Šezdesetih godina prošlog veka, pošta i ostalo, do karaula dopremalo se kurirom, po nekada na konju ili magarcu,
a mnogo čećše terenskim vozilom.
Tako, usled ne vremena kurir krene na magarcu jašući, a teške torbe na istoj životinji.
Sve je bilo dobro, dok se magarac nije pobubio, što on da nosi vojnika i torbe?
Magareća posla.
Šta će, vojnik sidje sa magarca, a torbe i dalje na životinji.
Ni makac magarac napred, čak se i okrenuo pod 90 stepeni.
Šta će vojnik, nego gura magarca uz brdo, a ovaj se protivi i tome.
Trajaša to guranje dugo vremena, mic po mic, i taman da se približe karauli, kad magarac prde.
Vojnik vidno umoran, znojav, samo sebi u zube "eh, sada i lamela se upali, čim zasmrde", misleći da je u vozilu.
Ako su lagali mene, i ja lažem vas.
