"Život je neizvestan.
Svaki dan posmatrajte kao mali život.
Ne pridajte značaju sitnicama.
Uvredi li vas neko, neka je njemu na čast.
Prevari li vas neko, izda, razočara, neka je Bogom prosto, idemo dalje!
Život je dragocen da bi smo se bavili bezvrednim stvarima!
Ne dajte da vas smrt uveri u to, volite i poštujte čoveka dok je živ.
Srcem oprostite, njega zacelite a dušu umirite, potrebna je samo volja.
Verujte, čovek i vaša savest nemaju cenu.
Ispravite stvari na vreme."
********************************************************
Unuka je pitala svoju baku.
Bako, kako si mogla živeti ranije...
-bez tehnologije.
-bez interneta
-bez računara.
-bez mobilnih telefona
-bez Facebook- a
Baka je odgovorila:
"Isto tako kao što vaša
generacija živi danas...
-bez ljudskosti
-bez časti
-bez poštovanja.
-bez dostojanstva
-bez stida.
-bez karaktera
-bez ljubavi
-bez skromnosti.
Mi, koje danas zovete "stari" bili smo blagosloveni, dokaz za to je naš život.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Nakon škole smo sami radili domaći i uvek smo se igrali napolju do zalaska sunca.
- Kad smo bili žedni, pili smo vodu sa izvora, a ne vodu u plastičnim flašama.
- Nikad se nismo ugojili jedući slaninu, pasulj, mast i hleb.
- Ništa se nije dogodilo našim nogama, iako smo trčali bosi.
- Sa svojim rukama smo pravili igračke sa kojima smo se igrali.
Naši roditelji nisu bili bogati,
ali su nam pružali toliko ljubavi a ne video igrice da budemo tihi.
Naši roditelji se nisu razvodili, rešavali su zajedno svoje probleme.
A mi nismo bili prisiljeni da živimo jedan dan sa majkom drugi sa ocem. Živeli smo svaki dan zajedno.
Nikad nismo imali telefone, dvd-e, Playstation Xbox, video igre, svoj kompjuter, internet....
ali imali smo prave prijatelje.
Išli smo njihovim kućama bez poziva i uživali u hlebu sa džemom ili šećerom.
Rođaci su imali kuće blizu jedna druge da uživaju u zajedničkom vremenu.
I da se snađu jedni drugima u svakoj nevolji.
Zaista smo na fotografijama crno beli, ali u tim fotografijama imamo uspomene raznih boja.
Mi smo jedna unikatna generacija, jer smo poslednja generacija koja je bila poslušna roditeljima i prva generacija koja je poslušna svojoj deci.
