Autor Tema: GDE GREŠIMO I KAKO DA POPRAVIMO GREŠKE  (Pročitano 1353 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Puzić Sreten

  • Larva
  • ***
  • Član na forumu od: Dec 2012
  • Lokacija: Vlasotince
  • Starost: 68
  • Poruke: 216
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Vlasina, 200 i 350 m
Odg: GDE GREŠIMO I KAKO DA POPRAVIMO GREŠKE
« Odgovor #15 poslato: Decembar 06, 2023, 17:50:44 »
Kad je, svojevremeno, Brnda rekao da ima "inteligentne pčele"(pčele koje su stvorene u idealnim mikroklimackim uslovima), mnogi su se čudili, neki su se smejali a neki su ga i z...bavali...
Brda je davno ukazivao, samo ga nisu slušali.

  Душане, на снимку:
јасно се види да је у оквиру истих услова у заједничком станишту пчела велика разлика између две заједнице иако су се "органски" развијале без икаквог мешања човека-пчелара.
  Да ли је у питању назив: -интелигенција  или је у питању генетика потомства која се стиче спонтаним парењем матица а каснеје се осликва током активне сезоне.
     Назив није битан али појава је видљива на сваком пчелињаку.
« Poslednja izmena: Decembar 06, 2023, 18:01:17 od strane Puzić Sreten »

Van mreže Stanković Saša

  • Gost
  • *
  • Član na forumu od: Sep 2023
  • Lokacija: Francuska
  • Starost: 55
  • Poruke: 39
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Savoie, Francuska-276 M
  • Tip košnice: DB
Odg: GDE GREŠIMO I KAKO DA POPRAVIMO GREŠKE
« Odgovor #16 poslato: Decembar 06, 2023, 18:27:03 »
Sasa te podatke mogu sad samo da licitiram , ne mogu da pamtim vise 😀. Znam samo da je razlika vrlo znacajna. Ako znas napamet te podatke napisi ih molim te.

   
       Imenjace to smo ucili jos u osnovnoj skoli . 🤣   Ko ce sve da pamti

Van mreže Đoko Zečević

  • Administrator
  • *****
  • Član na forumu od: Maj 2011
  • Lokacija: Zlatar - Nova Varoš
  • Starost: 76
  • Poruke: 9097
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Zlatar planina (Bakalovina-Komarani) - 1200m
  • Tip košnice: DB 10-to ramne
Odg: GDE GREŠIMO I KAKO DA POPRAVIMO GREŠKE
« Odgovor #17 poslato: Decembar 07, 2023, 08:35:14 »
Колега Сретене, лично не видим овде никакве грешке у пчеларењу!?
Моја тема има сасвим другачији смисао зарад младих људи а ево кренућу полако корак по корак,
заправо оно што знам и што сам научио!
Разлика између пчелињих заједница је потпуно исто као и разлика између нас људи, па отуда није ни могуће
баш на све утицати!
Наравно, ако смо мајстори, ако искористимо нашу праксу, али ако се ослањамо и на науку, као и код одгоја човека, значај требамо придати самом формирању пчелиње заједнице...уосталом као и код васпитавања детета, добићемо неке резултате!

Одох да корак по корак описујем (аналитички), евентуалне погрешке нас пчелара...

Van mreže Stojanoski Marjan

  • Gost
  • *
  • Član na forumu od: Jan 2014
  • Lokacija: Resen, Makedonija
  • Starost: 62
  • Poruke: 46
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Resen, 1000 m.n.v.
Odg: GDE GREŠIMO I KAKO DA POPRAVIMO GREŠKE
« Odgovor #18 poslato: Decembar 07, 2023, 10:34:41 »
 OSNOVI BIOLOGIJE PČELINJE ZAJEDNICE
- LOKACIJA
- VRSTA KOŠNICE
- PREGLED KOŠNICA - tokom godine
- VODA NA PČELINJAKU
- UTOPLJAVANJE
- VENTILACIJA
- HRANA STRUKTURA I POTREBNA KOLIČINA TOKOM GODINE
- MATICA - u svim fazama tokom godine
- PČELINJE PAŠE - poznavanje
- POSTUPAK UVOĐENJA U GLAVNE PAŠE
- POZNAVANJE BOLESTI I BORBA SA ISTIM
- NAČINI ULASKA U PERIOD ZIMOVANJA

Sto se tice biologije pcelinjih zajednica mislim da ne treba „puno“ bezati od nase odomacene rase koja je bila na ex jugoslovenskih prostora. Karnika je nas zajednicki sadrzatelj, iako primecujem da se eksperimentise sa ukrstavanjem i drugih sorti, narocito Italijanke.
Kod lokacije najbitnije (ukoliko se to moze) da je na suncanom mestu, tacnije da prvi suncev zrak udara u leto. Zatim treba pcelarnik da bude u zavetrini i tekuca voda da bude dostupna do 50 metara. Ovo su neki od idealnih uslova kod lokacije. Isto tako, bitno je polozaj kosnice koji uvek mora da bude jugo - istok. Cesto primetim da neki stavljaju kosnice u zavisnosti od drvece (sljiva, jabuka) bez da vode racun o tome dali sunce od ranog jutra stimulise pcele da rade. I jedna greska koju cesto primetim, koja naizgled je minorna, ali ... Pcela, pcelarnike stavljene na brdovita podrucja skoro nikad nemaju ramno tlo gde se postavlja kosnica. Ako i ima to je mali prostor oko kosnica. I sve je to nekako prihvatljivo dok smo mladji, ali kako zalazimo u pozne godine, to postaje alpinizam.
Po mom mislenju kako su menjane pasne prilike na gore, pa tako od Dadamblat ka Lanstrut, tako i tendencija ka Fararu sada, mozda je prihvatljivo, iako smatram da LR zadovoljava sve zahteve savremenog pcelarstva.
Pregled kosnica je jedan od krucijalnih radova u pcelarsvu. Licno vrsim vizuelni pregled (zaliha hrane, silina pcelinje zajednice) kad stavljam oksalnu kiselinu. Prvi prolecnji pregled je za mene alfa i omega za te sezone. Tacno znam od koje zajednice mogu da ocekujem novi roj (vestacki), visak polena i meda, dobra ili losa matica (za zamenu). Sve to napisem u maticni broj kosnice, a zatim u grafu, primera radi: MATICE ZA SMENU: kosnice broj 5, 12. 16 itd. VISAK MEDA ..., VISAK POLENA ... Od ovog prvog prolecnog pregleda zavise sve moje ostale radnje u pcelarniku, pa tako neke zajednice koji imaju lanske dobre matice izednjacujem tako sto njih podmecem na mesto gde je najjaci sanduk i za dve nedelje dobijem odlican razvoj. Zajednice koje ostavljam po Sevicevom sistemu ne diram do Avgusta, kad proveravam stanje, dal ce biti meda ili mora da se prihrani (ne daj Boze) da to obave letnje pcele (stavljam 3 kg. hranilice) i obilno prihranjujem. Ima jos puno toga da pisem o pregledima, ali zbog vremena, ovaj put toliko.
Oko vode na pcelinjaku imam te srece da mi pored protice tekuca voda na oba pcelinjaka. Svako ko nema tih pogodnosti, treba da obezbedivodu. Nekad sam stavljao u vodi Povidon jod i cini mi se 3 % krupne jodirane soli (oko mere и проценте, je supruga nadlezna :) )
Oko utopljavanja, na poklopac ima 2, 5 sm. tvrdo presovanog stirodura. Unutrasnost zatopljavam sa jutom na satonose i kvalitetan najlon (ne puca) preko toga. Zazimljavanje vrsim na dva sprata stime sto prvi sprat ostavim leto na ventilaciju, a drugi, gornji gde zimuju pcele na otvoreno leto. Oko 20 Avgusta zatvaram leto na podnjaci za ceslom na ventilaciju, cime stitim pcele od osica, strsljenova i ostale stetocine.
Ventilaciju sam vec opisao. Imam tri leta kod dva sanduka i podnicu, ustvari kod svakog tela kod mene je rupa od 2, 5 sm. i plasticno leto sa varijacijon na ventilaciju, ulazak jedne pcele, otvoreno leto i zatvoreno leto, zavisno od momentalne potrebe. Kod mnogih pcelara (ekstenzivnih) primecujem da nema otvora, samo jedan na podnici sto je velika greska jer nema prave ventilacije, „mucenje“ pcela da se penju do drugog, treceg sprata itd.

Zasad toliko, za ostala pitanja po terku naseg domacina, u drugu priliki. Pozdrav.

Van mreže Petrovski Marjan

  • Lutka
  • ****
  • Član na forumu od: Okt 2011
  • Lokacija: Skopje
  • Starost: 58
  • Poruke: 313
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Skoplje , selidbeno pcelarenje, razvoj na 250 m nadm, visine
Odg: GDE GREŠIMO I KAKO DA POPRAVIMO GREŠKE
« Odgovor #19 poslato: Februar 03, 2024, 22:13:11 »
Поштоване колеге, ову ситуацију сте сигурно видели некад на вашим пчелињацима, ово се дешава управо у овом временском периоду
 а на несрећу пчелар може да уочи грешку коју је направио током зазимљавање пчелињих друштава.Ово је карактеристичан пример угинућа пчелињег друштва од гладовања услед такозваног ,, бежање меда,,.
Ова слика се дешава управо сада, у овом временском периоду са пчелињим друштвима и нуклеусима који су презимљени слабим венцима меда.
Када су температуре ниске, пчелиње друштво не може да се креће лево-десно и напред-назад и самим тим не може доћи до меда.
Нуклеуси и слабе породице, пошто имају мањи број пчела, да би обогатиле своју популацију, чувају легло до касне јесени, односно матица носи легло до касне јесени, док јаке породице престају са леглом. раније. У слабим породицама, због малог броја пчела, а да би одржале оптималну температуру за неговање легла, пчеле морају да производе више топлоте и самим тим троше веће количине залиха меда, чиме се смањују медни венци који се налазе поред клубета односно легла.

У овим породицама, све док је топло, пчеле могу да стигну до медних венаца, али када захлади, морају да се повуку да угреју легло, а повлачењем у лежиште ствара се растојање, тј. удаљености од ћелија са медом до пчелињег клубета, а пчеле се због ниске температуре крећу споро, никада не напуштају легло и не могу да дођу до медених венаца и умиру од глади карактеристично забодене главе у ћелије. Када је легло присутно, пчеле никада не напуштају легло. Ако нема легла, пчеле могу да померају кошницу напред-назад, али теже лево-десно, стога  добри дубоки венци са медом где је стационирано клубе је  решење за успешно зимовање пчелиње породице.

Ако пчелар на време примети појаву слабих венца са медом, може на време да реагује и поправи друштво, али понекад када су хладни дани, могућности пчелара да реагује на време су смањене и он може да реагује само давањем погаче, или полагање оквира са медом који ће служити као мост до удаљенијих венаца са медом. Мед је врста извора енергије где га пчеле троше за стварање топлоте и на тај начин одржавају своју популацију зими.
Многи пчелари греше да пчелиње породице зимују на медљику или им током зиме додају протеинске погаче које негативно утичу на органе за варење, односно на цревни систем (отежано варење хране) и пчеле су подложне болести НОЗЕМА АПИС, што скраћује живот пчелињи животни век и живи знатно краће, не могу да обављају одређене функције током живота и пчелиња породица слаби и умире.
Због тога се током зиме додају погаче без протеина, којима пчеле боље пробављају храну и не оптерећују цревни систем, а током неколико хладних дана имају могућност да задрже измет у себи до лепих временских услова и тако  да пчеле обаве пречишћавајући излет и ослободе се измета. Здрава пчела може да задржи у њој измет до око 32 дана. Док ако су органи за варење болесни, онда она добија пролив и врши нужду у кошници, пчеле почну  да чисте кошницу и почињу измет да  лижу и тако се међусобно заразе.

Други опасан период  када јаке пчелиње породице умиру од глади је месец Март, овај месец је најкритичнији у пчеларству. Предузмимо мере и обратимо пажњу на пчелиња друштва у овом периоду. Желим вам успешну годину, поздрав свима...

Van mreže Mlađan dr Vladimir, profesor

  • Larva
  • ***
  • Član na forumu od: Maj 2020
  • Lokacija: Beograd
  • Starost: 69
  • Poruke: 186
  • Pol: Muškarac
  • Doktorirao na bolestima pčela
    • www.beesting.rs
Odg: GDE GREŠIMO I KAKO DA POPRAVIMO GREŠKE
« Odgovor #20 poslato: Februar 04, 2024, 21:23:10 »
Mislim da je Marjan lepo prikazao uginuće od gladi i u stvari naveo koliko je važno pravilno uzimljavanje. Naravno, za to je potrebno i znanje i sticanje iskustva. Propust je moguć, ali je neophodna kontrola košnica da se proveri smeštanje klubeta i omogući pravilno smeštanje medne kape ili kako je Marjan lepo naveo intervenisanje sa pogačom.
Slobodan sam pomenuti da bih o prihrani sa proteinima, a vezano za nozemozu imao nešto drugačije mišljenje, ali to nije sad suština ove teme. Samo nekoliko reči. Po mom saznanju, N. ceranae je preuzela apsolutnu dominaciju nad N. apis u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskom, Bosnom i Hercegovinom, Bugarskoj, pa verujem i Makedonijom. Sa njom je borba "teža", a nova saznanja omogućuju i nešto izmenjen pristup.
Prof.dr.sci.vet.med. Vladimir Mlađan

Van mreže Lazić Dušan

  • Matica
  • ******
  • Član na forumu od: Mar 2013
  • Lokacija: Vojka, Srem
  • Starost: 71
  • Poruke: 742
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Srem, Vojka 95m
  • Tip košnice: RV(BN)
Odg: GDE GREŠIMO I KAKO DA POPRAVIMO GREŠKE
« Odgovor #21 poslato: Februar 04, 2024, 22:00:51 »
Mislim da je Marjan lepo prikazao uginuće od gladi i u stvari naveo koliko je važno pravilno uzimljavanje. Naravno, za to je potrebno i znanje i sticanje iskustva. Propust je moguć, ali je neophodna kontrola košnica da se proveri smeštanje klubeta i omogući pravilno smeštanje medne kape ili kako je Marjan lepo naveo intervenisanje sa pogačom.
Slobodan sam pomenuti da bih o prihrani sa proteinima, a vezano za nozemozu imao nešto drugačije mišljenje, ali to nije sad suština ove teme. Samo nekoliko reči. Po mom saznanju, N. ceranae je preuzela apsolutnu dominaciju nad N. apis u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskom, Bosnom i Hercegovinom, Bugarskoj, pa verujem i Makedonijom. Sa njom je borba "teža", a nova saznanja omogućuju i nešto izmenjen pristup.
Profesore (Mlađan), uze mi misao iz usta.  :)
Potpno bih se složio sa ovim Tvojim zaključkom. Još bih voleo nešto više da saznam o tim "novim saznanjima" i o "izmenjenom pristupu".
Pozdrav.

Van mreže Petrovski Marjan

  • Lutka
  • ****
  • Član na forumu od: Okt 2011
  • Lokacija: Skopje
  • Starost: 58
  • Poruke: 313
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Skoplje , selidbeno pcelarenje, razvoj na 250 m nadm, visine
Odg: GDE GREŠIMO I KAKO DA POPRAVIMO GREŠKE
« Odgovor #22 poslato: Februar 05, 2024, 02:19:28 »
Mislim da je Marjan lepo prikazao uginuće od gladi i u stvari naveo koliko je važno pravilno uzimljavanje. Naravno, za to je potrebno i znanje i sticanje iskustva. Propust je moguć, ali je neophodna kontrola košnica da se proveri smeštanje klubeta i omogući pravilno smeštanje medne kape ili kako je Marjan lepo naveo intervenisanje sa pogačom.
Slobodan sam pomenuti da bih o prihrani sa proteinima, a vezano za nozemozu imao nešto drugačije mišljenje, ali to nije sad suština ove teme. Samo nekoliko reči. Po mom saznanju, N. ceranae je preuzela apsolutnu dominaciju nad N. apis u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskom, Bosnom i Hercegovinom, Bugarskoj, pa verujem i Makedonijom. Sa njom je borba "teža", a nova saznanja omogućuju i nešto izmenjen pristup.
Postovani Profesore Mladzan, tako je, ima jedna interesantna stvar oko nozema cerane, u Makedoniji ima masovno pojave fenomen prazne kosnice, intresantno je da pcelari koji su tretirali Mravjom kiselinom nemaju pojavu nestanak pcele, ja sam tretirao protiv varoa Mravojm kiselinom 50 ml u zip kesicama i nemam zagube , odnosno nemam pojave prazne kosnice, znamo i da ako se pcele ne tretiraju redovno protiv varoa , zbog  najezda varoa u kasnu jesen pcele napuste kosnicu, sada pitanje je dali je varoa uzrocnik toga ili nozema cerana...., MK tretirao sam pocetkom Oktomvra , a pre toga oko 20 Jula tretirao sam sa lentama koje sadrze OK sa glicerinom, stavljao sam po 4 lente . Dali upotrebu MK ,,zadaje udarac ,, Nozemu Cerani ???? to se treba dobro ispitati , neki kazu da nestanak pcele iz kosnice povezuju sa Akarozom koji se nalazi u dusniku pcele , ali  MK to uspesno resava .  Dali je MK resenje za Nozema Cerane ??? Rezultati su pozitivni, treba to dobro ispitati ...


















Van mreže Mlađan dr Vladimir, profesor

  • Larva
  • ***
  • Član na forumu od: Maj 2020
  • Lokacija: Beograd
  • Starost: 69
  • Poruke: 186
  • Pol: Muškarac
  • Doktorirao na bolestima pčela
    • www.beesting.rs
Odg: GDE GREŠIMO I KAKO DA POPRAVIMO GREŠKE
« Odgovor #23 poslato: Februar 05, 2024, 20:55:40 »
Poštovani Marjane, postavili ste pitanja od milion dolara. Malo šale. Ozbiljno govoreći teško je ovako postaviti dijagnozu. Bio bih najsretniji kad bi se to tako moglo raditi. Mogu Vam reči neko moje mišljenje, iako to na žalost ne može promeniti trenutnu situaciju.
I u Srbiji, Bosni i Hercegovini ima takođe dosta gubitaka. Ne želim davati crna predskazanja, ali se plašim da će do proleća biti još uginuća. Hteo bih puno toga reči, a teško je to sažeti u par rečenica. Nedavno smo tu pojavu Blagoje Konevski i ja komentarisali. Moguće je da ima više uzroka. Negde je možda varoa sa virusima, negde nozemoza sa virusima, a možda i sve zajedno i dolazimo do CCD (nestajanje pčela). Sve je to stres za pčele i nastupio je pad imuniteta. Pri tom u letnjim mesecima u Makedoniji je i polen problem. Sve ovo je i razlog zbog čega je nekadašnji način pčelarenja u mnogim krajevima podložan promenama. Potrebno je stalno praćenje znanja i primena istog. Naravno lako je reči i ni malo lako primeniti, tim više jer danas svi mnogo znaju.
Nisam zapazio u literaturi da MK uspešno deluje kod nozemoze. Akaroza je nekada davno dijagnostikovana na teritoriji bivše Jugoslavije samo na teritoriji Slovenije. Tada je to radikalno uništeno i posle nije dijagnostikovana.
Postavlja se pitanje šta raditi sada sa ramovima, voskom i medom. Mislim da je neophodna dezinfekcija, a med možda za rakiju, ali ne i za pčele.
Prof.dr.sci.vet.med. Vladimir Mlađan