Moje selo Gornje Crnjevo-moj grad Ivanjica

[Lukovic M. Slobodan]

U ove zimske dane kada napolju veje sneg,reših i ja da se oprobam u opisu moga sela u kome sam se rodio a to je Gornje Crnjevo.U njemu sam živeo 22 godine a potom sa prešao da živim u Ivanjici.
Pokušaću da vam pisanom rečju dočaram selo Gornje Crnjevo a potom i grad Ivanjicu a ovde će biti i fotosa.Posle opisa ovih mesta,predstaviću vam i nekoliko priča o
mom dedi po majci Stevu a potom i dedine priče koje me nisu ostavile ravnodišnim, a nadam se neće ni vas.

GORNJE CRNJEVO
Ako nekada dodjete u Ivanjicu i poželite otići u selo Gornje Crnjevo gde sam ja rodjen i gde sam proveo mladost,to možete učiniti peške ili autom.Kada vijugavim putem koji je u stalnom usponu,od Tikove kafane na Mrkočevcu pa uz brdo stignete na zaravan tz.Sokak,vi ste savladali veliki uspon od 1,3 km.tj 1300 m1.Sada vam predstoji da nastavite ravnim putem prema selu i stižete do
prvih seoskih kuća    idući još oko 900 m1.To znači da je selo G.Crnjevo udaljeno od Ivanjice 2,2 km.
Ako pak poželite da posetite Mucinu Vodu- izvor hladne vode pod najvišim vrhom brda Teprč, to morate učiniti tako što će te od Ćelovske vode skrenuti levo i makadamskim putem nastaviti prema Mucinoj vodi.Sa zaravni ispred Mucine vode puca pogled na okolna brda kao što su Malič,Mučanj,Gliječko brdo, Ivanjičko brdo,Oštrice,Debelo Brdo,Tičar na Goliji,Klekovicu,Božac,Osonicu...Ivanjica,Bukovica i Prilike su vam kao na dlanu.Posle pijenja veoma hladne vode i odmora nećete se pokajati što se uložili truda da ovde dodjete.
U gornjem Crnjevu nekada je bilo 17 domaćinstava sa puno čeljadi a svaka kuća imala je najmanje 5'toro dece plus odrasli članovi porodice.Od 17 domaćinstava 13 su se prezivali Bešević a 4 domaćčinstva  imala su prezimena Luković,Kodžopeljić,Kurtić i Čakarević.Moj otac je bio priyetko na imanju Stevana Beševića i Sare.Otac Milutin i majka Sojka zemljoradnici i nas 5-toro dece: Miodrag,Miroslav,Petar,Slobodan i Savo.Od pobrojanih danas u životu samo sam ja.
Nažalost, i ako je selo udaljeno od Ivanjice 2,2 km. nije napredovalo već je stalno nazadovalo.Odlazak mladih uglavnom je bio usmeren prema Beogradu i Čačku.
Voleo sam ovo selo a i danas ga volim.Pre odlaska u penziju napravio sam drvenu
vikend kuću i formirao pčelinjak.Uživajući u prirodi sa pčelama proveo sam lepe dane, a li zbog bolesti i starosti morao sam otudjiti i vikend kuću i pčelinjak.
U ovoj temi biće još dosta govora o G.Crnjevu.
Zahvaljujem se domaćinu a vas pčelare puno pozdravlja Deda.
Prilog: Panoirama Gornjeg Crnjeva

[Stojanovic Živoslav]

Divan opis!
Bravo Deda!!!
Samo ... ipak mi nešto fali, ne videh nigde gde je ... "Žikin most"! 

[Lukovic M. Slobodan]

I V A NJ I C A

Opštinsko i sresko mesto sa življem srbi 99%.Osnovana kao Varoš 1836 godine ukazom kneza Miloša.Imala je nesreću da skoro izgori u požaru 1846 godine.
Iako sresko mesto u razvoju je dosta kasnila pa je dosta stanovnika migriralo,uglavnom u pravcu Čačka i Beograda zbog siromaštva..Po završetku II svetskog rata Ivanjica kao opština brojala je preko 40.000 stanovnika,da bi 2016 godine brojala 30.449 stanovnika
U drugoj polovini prošlog veka počeo je razvoj privrede pa je tako izgradjeno nekoliko  privrednih objekata kao što su:Fabrika tepiha,fabrika čarapa Proleter,fabrika Metalac,Fabrika Iverica, Fabrika montažnih kuća kao i največa košuljara Javor  sa nekoliko pogona u selima opštine. Planina Golija proglašena je parkom biosfere pod zaštitom UNESK.a Smeštena u kotlini pored reke Moravice sa obe strane,izmedju brda Teprč,Oštrica,Ivanjičkog brda, Gliječkog brda,vijuga pravcem jugoistok-severozapad u dužini oko 11 km.Putno povezana sa Studenicom,Sjenicom,Novom Varoši preko Javora i preko Močioca,Požegom,Gučom i Čačkom i dalje ...Iako je Kraljevo udaljeno od Ivanjice kao Čačak ne postoji
ni dobar makadamski da bi zadovoljio potrebe stanovništva naročito na rubnom području.Zbog toga je i slaba migracija bila prema Kraljevu..
U Ivanjici i mestima opštine postoje znamenitosti kao što su:
-Kameni jednolučni most dužine 20 m koji je izgradio Blagoje Luković moga dede brat i pušten u saobraćaj 1906 godine.U zapisima o mostu  stoji da je za njega utrošeno 30.000 jaja.   Žiko kaže da će se  ubuduće zvati,,Žikin most ,,
-U Ivanjici je 1811 godine puštena u rad hidrocentrala'treća u Srbiji
-U znamenitosti Ivanjice spada i Crkva na grobu Boška Jugovića koju je
o svom trošku izgradio Blagoje Luković
-Crkva u Ivanjici Car konstantin i carica Jelena
-Fudbalski klub Javor osnovan 1912 godine
-Postojala su dva rudnika Antimona-Lisa i Gliječa,ali oba ne rade
-Od znamenitih ljudi koji potiču iz naše opštine suČKirilo Savić,Milinko Kušić,Venijamin Marinković,Dr.Draga i Božo Spasović,Petar i Ivan Stambolić,golman Crvene Zvezde Srbo Krivokuća, fudbaler Partizana Vladica Kovačević-
Moram da napomenem da surovi uslovi života na selu su uzrokovali ovakvo loše stanje pa su pojedina sela praktično opustela

[Rakovac Goran]

'
Е мој Деда ...

Лепо је споменути знамените људе које је Ивањица дала свом роду и народу али није лепо изоставити најзнаменитијег.
Ако је случајно може се исправити тако што ће се претходна порука допунити.
Ако је намерно боље да нико није ни помињан.

У сваком случају подоста тужно али не мари опростио је Чича много више од тога свом роду и народу па ће опростити и Деди.

[Lukovic M. Slobodan]

E moj Gorane,
zar bi lepo bilo da  da ga pominjem a on mi zaklao strica,Ej čoveče, nije ubio
nego zaklao....

[Stojanovic Živoslav]

E, moj Gorane, bolje bi ti bilo da nisi "čačkao mečku". 
Ja Dedu razumem, jer i moja iskustva su slična.

[Dragicevic Grujica]

    Bravo Slobo.Ovaj na koga cilja Goran  ... pa on je samo rođen u Ivanjici, a po priči mojih dede i oca njegove pristalice u našem kraju se borile sa dviskama i gibanicom...!

[Đoko Zečević]

Komentar na NULTU poruku glasi:
dragi Deda nemaš nikakvog razloga da se meni zahvaljuješ jer ti imaš otvoren put da pišeš i opisuješ sve što poželiš!
Imao sam sreću a i zadovoljstvo da obiđem G. Crnjevo i budem gost na imovini našeg Slobodana Lukovića!
Video sam vikend kuću, letnjikovac, voćnjak i pčelinjak, zadržao se sa Dedom u podužem razgovoru a radujem se što sam
ovde pročitao detaljniji opis o čemu mi je Deda pričao ali sam malo bio i zaboravio!
Dodao sam tri sličice iz moje fototeke a evo i uz ovu poruku ide nekoliko sa tog druženja 6.11.2015. goidne!
I na kraju da kažem da se radujem pisanju i ostalih kolega o svom mestu, o svojim životnim događajima jer je to lepo čitati i
upoznati ljudski život a nas sve ovde članove smatram jednom velikom porodicom, pa zašto da ne znamo nešto više o nama?

Veliki pozdrav Dedi i Kolegama!

[Đoko Zečević]

Evo Deda dragi još nekiliko sličica od prije 15 godina iz tvog V. Crnjeva odnosno sa tvoje hacijende i pogledom na Međurečje
ako se ne varam!
Data i uslikasmo se na tvom letnjikovcu uz čašicu i divne razgovore.
Imam još puno snimaka ali za sada je uz NULTU poruku sasvim dosta!

[Rakovac Goran]

Поштовани Деда ,

Након наших међусобно размењених пп порука а и у договору са домаћином овог форума обраћам Вам се још једном на овој Вашој теми. Оригиналну пп поруку нисам сачувао па ћу је овом приликом поновити у вероватно нешто измењеном облику али суштински исте садржине.
Мојом поруком од 13.јануара нисам имао намере да на било који начин повредим осећања било ког члана овог форума а поготово не Вас лично обзиром да Вас сматрам озбиљним и коректним човеком. Разумем повређеност коју је код Вас изазвала моја порука и заиста ми је искрено жао што је до тога дошло и што сам повредио Ваше успомене и осећања те Вам се овом приликом због тога најискреније извињавам.

У уверењу да смо заједничким напором превазишли овај немио догађај изазван мојом кривицом срдачно Вас поздрављам.

П.С.

Домаћину форума остављам на одлуку да у договору са Вама обише поруке које су изашле из ове теме .

[Lukovic M. Slobodan]

Postovani Gorane,
Prihvatam izvinjenje i pozdravljam te..Deda

[Đoko Zečević]

Dragi prijatelji Deda i Gorane,
Veliko vam hvala na zaista velikoj korektnosti i na postupcima koji govore o vama jer po meni institucija izvinjenja
je najčasniji čin koji duboko uvažavam a i javno prihvatanje takođe!
Mislim da poruka treba da bude tamo gde je i ispisana jer ako je brišem onda bih morao brisati i vaše zadnje postove!
Verujem duboko da nikom ne smeta a ljudskost koju ste pokazali jako me raduje.
Neka ovo bude uzor svima kojima se slučajno omakne da nešto napišu prethodno ne analizirajući svaki detalj i suštinu
onog kolege koji nešto napiše.

Živeli!

[Lukovic M. Slobodan]

                                        Z  L  A  T  O
Kad kopaš zanet si poslom, izmahuješ i zabijaš kramp u zemlju kao da držiš i predaješ snagu magičnom sredstvu, koje skida nepotrebno i vodi traženom. Znoj te probija po celom telu, ulazi i u oči, brišeš ga prljavim rukama, trepćeš kao svraka na jugovini.
Pitanje koje se uvek postavlja ali koje nema odgovor. Jesam li pametan pa verujem u priče koje se prenose sa generacije na generaciju? Prenose se i umnožavaju kao pečurke toplih prolećnih noći. Blago je tu oko nas, na dohvat ruke. Svi pričaju i prepričavaju. Piše i u novinama da kad su kopali raku da sahrane nekog čoveka, naišli na grob nekog nepoznatog velmože sa srebrnim štitom preko grudi! Ispitivanja su u toku. Pisao pouzdan i čestit čovek koji je poznavao onog što je kopao a ovaj mu u poverenju rekao da je nadjeno mnogo više ali o tome nesme da se priča!
Stevan nikada nije kopao sam, drugi su kopali a on je nadzirao i vodio računa da se kopa u tajnosti. OZNA očas dozna....

Vreme traganja za nenadanim brzim izlaskom iz siromaštva  nije prošlo niti će proći. Ostaće da postoji dok je sveta i vremena. Stevanove priče prenošene od usta do usta, od uva do uva, bile su slama na plamenu sirotinjske mašte. Starih porušenih kuća, Crkvi, Manastira, utvrdjenja bilo je na svakom koraku. Vojske kad su ratovale nosile zlato i otimale ga od drugih.
Kad gubiš-zlato kriješ jer nezna se pobednik? Spasavaš samo goli život a zlato skrivaš da ga drugi ne može naći a ti ćeš ga naći jer znaš gde si ga sakrio.
Obnovljenja sećanja na stare priče i predanja, prebacivani preko ruku kubici i kubici zemlje i kamena, otkopavani temelji ruševina na mestima čudnih naziva. Traženo blago. U davno vreme kopali, izlivali, kovali, ukrašavali ruke, vratove, glave, odeću i obuću.
Sad ga traže da sa malo muke osete sjaj tog davnog bogastva, da izadju iz sirotinje.
Kolo sreće i nesreće...Kako kome!

Crnokos čovek srednje visine na čijem se licu ogleda dejstvo planinskog sunca i vetrova, sa zulufima i brkovima.
Sitne oči dublje uvučene a ispod levog oka mladež, žurno se kreće putem za Gornje Crnjevo. Preko levog ramena prebacio gunj od sukna a u desnoj ruci drži drenov štap. Idući sustiže Miloja meštanina sela.
- Dobar dan i pomoz Bog momče, obrati mu se neznanac
- Dobar dan i Bog ti pomogao
- Ide li se ovim putem za Gornje Crnjevo-
- Pa može i ovim
- A jesi li ti odande
- Jesam jesam, no koga vi tražite
- Meni treba majstor Stevan, onaj što ima presu za ciglu
- Aaa, treba ti djedo Stevo. Mislim da mu presa nije kod kuće, nekome ju je dao na poslugu. Daće ti sigurno.

I tako Miloje kroz razgovor pokušava da sazna koji je taj čovek dok pridošlica na sve načine izbegava da priča o sebi.
Kad stigoše do Jelesijeve kuće pozdraviše se kao stari znanci a Miloje mu rukom uzbrdo pokaza na kuću Stevana Beševića udaljenu stotinak metara od seoskog puta....
Stevan je uvek nestajao kad ono što je traženo nije nalaženo. Partneru koji kopa ukazivao bi na mogućnost greške a za sve greške on nije bio kriv. Sedi u ladovini vinjage sa babom Sarom. Svadjaju se ko će da ide da premesti kravu na livadi.
Ni ne sanja da mu dolazi poznanik iz Kulizinog sela sa Golije...

nastaviće se...

[Lukovic M. Slobodan]

Nastavak:                          Z  L  A  T  O

- Domaćineee o domaćine - zove pridošlica sa kapije
- Oja - odaziva se Stevan izlazeći iz kuće i idući u susret pridošlici..
- Pomaže Bog, kako ste šta radite - govori pridošlica
- Bog ti pomogo, nego koji ti beše ....
- Ja sam Petronije iz Kulizina sela sa Golije
- Jedva te poznadoh Pero. Davno je to bilo prošle godine kad smo bili na Tičaru na onom vašem saboru. Ajde ulazi vezana su...
Baba Sara izlazi iz kuće, pozdravlja se sa pridošlicom ali joj se po izrazu lica vidi da joj ovaj čovek nije po volji. Ima puno iskustva kad dolaze lezilebovići i idu sa Stevanom kojekuda. Kad ode sa njima nema ga po dva-tri dana, i nikad ne kaže gde je bio i šta je radio. Dok Sara kuva kafu i sipa rakiju u litricu, pridošlica i Steva ćućore.  Kad baba stiže sa posluženjem oni povedoše razgovor o seoskim poslovima.
- Stevo, idi dovedi kravu sa pripona - tera ga baba Sara
- Ako ti treba idi pa je dovedi, imam ja preča posla
- Napoj kravu i dovedi je, vreme je da je pomuzem
- Ćuti bre matora. Ti ćeš da mi kažeš  kud ću da idem. Po kravu neću ići, vidiš li da sa čovekom razgovaram o važnim stvarima...

Dok Sara zamiče u kuću Stevan već na kapiji sa pridošlicom koji nosi kramp i lopatu što mu uvali Stevan. Posle 2 minuta obreše se na malenoj zaravni iznad kuće odakle se Ivanjica vidi ko na dlanu. Posedaše na travu a Stevan odmah predje na  objašnjenje pridošlici.
- Vidiš li Petronije ono malo seno sa kotarom. Odavde do njega su sve livade, a ti ćeš odmah poći i sesti u kotar i čekati da ja dodjem. Ja ću ti doći putem. Ne smemo zajedno da idemo,  još čobani namiruju stoku.
- Deda Stevo, kako bi bilo da poneseš i fenjer...
- Kakav fenjer, da nećeš da pozovem i miliciju. Idi ti i čekaj me u kotaru a ja dolazim putem.

Dvojica tragača za zlatom uputiše se na dogovoreno mesto, Petronije preko livada a Stevan putem prema Ivanjici. Posedaše u kotar od sena i Stevan  nastavi priču: Vidiš onaj jasen, dok čekamo da počnemo kopatii moramo biti tihi. Čobani zatvaraju ovce u torove i spremaju se da odu kućama u Donje Crnjevo. Pod onim jasenom nalazi se ono što tražimo i ako da Bog - naćiće mo. Onde sam ti ja imao posla jedne noći sa vilama. Ja svratio na izvor da pijem vode, malo sam više popio kod Iline kafane, zadremah i nadje me čudan san. Umalo sam izvukao živu glavu a čuo sam od pouzdanih ljudi da je to opasno mesto. Priča se da su tu ubili nekog lopova iz Ivanjice koji je ukrao silne pare Jeremićima, ali pare nisu nadjene. I sanjao sam pre neko veče čoveka sa belegom, odmah sam pomislio na tebe...

Silaze kod jasena a Stevan mu pokazuje mesto gde da kopa i koliko široko i duboko.
- Odoh ja na put da stražarim da neko ne naidje i zatekne nas, ti samo navali - kaže mu Steva.
Dok Stevan stražari Petronije skida gunj, uzima ktamp, pljuje u dlanove i bije li bije.
Ponekad ga zapljusne ushićenje kad naleti na kamen belutak pa mu sine  pred očima. Vičan za kopanje tvrde zemlje sa lakoćom preseca korenje od jasena.
Bogastvo je lakše naći u priči nego ga iskopati prema priči. Kramp sve redje udara u zemlju a niz telo znoj curi li curi.

Ponoć je već prošla, mesec odavno izašao pa senke drveća i ševara izobličuje znani prostor. Stevan još i dalje sedi kod puta, zavija cigare od krdže. Pridošlica sve teže i teže diže kramp.Odjednom na udaljenosti oko 200 m pored hrastove šumice
riknu prodoran i neujednačen zvuk koji prolomi tišinu:
-TRuuuaaauuuu  ......Truauuuhahaha   Potokom i šumom odježe zvuk roga TRuuuaaauuhhhuu... Petronije umornih ruku ispusti kram iz ruku, kramp ga zakači po ramenu, na mah se ukoči, misli mu se prekidoše kad u jedan mah ovce zablejaše, kerovi zalajaše, ptice u krošnjama drveća zalepetaše krilima...
Kao šapatom da se čuje Steeeevvvvoooo...... Steeevvvaaanneeee
Ma spašavaj glavu Petronije, smota gunj i iniz potok i kroz šiblje poče bežati ka Ivanjici koju osvetljavaše javna rasveta koju imade retko koje naselje.
Posle jedno 5 minuta ču se i violina sa kolancetom,, šestica ,,

Stevan kao da se ništa nije dogodilo, sidje kod jasena uze kram i lopatu i krenu da ide kući a lice mu se osmehuje kao da ništa nije bilo. Samo glasno izusti:
- A Srećko Strijeliću a jajaro, kopaćeš i ti i oni drugi, ima vremena!

[Đoko Zečević]

Svaka čast Deda za priču, interesantna, poučna ali prilično i običnim jezikom napisana.
Ja posebno volim da čitam kada se piše sa narečjem kraja u kome je neko rođen, dakle bazno i orginalno narečje.
Razlog je jedan jedini a slovi da ne zaboravimo domicil i starine, utapajući se u savremene "kulturne" tokove koji jezički streme zapadu a posebno Amerima!
Na primer, Ok koje je vrlo često u upotrebi u našoj svakodnevnici!
Gledam pre neki dan nake zvaničnike na TV pa govore o edukaciji, reči koja nema nikakve veze sa našim Srpskim jezikom a oni bejahu vrli nastavnici i obrazvono-vaspitni radnici!!!
...
Dragi Deda, samo nastavi, ima ko da čita, lepo je i zanimljivo, pogotovo o umišljenosti Petronijeve  ali i lukavosti Stevana Strijelića (imala jedna porodica u Novoj Varoši), koji je hteo "leba bez motike"!

Zdravo nam bio!