DA LI JE VREME DRUGAČIJIH TEHNIKA RADA U PČELARSTVU

[Đoko Zečević]

Poštovani članovi,

Ono što zabrinjava većinu pčelara našeg Regiona jeste očigledan uticaj klimatskih promena i njihov uticaj na životinjski i biljni svet.
Čitao sam brojne komentare za i protiv uticaja klimatskih promena ali sklon sam da razmišljam da možda i ne znamo tj. ne poznajemo dovoljno mogući uticaj tih promena na područjima gde pčelarimo!

Ako možda ne znamo i sve pripisujemo tehnici rada sa PZ, pa hajde da malo analiziramo da li klimatske promene imaju uticaja na okolinu gde pčelarimo pa i na same pčele kako sa stanovišta prinosa tako i sa stanovišta njihovog razvoja?

U ono u šta sam siguran jeste da će sve klimatske promene zahtevati i drugačiji pristup samoj tehnici pčelarenja i drugačiji pogled na biologiju pčelinje zajednice što ima strašan uticaj i na pojavu raznih bolesti?

Koje mere bi trebalo preduzimati da bismo sprečili ne samo gubitke pčela već i poboljšanje načina njihovog gajenja koji bi bili ekonomski opravdan i rentabilan?

Otvarajući ovu temu, pozivam članstvo da piše o svojim iskustvima kao i da predlaže drugačiji pristup rada sa pčelinjim zajednicama,
odnosno da pišemo o mogućim drugačijim pristupima samoj tehnici rada?

Nadam se da će predlozi biti obrazloženi i konstruktini gde bismo zajedno mogli doprineti poboljšanju prinosa
i adekvatno klimatskim uslovima koji vladaju u novije vreme, poboljšali tehniku rada sa PZ.

Hvala vam na učešću u doprinosu sveopštem pčerastvu Regiona.

[Koneski Blagoja]

Koji god ignoriše ili ne prihvata sve evidentnije klimatske promene i pri tome favorizuje ili kaže da sve je do tehnici pčelarenja, po mom skromnom mišljenju koju god tehniku pčelarenja da primenimo ipak priroda je faktor broj 1 za uspešno i racionalno pčelarenja.
Sa klimatskim promjenama mnogo biljaka su nestala ili slabo luče nektar, koje nešto usko je povezano i sa smanjenjem stočnog fonda (ili farmskog odgleđivanja stoke) pa zbog toga nemamo đubrenja zemljišta, zatim sve više neobrađivanja zemljišta pa kao što kaže naš Domaćin - brat Đoko "podivljaše nam divlje livade" i još puno drugih faktora i te kako utiču na uspešnog pčelarenja.
Zatim prenaseljenost pčelama, a kako što je poštovani Brnda rekao u nedavnešno njegovo online predavanje, to je posledica uvođenja subvencije...
Zbog svega napred izneto, a sa ciljem održljivog i koliko toliko rentabilnog pčelarenja:
1. Izrada pašine karte
2. Ograničenje grupisanja pčelinjaka na određene lokacije.
3. Smanjivanje broj košnica na jednom pčelinjaku
4. Pošumljavanje sa medonosnim drveća (pojedinačno, u organizaciji pčelarskih udruženja, a i same države).
5. Ukidanje novčanih subvencija. Subvencije mogu da budu u pčelarske opreme.
...
Ovo ne važi samo za pčelarenja u Srbiji, već za ceo ovaj naš region.

[Blagojević Saša]

Slazem se sa ovih 5 stavki. Dodao bi i 6 ali da ne bude na šestom mestu vec prva ili druga stavka, a to je kontrola prodaje herbicida. Sve se moze kontrolisati pa i ovo. Prilikom setve neke kulture moglo bi da se uvede i pravilo kao cini mi se u Danskoj sadnja 5 posto te parcele sa nekim medomosnim biljem.