podatke o tome koje pivo se najbolje prodaje i to je odgovor na sva pitanja...od kraja 80-tih prošlog veka pa na ovamo...

Alooooo!
Lokal patriote, mislim zaječarci, valjevci i ostali.
Ne preterujte, pogledajte zvanične podatke.
Mislim... "ako koza laže, rog ne laže." 

[Stojanovic Živoslav]

....Е сада да се вратимо на пиво. Тачно је да Никшићко више ни изблиза није што је било. Међутим вода са Видрована која је надалеко позната по квалитету, даје му поредност у избору са осталим пивима. ....

E, i to je sasvim tačno. Podpisujem.
Međutim nastao je problem još 80-tih godina prošloga veka kada je ukupna proizvodnja piva Nikšićke pivare prevazišla mogućnosti ili izdašnosti toga izvora Vidrovan. Zato su tehnolozi dolazili u Apatin.

[Živojinović Mirko]

Ajde i ja da spomenem Vršačku Pivaru,i ako sam bio dete dok je radila,vrlo dobro se sećam Šampion Cole,i Zofman piva(nažalost nisam ga probao) :-( Al ga se Vrščani rado sećaju,a Vi? :-)

[Đorđević Z Milan]

Žiko, ne radi se o kapacitetu već o kvalitetu... Ovi moji valjevci su mnogo glupi za marketing, dozvolili su da im se u lokalnim kafićima Zaječarac nudi pre Valjevskog... ali ipak, mali kapacitet, veliki kvalitet. Živeli! 

[Stojanovic Živoslav]

Ja nisam lokal patriota.
Nema pivare ni u Subotici niti u mom Smederevu.
Za poslednjih par decenija najviše sam popio "Rogonju" (Apatinska pivara).
Nekada sam obožavao Nikšićko, verovatno zbog kvaliteta vode.
Poslednjih godina biram samo dva: zaječarsko ili apatinsko.
Najbolje mi je pivo ipak bilo u Češkoj i u Nemačkoj.
Zašto?
Zato što imaju hmelja.....

[Đorđević Z Milan]

Definitivno Nemačka i Češka, em tradicija, em kvalitet, mahom manje, neretko porodične pivare.
Poslednjih dana vidim u ponudi neko češko, Krušovice, dizajn dobar, nisam probao.

[Stojanovic Živoslav]

Da li ti valjevački mlađani kolega i mladiću znaš šta je to .... TESTO?
E, takva ti je pena na točenom pivu u Češkoj i u Nemačkoj...

[Đorđević Z Milan]

Da li ti valjevački mlađani kolega i mladiću znaš šta je to .... TESTO?
E, takva ti je pena na točenom pivu u Češkoj i u Nemačkoj...

E to je prava stvar.

[Tucakov Nenad]

Ja inače ne pijem pivo i ako ovo tvrdim ne tvrdim iz ličnog iskustva nego zbog podataka koji su mi dostupni.
Pitanje je da li bi pančevačka pivara uopšte opstala da joj Beograd nije "pred nosom". Slična priča je i sa svom ostalom privredom u Srbiji...Sami se smanjujemo na "beogradski pašaluk"...na sveopštu žalost!

Nažalost, pančevačka pivara je ugašena. Najstarija pivara na Balkanu, osnovana 1722.
Privatizacija ju je "poklonila" Efesu, a ovaj je prodao Amstelu. Amstel, pošto nije bio sentimentalan, udario je katanac na vrata.
Jedna od sramota naše privatizacije, a bome i tadašnjeg opštinskog establišmenta.

Crna Gora?
Pa, ne znam ni zašto su se ikad trpali u proizvodnju piva. ne zato što je Nik bio loš, već zato što ništa, što u taj napitak ide, sem vode, ne uspeva u MNE.
Ali zato im odlično uspeva sirovina za jedan drugi, plemenitiji napitak. Nažalost i tu brljaju li brljaju, umesto da Francuzima pokažu kako neke stvari treba da se rade.

Žiko, nije češko dobro zato što imaju hmelja. Imali smo ga i mi (Institut za hmelj u Bačkom Petrovcu, velike hmeljare u jugozapadnoj Bačkoj). Njihovo je pivo dobro, jer ga prave od ječma, a ne od kukuruza. A hmelj je samo začin.
Otprilike to izgleda ovako - kada se iz Slovačke udje u Češku, sve do Praga su nepregledne njive zasejane ječmom. Od Praga, prema severu, ka Nemačkoj su hmeljare (zasadi hmelja). Pretpostavljam da kukuruz, pšenicu, suncokret i ostale kulture, koje se mogu na berzi pojeftino (jeftinije od piva) kupiti ni ne seju (ili u malim količinama).

Video sam da se prodaju limenke Kruševice, ali nisam probao. Treba pročitati gde se proizvodi. Da ne bude kao sa Staropramenom.
Inače, pio točeno ispred same fabrike u Kruševicama.

Najviše me oduševilo mlado, još mutno pivo, u produkciji praške pivnice, u koju smo otišli na veprovo koleno.

[Stojanovic Živoslav]

.....
Žiko, nije češko dobro zato što imaju hmelja. Imali smo ga i mi (Institut za hmelj u Bačkom Petrovcu, velike hmeljare u jugozapadnoj Bačkoj). Njihovo je pivo dobro, jer ga prave od ječma, a ne od kukuruza. ....

Imali smo....
To je perfekt.
A, kaži mi gde danas, ne u Bačkoj nego u čitavoj Vojvodini ima plantaža hmelja? 

[Tucakov Nenad]

Nema nigde. Pre par godina slikali jednoga, mladoga čoveka za televiziju, koji je podigao hmeljaru. Da li to još uvek postoji, ne znam.
No, naši uvoze hmelj, rekao bih iz Slovenije, mada nisam siguran. Hmelj daje onaj gorkasti, osvežavajući ukus. A ono bljak na marakuju potiče od nj.v. kukuruza.