STANJE PČELINJIH ZAJEDNICA U CENTRALNOJ SRBIJI POČETKOM APRILA MESECA 2022.GODINE
"Pitaj me za pčele posle Blagovesti, velikog hrišćanskog praznika (7.4.)", davno je rečeno za naša područja. Do tada je sve neizveso.
Dana 26. i 27.3. ove godine počeo sam I prolećni pregled na svom pčelinjku, koji broji oko stotinu pčelinjih zajednica u DB košnicama, a danas 6.4.2022. u timskom radu nas 4 pčelara to smo završili. Više očiju bolje vidi, više vrednih ručica brže obavi posao, a šala doskočica i zajedničkog nadanja da će ova godina biti mnogo bolja od predhodnih uvek je korisno.
Pre svega provera svake košnice da li ima legla, poklopljenog i otvorenog, što je garancija da je prisutna matica. Svežeg polena i legla za početak aprila kod mene na 320mnv ispod proseka za ovaj period, a i količina pčela je uglavnom manja od očekivane, nigde nismo pronašli zaperak u praznom delu košnice ili belo saće po satonošama, što je pouzdan znak da vegetacija kasni 10-15 dana u odnosu na desetogodisnji predhodni period, ili bolje reći izgleda da se vraća "u normalu".
Dženarika (dženerika) i kajsija kod mene su u punom cvetu, pa ih onaj jutarnji mraz od -2 stepena, 5.4.2022.g. izgleda nije oštetio, a juče je bilo +22 celzijusa.
Ali, zbog i dalje prohladnih noći biljke nisu mnogo izmamile pčele na svoj obilan cvet, kako to zna da bude u džanariki. Za dobro medenje biljki neophodna je predhodna topla noć. No, pored svega, pčele su veoma mirne, ramove van košnica ne napadaju, a i na pojilici ih nema.
Pre svega, tamo gde je pčelinja zajednica krenula u jednu ili drugu stranu, to smo vraćali u centar, a na toplijoj strani postavljali ram pun meda, do njega sa nešto manje meda, pa ram sa polenom, na kome smo obavezno viljuškom otklapali med površine zatvorene šake, zatim koncentrisali ramove sve sa leglom, ponovo ram sa polenom koji smo takodje na manjoj površini otklapali med i na kraju ram sa medom. Po naučnim istraživanjima ovo otklapanje meda doprinosi čak do 58 posto povećanju legla. To radim 2-3 puta tokom aprila.
Količina legla je jako šareno u košnicma, od na samo 3 rama i to ne velike površine do ekstrema na 5-6 DB ramova znatne površine. Tamo gde je bilo bar 5 ramova sa poklopljenim leglom, centralni ram smo zaokrenuli za 180 stepeni, bez bojazni da ćemo naškoditi tim pčelinjim zajednicama, jer poznato je da je za pčele ne prihvatljivo da med bude prema letu, pa će taj med prenositi iza, oslobadjajući mesto za novo leglo, ujedno stimulišući maticu.
Nigde nije bilo blokade polenom u sredini legla, što se kod mene početkom aprila često dešavalo. Hrane takodje, šarenoliko, od manjeg broja pz sa nedovoljno hrane, do većeg broja pz gde je hrane baš dovoljno, uglavnom poklopljene. Na većini ramova sa leglom ima svežeg polena i nektara koji kaplje sa rama kada se on malo protrese, što me raduje. Imali smo sada mogucnosti da hranu izbalansiramo iz košnice u košnicu, a kod mene uglavnom početkom aprila redovno te hrane nema dovoljno.
Ove godine, smatram da duži hladan period je prilično usporio razvoj pa i potrošnju hrane.
Ponovo, posle punih 6 godina, od mog prvog eksperimenta, u pološki 6x3 (šest odeljaka sa po 3 DB rama) pčelinje zajednice su i ovu zimu preživele. A zima je bila dosta hladnija od predhodnih, a od 20.2.-22.3.22. čak punih 30 dana neizletnih dana za pčele.
Po meni, hladan mart može lep i stabilan april da nadomesti, a obrnuto nikako, zato je april izuzetno važan za nas na nižim nadmorskim visinama.
Bilo je i oko 10% gubitaka kod mene (što iznad mog višegodišnje proseka), uglavnom jesenjih, a prošle godine skoro ih nije ni bilo, ali meda za vrcanje skoro nimalo. A po mojim saznanjima sada gubitaka ima iznad proseka na mnogim lokacijama, negde baš i ekstremnih i preko 80%, nadajmo se usamljenih. Posle loše pčelarske godine gubici te jeseni i zime znatno su veći, što je pčelarima i poznato. „Ima godiina kada pčelari nisu krivi za gubitke jer u dužem vremenskom periodu klimatski i pašni uslovi su veoma nepovoljni, na koje nikako ne možemo da utičemo“, reči su velepčelara Milana Jevtića iz Oparića koji dugo pčelari sa preko 2.000 košnica. Nedostatak prirodne hrane, polifornog polena i nektara, u dužem periodu svakako znatno utiču na kvalitet i dužinu života pčela, pa iz tog razloga i imamo gubitke, pa i jesenje, što nam se poslednjih godina znatno češće dešava u odnosu na raniji period. Prenaseljnost pčelinjih zajednica na mnogim lokacija kod nas poslednjih godina itekako uzima svoj danak, posebno što se tiče polenske paše tokom leta, a o tome malo vodimo računa, pa još u jesen ostajemo bez pčela, zbog njihove ne kvalitetne ishrane i na taj način mnogo kraćeg života. Tada se javljaju i velike druge nedaće, nozema i krečno leglo. „BEZ PČELINJE PAŠE NE POMAŽE NIKAKVA VEŠTINA PČELARENJA“ – Tihomit Jevtić. AMIN.
Zato ovo i pišem na Blagovesti, jer se oduvek smatralo da od danas ne bi trebalo da bude više gubitaka, a naši pretci su tog dana podrezivali saće u vrškarama u cilju
obnove saća i kvalitetnog prolećnog razvoja.
PS - Na kraju smo u timskom radu nas 4 za 25 minuta prihranili sve pčelinje zajednice sa oko 500 ml po prvi put mlakog sirupa, oko 1,2:1 za šečer. A tu koncentraciju uglavonom koriste i profesionalni pčelari, a ja lično nikada nisam davao redji sirup od 1:1. Ove godine samo sam jednom dodao pogače i to od 1,5 kg u prvoj dekadi februara, koje su pčele dobro utrosile u onom tridesetodnevnom neizletnom periodu. Bolje da sam dodao jos po jednu od 1 kg, a uglavnom u prolece i dodajem 2-3 kg medno-šećernog testa.
Za 5-7 dana ponovo ću u selo i prihrana na slican način. Nije bez razloga Ikona balkanskog pčelarstva, pok. Ivan Vener u aprilu svojim pčelinjim zajednica davao oko 5 kg šećera u šećernom sirupu da bi dopunile hranu u plodištu i stimulisao matice.
Imali smo u periodu 9-11.4.2020. godine ponovo hladni temperaturni talas u celoj Srbiji, sa čak 15-20cm snega u ivanjičkom, zlatiborskom i zlatarkom kraju, i prizemnih mrazeva na pojedinim terenima koji će svako negativno uticati na prolećni razvoj. Na žalost, zadnjih godina skoro i da nemamo periode duže od 7 dana sa stabilnim i lepim vremenom u proleće, pa i u toku nastupajuće bagremove paše.
Ponovo sam bio angažovan poslednjih desetak dana na većem broju pčelinjaka u mom okruženju i stanje je uglavnom svuda veoma slično, što po meni ukazuje da su klimatski uslovi izuzetno bitni u pčelarstvu. Sada su šljiva, kruška, maslačak, divlja trešnja, mrtva kopriva i dr. u punom cvetu, pa to pčele izuzetno koriste ukoliko su povoljne dnevne, ali i noćne temperature. Bagrem nije ošećen niskim temperaturama u predhodnom periodu, a sada je najčešće 2-5 mm veličina njegovih pupoljaka kojih ima u zavidnoj količini. Po mojoj proceni, ako ne bude ekstremnih temperaturnih odstupanja, očekivan početak medenja bagrema kod nas biće oko 10. maja, a po mojoj višedecenijskoj evidenciji, tada su i najbolji rezultati bili. Neka nam je Gospod upomoći, od njega itekako zavisi.
Rade kostadinović, Kragujevac, predavač Saveza pčelara Srbije od 2012. sa održanih 194 predavanja širom Regiona i objavljenih 48 tekstova iz oblasti pčelarstva u stručnim časopisima, savetovanjima pčelara i pčelarskim manifestacijama.
