Rođen sam na obroncima planine Zlatara kao prvo od četvoro dece majke Ljubice, domaćice i Oca Bana građevinskog radnika!
Otac je radio u građevinskoj firmi u Novoj Varoši putujući svakodnevno peške 5.5 km na posao a Majka je obavljala sve kućevne poslove, poslove oko stoke, koje smo imali poprilično, kao i poslove u polju na njivi, bašti i livadi! Pored toga dvorila je i staru svekrvu kojoj je moralo biti sve potaman!
Pamtim, otac je radio od 06 do 17 sati a često i do 18 sati putujući peške svakodnevno osim nedelje!
U takvoj situaciji majka je imala ulogu oba roditelja pa je najveći deo vaspitanja nas dece pripalo Majci.
Samo čestiti i pošteni ljudi mogu zaključiti kakav je to bio teret za nju a nikada se nikom nije požalila da joj je bilo teško!
Sve je stizala, hranu spremati, hleb u furuni ispeći, nedeljom kolačiće i pitu napraviti, stoku namiriti, košulje na potoku oprati, nas dečicu izmiti i čiste u školu spremiti...
Iz opisanog da se zaključiti da je najveći deo vaspitanja pripadao našoj dragoj Majci. Nisam zapamtio da je bilo koga od nas otac "cuckao na krilu" niti mazio a Majka, pored bake, uvek je to radila!
Mi smo radili i učili onoliko koliko smo znali, umeli i imali koeficijenta inteligencije.
Ja sam svršio dve studije, ekonomiju i organizaciju, sestra Vera gimnaziju, Staša trgovinu a Mirjana prava u Beogradu!
Sudbina je htela da su se 1970. godine Vera i Staša "otisnule" u beli svet (Švedska), gde i danas žive!
Mirjana i ja ostadosmo na obroncima Zlatara i svako od nas dvoje dade svoj intelektualni a i materijalni deo ovoj našo jedinoj Državi, Mirjana kao sudija a ja kao profesor i dugogodišnji direktor srednje škole!
Izrodismo decu, Mirjana ćerku Ljubicu lekara a ja sina Aleksandra ekonomistu i ćerku Ljiljanu pravnika!
Više od ovoga nismo, a možda smo i mogli!
Ono što je sasvim sigurno a čovek nikada ne može izmeniti, to je "sudbina" koja je svakome od nas negde u, za nas, "nevidljivom" svetu "propisana" pa tako i naša Majka na našu i njenu žalost napusti ovaj svet sa 52 godine veoma teškog života!
Kratko je ali časno živela.
Na našu žalost i Otac je poživeo samo 59 godina!
Danas kada se navršilo 40 dugih godina od Majčinog preranog odlaska, jedino što sam mogao učiniti jeste da posetim njen Grob, upalim Sveću, Bogu se pomolim za pokoj duše i objavim skromno sećanje u lokalnoj štampi!
Kao materijalni vlasnik ovog našeg pčelarskog foruma, želeo sam da ovu kratku priču podelim sa čestitim Kolegama.
