Napisa naš Žika Stojanović ovde:
"Najdraže mi je bilo prisustvo mojih dragih učitelja, direktora iz osnovne škole u Drugovcu i
mog dragog profesora fizičkog iz Gimnazije (Miša).
Znate onu čast kada učitelji dođu da slušaju svog nekadašnjeg učenika. Veće počasti nema...."
Pre dvadesetak godina u Kraljevu starešina u Policiji drži kolegijum sa podčinjenima, a u tom momentu utrčava u SUP
sredovečni čovek i glasno pita dežurnog policajca "Da li je gore pomenuti starešina u svojoj kancelariji"?
Na potvrdan odgovor dežurnog, ovaj samo izusti "Ja sam njega nekada bijo, i sada idem da ga ponovo bijem".
To reče i brzim korakom se uputi gde je naumio.
Istrča dežurni policajac iz dežurane u nameri da ga zaustavi da ne dodje do problema, ali bezuspešno.
Zadihan gost utča u prostoriju starešine, a ovaj pred kolegama veoma srećan, reče "Evo mog najomiljenijeg nastavnika iz
Osnovne pkole, prekidamo na kratko kolegijum, ja čašćavam odmah piće, šta ko želi, a Vi nastavniče sedite na moje
mesto, ja ću da stojim".
Tačno je da je pomenuti bio dugogodišnji nastavnik u Osnovnoj školi u Godačici, koju sam kasnije i ja završio, da su
tada učitelji i nastavnici po malo i tukli učenike, a niko im na tome nije zamerio, jer su od njih formirali LJUDE.
Taj starešina danas je uvaženi pčelar, sa kojim se decenijama intenzivno družim i često mi sa puno topline
priča o ovam dogadjaju. iz svoje mladosti.
